Narodne kuhinje: Penzioneri mađioničari i majstori preživljavanja
Analize su pokazale da svaki 6. stanovnik Bosne i Hercegovine na spavanje ide gladan, zato što nema šta jesti. Zbog toga, narodne kuhinje moraju raditi punom parom. Jedna od takvih je narodna kuhinja "Imaret" u Tuzli, koja važi za najveću u BiH. Preko 2800 obroka dnevno podijeli se na dvadeset i dva punkta unutar Tuzlanskog Kantona. Prije pandemije, rata u Ukrajini i inflacije, taj broj bio je niži.
- Nekako od početka pandemije je sve to krenulo, povećanje korisnika. Mi smo kada je pandemija krenula imali 2400 korisnika, to je bila 2020. godina, 2022. početkom rata u Ukrajini također nastavlja se to povećanje, tad je bilo 2600 korisnika, a trenutno imamo 2840 korisnika, izjavila je Mensura Husanović, direktorica regionalnog odbora "Merhamet" Tuzla.
Isti trend evidentan je i u narodnoj kuhinji Stari Grad u Sarajevu.
- Svaki mjesec imamo 3 do 4 porodice, nekad 2 nekad 3 nekad 4, koje se obrate za pomoć. Mi ih uputimo na centar za socijalni rad, oni ih tamo obrade i onda ljudi steknu pravo na topli obrok i ostalo što ih sleduje. Znači svaki mjesec imamo povećanje to od 3 do 5 porodica, rekao je Amir Radeljaš, upravnik Narodne kuhinje Stari Grad.
U isto vrijeme, sindikalna potrošačka korpa svakog mjeseca sve je bliža granici od 3000 konvertibilnih maraka. Uporedite tu brojku sa prosječnom platom i penzijom i nameće se pitanje: ko tu korpu u Bosni i Hercegovini uopšte može priuštiti? A za sve veći broj ljudi koji sebi ne mogu priuštiti niti jedan obrok dnevno, upravo su zaposlenici u narodnim kuhinjama ponekad najvažniji izvor podrške i humanosti.
- Mi otprilike živimo sa tim ljudima, mi njihove životne priče kompletne skoro svima znamo - kako žive, na koji način. Mogu reći 70% je to jedini način da bi imali danas da jedu je narodna kuhinja. Ali kažem vam, nije to jedini obrok - nego ako oni kažu da je potrebno dva obroka, mi damo i dva obroka. Puno ih dođe, jede u kuhinji a onda ostalo ponesu kući. Koliko im je potrebno, mi smo tu da pomognemo, dodala je Husanović.
Za bh penzionere kažu da su mađioničari preživljavanja. Ali za veliki broj njih, taj ćiribu ćiriba trenutak preživljavanja - dešava se upravo u narodnim kuhinjama.
- Kod nas na kuhinji ima dosta penzionera, njima nije dovoljna ta penzija koju imaju - ne znam koliko je, 500 i nešto maraka. Sad ima ljudi koji imaju tu jednokratnu pomoć koja je 150 maraka čini mi se i oni ne mogu da prežive taj mjesec dana - što je logično. Evo od jučer vidimo da je poskupila i električna energija. Daj bože da griješim ali mislim da će biti još veća potražnja ljudi za kuhinje. Naročito penzioneri, ti ljudi koji su ugroženi, koji imaju neka primanja - a ima i ljudi koji nemaju nikakva primanja, smatra Radeljaš.
Ekonomska nejednakost jedna je od onih rijetkih stvari u kojima prednjačimo u Evropi. Prihodi petine najbogatijih ljudi u BiH, dvadeset su puta veći nego prihodi najsiromašnije petine. Iz priča poput ovih postaje sve jasnija poznata izreka da "nije glad u svijetu zato što ne možemo nahraniti siromašne. Nego zato što ne možemo nahraniti bogate."
Prilog Mersada Sijarića.
