(VIDEO) Srđan Puhalo: Čime ćemo ratovati kad nemamo ni toalet papira
Koja je uloga intelektualne i akademske zajednice jedne države? Da li upravo oni trebaju biti pokretač društvenih procesa, predlagači inicijativa, spona između naroda i vlasti? Da li i koliko akademska i intelektualna zajednica u našoj zemlji djeluje u onom obimu u kojem bi trebala? Da li upravo oni mogu biti esencijalna iskra nečega što se zove jačanje jedne države u svakom aspektu. Danas smo o ovoj razgovarali sa Srđanom Puhalom psihologom i analitičarem.
- Meni se čini da ima danas ima onoliku moć koliko im političari dozvole. Vrlo često čini se da ne žele da otimaju slobodu i da rizikuju tu svoju lagodnost, kritikujući vlast i ono što ne valja u društvu. Ne znamo često da imamo akademiju nauka i umjetnosti i te neke akademike koji bi trebali da budu najslobodniji ljudi čini mi se u BiH. Došli su do nekog vrha kada nema dalje i kada imaju pravo i mogućnost da kažu šta misle, ali ne kada ih neko pita, odnosno da sami nameću i otvaraju teme i da na taj način učine ovo društvo kvalitetnijim, ističe Puhalo.
Kaže da misli da mi imamo akademiju nauka i umjetnosti, ali ih imamo mnogo, hrvatsku, bosanska, srpsku... To dovodi i do inflacije njihovog značaja, jer nisu došli oni najbolji već podobni po nekim kriterijima. Tu vidi problem. Oni bi trebali da otvaraju priču. Oni šute potpuno nezainteresovani za sve što se dešava u našem društvu.
- Nije bitno šta se govori, već je poenta kako to što neko kaže se kasnije interpretira, i to što neki političar nešto izjavi koliko to ima smisla. Ja tu očekujem ulogu medija i akademske zajednice, da kada neko kaže da biće rata , siromašni smo, nestajemo, odlaze nam mladi, da dođe neko propita sve to, koliko je to tačno, realno i moguće. Potpuno razumijem domaće političare, koji šta god kažu mi to prihvatamo, mediji prenose bez bilo kakvog kritičkog odnosa, a akademska zajednica to prešuti jer Bože moj oni se bave visokom naukom i umjetnišću, neće da se valjaju u blatu, svakodnevnice i pitanja koja su prosta, nisu uzvišena i toliko pametna. Radi se o tome da oni nemaju hrabrosti ni volje da prokomentarišu da analiziraju to što se kažu. OK, neko je rekao biće rata, ali čime ćemo ratovati danas u BiH, mi nemamo zalihe toalet papira za narednih mjesec dana, a kamo li zalihe da ratujemo. Lako je bilo 90-ih godina kada ste imali zalihe i hrane i oružja i municije, mi to danas Bogu hvala nemamo u BiH ali sa druge strane ko će da ratuje ko je spreman danas od građana BiH za ovakve političke elite. Ljudi danas odlaze u miru iz ove zemlje, ne da odlaze, bježe, a zamislite šta bi se desilo da ima naznaka da može da se zarati. Mislim da tek sa takvim odnosom prema tim izjavama možemo natjerati domaće političare da budu oprezniji, da ih ismijemo, da kažemo da je to glupost da je to nerealno, možda je i realno, ali bojim se da nikakva izjava danas ne može probuditi najveći dio akademske zajednice, poručuje Puhalo.
Dodaje da nestaju studenti da neće imati koga će učiti i podučavati, kaskamo za svijetom što se tiče tehnologije i nauke i ekonomije. Sada se polako otvaraju oči, ostat će bez posla, pozicija i novca i samo ih to miže natjerati da aktivno učestvuju u kreiranju društva BiH. Kompletan razgovor pogledajte u videu.
