Sin Tome Zdravkovića ocu je zamjerio samo jednu stvar - "Radio je šta je htio"

Aleksandar Zdravković, sin Tome Zdravkovića, ponosan je na oca, ali smatra da je bilo pogrešno što je previše volio žene.

Toma je bio umjetnik koji je život pretvarao u stihove, a emocije u pjesme koje i danas dotiču dušu, više od trideset godina nakon njegove smrti.

Legendarni pjevač

Kome je Toma Zdravković napisao svoju najtužniju pjesmu? "Umrla je u Sarajevu, plakao sam kao kiša..."

Toma je preminuo 30. septembra 1991. godine, nakon borbe s teškom bolešću, u 52. godini života. Iza sebe je ostavio suprugu Gordanu, kćerku Žaklinu i sina Aleksandra, koji je jednom prilikom otkrio u čemu misli da je njegov otac pogriješio.

- Tata je dugo bio bolestan, znao sam, iako mi o tome nisu pričali. Izvadili su mu bubreg, rane su mu curile, mama ih je brisala, ali on je i dalje nastupao. Nisam znao šta mu je. Doživio sam šok kada mi je drug na ulici rekao: “E, čuli smo preko radija da ti je tata umro.”

Mnogo je volio žene, mnogo se puta zaljubljivao, možda je to bilo pogrešno. Imao sam osjećaj da je želio biti sa svakom ženom, na razne načine. Volim ga zbog svega što je radio, pio, kockao se, jer je imao strašnu dušu i srce. Radio je šta je htio. Imao sam sretno djetinjstvo. Materijalno mi možda nije mnogo ostavio, važno mi je kako me je volio, ispričao je svojevremeno Tomin nasljednik, prenosi Kurir.rs.

Toma je bio posvećen otac, a djeci je u amanet ostavio svoju dušu, koja je bila njegovo najveće bogatstvo. Njegova supruga Gordana svojevremeno je ispričala da se Toma nije plašio smrti, ali je jako žalio što neće biti uz svog sina Sašu kada odraste.

- Toma se trudio da bude s njim što je više mogao. Ako smo se oko nečega prepirali, to je zato što mu je ispunjavao svaku želju. Šta god je Saša tražio, dobio je. Jednom mi je rekao: “Jedino zbog čega žalim je što neću doživjeti da odraste.” Nije volio da mu dolazi u bolnicu, štitio ga je od loših stvari. “Neka se igra, neka ima djetinjstvo”, govorio je.

Kada bi me Saša pitao kako je tata, odgovarala sam “dobro je”. Nisam mu dala do znanja da tati nešto može da se desi i mislim da mi to nikada nije oprostio, rekla je Gordana.