Maca o ratu: Svi smo križali kalendar, taj period ne možeš nikome opisati

Bh. glumac, voditelj i, za mnoge, jedan od "jačih likova" na regionalnoj javnoj sceni, Dragan Marinković Maca, ovoga petka bio je gost kod Elvira Lakovića Lake. Ko je za smijeh, bilo je smijeha. Ko je za turu ozbilje, bilo je i toga.

Maca prije rata nije bio glumac. Pričao je čime se bavio.

- Ja sam skroz rano počeo raditi, nosati tacnu sa 16-17 godina. Tacna, fakulteti, sve sam ja to kroz tacnu radio. Tacna je majka, dobra je za moj posao. Volim ja tacnu. Mi smo naučili, stari konobari.

Laka: Jesi li krao na kafama?

Maca: Uzimalo se na svemu.

Laka: Jeste li sipali vodu u alkohol?

Maca: Ne, ne, svašta smo radili ali bilo je lijepo svima. Bilo je para, ali haram para, to je uvijek bilo. Kako dođu tako i odu, ali da se ne lažemo. Ono prije rata, mamina firma je otišla pod stečaj.

Laka: Je li ti mama sa Zlatibora ili tata?

Maca: Tata, Marinkovići su sa Zlatibora. 

Laka: Imaš li stan na Zlatiboru?

Maca: Nemam, inače ne volim da se parkiram bilo gdje jer onda mi to onemogućava kretanje. Ne volim da se vežem.

Laka: Jest' to zeznuto ako imaš kuću u jednom gradu, svake godine tamo. 

Maca: U Zaostrog, napraviš kuću, hajmo negdje. Pa što sam je pravio i posvađamo se svi. Šta god, odeš, baciš sidro, samo neka je čisto i da možeš propajkit.

Laka: A šta kada je majkina firma otišla u stečaj? Jesi li ti morao izdržavati porodicu?

Maca: Pa normalno. Dođem ujutro, ostavim pare, i kaže mi ona: "Sine, je li se ti drogiraš?" Rekoh: "Bona, da se drogiram, uzeo bih ti televizor iz kuće." To su bile ozbiljne pare. Sjećam se, radi se do 11, pa se zatvori, pa dođu Kiklop, raja, ovo ono, šana, vako nako, mačića, pa to ide... Pa se to poreda, ali gospodski. Bio je Šerbo, Čenga, Peđa ludi... Bilo para kao blata.

Laka: A gdje je to bilo kod Šerbe, pošto sam ja iz Goražda pa ne znam.

Maca: Sada nešto ima, Džemo je to rasprodao. Nema to više. Džemo Šerbo bio fudbaler Želje. 

Laka: Jesi li igrao ti fudbal?

Maca: Jesam ali stonog. Slabo, nisam ja iz te priče.

Laka: I kako si opstao u ratu, jesi li sa rajom bio ili?

Maca: Sa rajom, šta ja znam. To je počelo i ne dao Bog nikome. Mi se zezamo sa tim stvarima, očigledno su neki i zaboravili, nekii nemaju pojma.

Laka: Ja sam se naljutio na roditelje što me nisu poslali prije rata. Ali da nije bilo rata, ja ne bih bio ovakav čovjek, ni ti ne bi bio. Mi smo možda neki doživjeli produhovljenje.

Maca: To je ozbiljno životno iskustvo. Prvo je bila vojska. Ozbiljno iskustvo.

Laka: Ima i glupih stvari u vojsci.

Maca: Ali te napravi čovjekom. Sa 18 odmah si otišao, septembarac, i ja isto. 

Laka: To su škole.

Maca: Ima i onih sa 27 što su išli, oni su otezali. Nema veze, odeš i stvarno, opereš sam sebi čarapice, pa ti ih ukradu... Ozbiljna je to životna škola. Ustaj vojsko, nema labavo. Ma nema. Normalno, ovo, pa čizme da se sijaju, pa uzbuna. Ja bio teška artiljerija. Jarane, pozor, složi u tri ujutro. Ta haubica nekakva.

Laka: Jeste li pucali?

Maca: Imali smo bojeva gađanja u Makedoniji gdje su sad Ameri uvalili ovo nešto. Najveći vojni poligon u Evropi

Laka: Pa ti si u ratu znao kad ispali koja je.

Maca: Sve znao. Stara artiljerija.

Laka: Ima ona pjesma od Tozovca: "Služio sam stari kadar, artiljerija." Teška artiljerija. 

Maca: Lijepo je bilo i ne kajem se. I imaš još jedno životno iskustvo - murija. Hvala Bogu, bez toga, i onda nam se desi rat koji je ozbiljno životno iskustvo. Upadneš u to ko krme u Teheranu. Ne znaš jesi li došao ili pošao. Ja sam išao logikom kao JNA. Jesi li imao kalendar? Križali smo svi, ali ovdje ne znaš šta križati. Da ti je neko rekao: "Hajmo 1000 dana." Pa okej, 999, 998, pa ideš, imaš nešto dokle. Ovdje traje ta agonija i vidiš iz dana u dan. Da se ne lažemo, ne treba meni niko govoriti šta je i kako je. Sada drugačije razmišljam jer imam dvoje djece u Sarajevu. Nećeš ga više, da ga neko zove, za koga ba, protiv koga? Ma ne dao mi Bog.

Laka: Ali vidi kako su ljudi u ratu bili divni. Vjerovatno jer nije bilo novca.

Maca: Sjećaš se nosile se kaubojke prije rata, ja ušao u rat sa dva para kaubojki. Zima kralju, nemam ni jakne zimske. Onda kaputić, vako, šminker, ovo ono, ja se smrzao. Zima kralju. Nemam ja bundu, "mont jakne". Otišao totalno nepripremljen. Trista maraka imao. Tri stoje onih njemačkih marki. Tri one gospođe. I tako, ne znam, užasan period. To što smo mi prošli ne možeš nikome objasniti. I dobro je što ne možeš. Sve znaš. 

Cijelu epizodu pogledajte u nastavku: