Stiže Várhelyi - Dva pitanja za bh. vlast

Dolazak komesara za proširenje u  BiH je očekivan. BiH je preuzela obaveze koje mora početi ispunjavati. I uz gledanje kroz prost i geopolitički momenat koji ide na ruku BiH,opet se mora raditi. Stida nema to je očigledno. Ipak, ukoliko nema reformi nema ni novca. To je jedino što bi moglo napraviti pomak na EU putu.

- Komesar za proširenje dolazi, rekao bih sa dva pitanja na agendi. Prvo je vezano za novi plan za rast za Zaopadni Balkan gdje je od EU BiH očekivala da se dogovore odnosno da se izađe sa listom reformi koje se od BiH očekuju do kraja 2027.godine i da za ispunjavanje te liste reformi onda u određenom periodu, svakih šest mjeseci ili dvanaest mjeseci da BiH dobije finansijsku podršku, rekao je Eu analitičar Adi Ćerimagić i dodao:

- Ono što znamo, mada jako malo znamo u javnosti jeste da je BiH usvojila određenu listu, odnosno Vijeće ministara i da je ta lista poslana Evropskoj komisiji. Međutim reakcija na tu listu, barem javnih od Eu zvaničnika nije bilo. Ta lista je  bila nepotpuna, odnosno  nije odgovarala posljednjim sugestijama Evropske komisije. Drugi važan razlog je i usvajanje budzeta na državnom nivou jer je usvajanje budzeta predstavljeno kao preduslov za korištenje tih fondova, tako da će budžet itekako biti tema razgovora smatraju naši sagovornici.

Politički analitičar Admir Lisica  ne očekuje ništa specijalno od dolaska evropsko komesara za proširenje. Kaže da u BiH se vode privatni politički ratovi, a o evropskom putu u ovom trenutku niko ne razmišlja. Podsjetio je na 2003.godinu  kada je, kako je rekao održan jedan od ključnih sastanaka zemalja Zapadnog Balkana. Tada su zvaničnici EU  koji su bili zaduženi za proširenje istakli spremnost, opredjeljenje, finansijsku podršku za razvojnu pomoć Zapadnog Balkana, ali da se malo od toga ostvarilo.

- Smatram da su neke zemlje bile spremne da uđu u EU, evo primjera Mađarske i Rumunije. Geopolitički momenat igra ulogu. Crna Gora očekuje do 2028 da će ući, ja ne očekujem. EU je sama podijeljena. Sami stavovi o rezoluciji o genocidu u Srebrenici, Mađarska, Slovačka, sve to nam ukazuje da bi BiH imala određena uslovljavanja pri ulasku u EU.Baš kao što je Hrvatska imala od Slovenije ili Sjeverna Makedonija od Grčke i Bugarske. To je jedan komplikovan proces i nisam siguran da će se to prebroditi lako, rekao je Lisica.

Upitan je i opstanak samog Varheljia na funkcijio evropskog komesara za proširenje. Zemlje članice Evropske unije bi, zbog ponašanja premijera Mađarske Viktora Orbana, mogle odlučiti da Oliver Varhelji više ne bude komesar EU za proširenje, piše Politiko.

- Mislim da bi bilo jako neobično da u ovom trenutku dođe do njegove smjene zato što se očekuju prije svega izbori za evropski parlament a onda i razgovori o imenovanjima na najviše pozicije, između ostalog narednog predsjednika Evropske komisije koji će predložiti nove komesare i do kraja godine svakako će imati novu evropsku komisiju, dodao je Ćerimagić.

Jedna od tema razgovora sa evrospskim koesarom za proširenje biće i otvaranje pregovora o članstvu. Ta odluka je donesena u martu i bila je povezana sa time da naredni korak, bude usvajanje pregovaračkog okvira. Od BiH će se tražiti usvajanje reformi iz onih osam koraka i tu nije tajna da BiH nije uradila skoro ništa i u tom smislu vjerovatno će komesar pokušati objasniti dokle je Evropska komisija došla s izradom nacrta pregovaračkog okvira ali i da onda vidi sa vlastima u BiH šta je to što oni mogu odnosno šta je to što oni mogu odnosno šta žele uraditi, smatraju naši sagovornici.

Prilog Jovanke Nine Todorović.