Žigić: Žena mora da se da više od muškarca ako želi biti dobra majka, supruga i uspješna u poslu

Lidija Žigić, predsjednica Uprave NLB Banke, bila je gošća posljednje epizode podcasta Životna škola.

Kao neko ko je počeo raditi odmah nakon završene srednje škole, Žigić je za nekoliko decenija prošla veliko iskustvo, a nedavno je dobila i prestižnu nagradu Žena godine 2024. kao i priznanje Ladies in ambasadorice za 2025. godinu.

Naša voditeljica Mersiha Mima Mehić pitala je gošću koliko je mentorstvo važno za gradnju poslovne karijere i šta je to što je Žigić naučila kroz sve ove godine i što pokušava prenijeti novim generacijama.

- Prva i osnovna je da date to povjerenje drugoj strani, onome koga vi mentorišete. Imala sam puno prilika da mentorišem, i tek završene studente i one koji su već imali iskustvo. Možda je lakše sa ovim koji su tek završili, jer ego je čudna stvar, svi mi imamo u sebi imamo to. Neki od nas su spremni taj ego staviti po strani i reći 'ja to ne znam', dok ima i puno nekih koji imaju taj ego 'ja znam, pa ne možeš ti meni govoriti'. Jako je bitno ustvari da shvate da je okej reći 'ja to ne znam, ali želim da naučim' jer velika je razlika između toga želi li ili ne želi. Jer ako se vodimo samo time da ćemo sad reći 'okej ja to ne znam, ali šta me briga', ustvari trebaju shvatiti da svaki ali svaki trud neko gleda. Kroz svoju karijeru nekad sam mislila ovo ne vidi niko, samo me kritikuje, sa svih strana su samo neke negativne informacije, da li iko vidi - vidi i kad se najmanje nadamo neko to gleda, priča Žigić.

Potom je otkrila da najviše voli bosansku riječ "sabur" odnosno strpljenje.

- Često je koristim, zato što imam osjećaj da mladi imaju sve manje i manje strpljenja. Ne može se nešto postati preko noći, treba tu puno krvi, znoja, plača da bi mi došli do nečega. Treba imati jasan cilj šta želimo, je li to želimo zato da se dopadne drugim, da li su to roditelji, da li je to društvo.. Iz tih toksičnih sredina treba izaći što prije, treba gledati sebe i treba vidjeti šta ti želiš u životu. Ja nisam želila da budem ovo, ušla sam u finansije pa sam počela kao kreditni referent i to je bilo super, pa sam postala direktor regije pa mi je i to bilo okej. Pa su mi rekli da li bi ti nešto više, pa sam rekla hajde da probam. Sjećam se kad mi je ponuđeno da budem CEO banke i u tom momentu to nisam željela, jer sam razmišljala hoću li ja to znati, hoće li se drugi razočarati. Onda sam rekla hajde probaj, pa šta se može dogoditi, pa ne može se dogoditi ništa. Možda ćeš razočarati prvo sebe. E sad bitno je da shvatiš šta želiš, sa kim to želiš, jako je bitna podrška ne samo mentora nego i porodice. Ako imaš podršku muža, partnera, djece. Podrška mog tadašnjeg momka, današnjeg supruga, bila je iskrena i neizmjerna. Jer mi smo prošli sve, rat, bolesti, neuspjele pokušaje trudnoće, pa rodiš jedno dijete, drugo dijete..., priča naša gošća.

Kako stari, oktriva nam, sve više preispituje to sa kim je okružena i zašto se mora dopadati drugima.

- Zašto nas to uče od malih nogu, pogotovo žene. Ja apsolutno nisam feministički nastrojena, ali želim da žene budu hrabrije. Ali zašto žene misle da su rođene da bi se dopadale od roditelja do muža, posla, okruženja i svega ostalog. Trebamo da počnemo da se dopadamo sebi, istakla je Žigić.

Naša voditeljica je potom konstatovala kako su žene pod pritiskom i da često same sebe stavljaju u taj kontekst da moraju sve. 

Njeno sljedeće pitanje za gošću bilo je to kako je uspjela balansirati poslovni i privatni život s obzirom da se u jednom periodu susrela sa novim poslom u Hypo banci, usavršavanjem, borbom sa sterilitetom pa onda i zasnivanjem porodice.

- Mi stvarno moramo sve. Ja sam htjela da se ostvarim i kao supruga i kao majka, po prirodi me sve interesuje. Jako volim kuhati, djeca danas imaju 18. i 20. godina, i dan danas mora biti skuhano. Nemam kućnu pomoćnicu koja mi kuha svaki dan, ja želim kititi jelku, ja želim da to izgleda kako izgleda. To tako izabereš i ne smanjuje značaj žena koje to rade drugačije. Žena ukoliko želi da bude supruga, majka, kćerka, mora da se da više od jednog muškarca. Ja i dalje kad odem na put, moj muž onda kaže 'pa majke ti zašto to djeca nisu mene pitala', jer djeca i dalje imaju to da pitaju mamu. Trudila sam se da taj dio ne trpi, jer nije jednostavno to balansirati, priča Žigić.

Priznala je da je snažno željele da se ostvari kao majka, ali i da je znala da će taj put biti težak.

- Kad vi pokušavate sedam godina, to vas iscrpi finansijski, fizički, psihički i na bilo koji drugi način. I kada uspijete sa prvim djetetom, drugo kad se desi 'Bože, šta sad bi", ali desilo se hvala dragom Bogu. Desilo se sa tom željom i voljom da ja to želim bez obzira na sve. U vrijeme kad sam ostala trudna prešla sam u Hypo banku, kao neko ko se mora dokazivati ispočetka i vrlo kratko poslije mog dolaska ja tu banku doživljavam kao nešto predivno što mi se desilo u životu. U toj banci sam od kreditnog referenta došla do člana uprave, djeca su mi se rodila dok sam radila tamo, zaključila je naša gošća.

Sve naše podcaste gledajte na www.podcastoslobodjenje.ba.