Nedostatak radne snage u BiH sve izraženiji: Najviše potrebno zanatlija
Dolaskom toplijeg vremena, mnogi se odlučuju za obnovu svojih domova. Prije samog upuštanje u radove, nailazimo na nekoliko prepreka. Prva među njima je često pronalazak adekvatne radne snage, koja bi obavljala te poslove.
- Malo je teško u Sarajevu naći majstora. Pokušavam ih pronaći na informacijama, na OLX i preko drugih sredstava informisanja. Nema dobrih majstora, skoro nikako, rekao nam je Mirzo Sirčić.
- Osigurala sam kontakte, tako da kad mi treba majstor na broj zovem. Nisam nikako drugačije tražila majstore, kazala je Elvedina Lečanik.
Ti su ljudi došli ne znam odakle, i oni spuste cijenu kako bi više radili. Mi se zaletimo, pa se pokajemo. Bolje bi ih ja postavio, smatra Enver Ribić.
U ovom brzom vremenu življenja, traženje majstora za neke usluge postalo je sastavni dio društvenih mreža. Svjedoci smo da je došlo do porasta broja grupa koje itekako služe svrsi.
- Ja imam svoj spisak majstora za sve zanate. Kada mi neko treba, ja ih zovem.
- Bilo je i pozitivnih i negativnih iskustava. Teško je pronaći majstore. Nema vodoinstalatera, keramičara. Ne tražim majstore na mežama jer se ne služim sa njima, ali inače po preporuci dobijem kontakte nekih majstora, izjavila je Emira Dobrača.
No, nije samo problem pronaći građevinske majstore. Sve je teže pronaći i zanatlije koje se bave sitnim poslovima, poput popravke sata. Kako njegov zanat sve brže nestaje, ispričao nam je sahadžija koji se ovim poslom bavi već 40 godina.
- Više slabo iko šta popravlja, još ovo nešto stvari što ima. To je što je neko malo emotivno vezan za neke satove, pa donose da se to popravlja. Kao svaki zanat, i ovo će se početi gasiti. Kako je rekao Kapetanović u Valter brani Sarajevo – dok je svijeta mjerit će se vrijeme samo sa novim tehnologijama ne znam sa čime, smatra Samir Jamakosmanović, sahadžija.
Za deficit radne snage mnogi, već godinama, krive odlazak mladih u zapadnu Europu. Mali broj majstora koji su se odlučili ostati u Bosni i Hercegovini teško pronalaze poslove u firmama, te iz tog razloga osnivaju svoje obrte.
- Mladi ni jedan zanat neće da rade. Svako gleda kako da zaradi sa lake strane. Ovo se treba sjest, naučit i onda početi raditi. I kad počneš raditi, uvijek ima nešto novo. Mladi sad to neće da rade.
- Nek djeca nauče. Neka oni završavaju fakultete i sve, ali bez obzira. Neka oni znaju, ne samo ovaj zanatski posao, nego bilo koji drugi. Danas – sutra, ne znaju od čega im može hljeb valjati.
S obzirom da je vrijeme upisa u srednje škole ovo može biti i poziv mladima da se posvete nekom od zanata, te tako možemo spriječiti izumiranje nekih zanimanja.
Prilog studentice FPN Lejle Karić.
