Ako vozite dizel, ovo morate da znate: Ova tečnost je ključna za pravilan rad motora, bez nje ne smijete da ostanete

AdBlue tečnost ima većina novijih dizel automobila. Međutim, mnogi vozači i dalje ne znaju čemu ovo služi i zašto ga imaju EURO 6 motori.

Ukoliko vozite dizel automobil, osim što gorivo skuplje plaćate, znate da morate o DPF-u da vodite računa kako se ne bi zapušio jer popravka ili zamjena je skupa. Pored toga, noviji dizelaši, od onih sa EURO 6 motorima, imaju i takozvanu "AdBlue" tečnost. Ukratko, njegova glavna funkcija je smanjenje emisije štetnih čestica iz vozila, a evo kako to utiče na samu vožnju i na vaš "novčanik", prenosi Mondo.

Moderni dizel motori sa EURO 6 standardom imaju SCR katalizator - Selektivna katalitička redukcija. Ovi motori imaju AdBlue aditiv čija glavna funkcija je smanjenje emisije štetnih azotnih oksida (NOx) kroz hemijsku reakciju u izduvnom sistemu. Time pomažu automobilu da ispuni stroge EURO 6 ekološke standarde.

Šta je AdBlue i od čega se sastoji?

Sastav AdBlue tečnosti sastoji se od 32,5 odsto uree (vodeni rastvor poznat kao AUS 32) i 67,5 odsto vode. Pravilna upotreba AdBlue tečnosti čuva životnu sredinu, a smanjuje i potrošnju goriva. Takođe, dizelaši koji ga imaju fabrički ugrađenog, ne mogu da krenu ukoliko je prazan jer AdBlue ima još jednu ulogu, a to je očuvanje rada motora.

Kako funkcioniše AdBlue?

Kao što smo već rekli, AdBlue se sastoji od demineralizovane vode i ureee i koristi se u dizel vozilima sa SCR tehnologijom. Ovaj proces koji izvodi SCR smanjuje emisiju štetnih azotnih oksida koji su štetni po životnu sredinu tako što ih pretvaraju u azot i vodenu paru, supstance koje ne zagađuju atmosferu. 

Ova tečnost je osmišljena i uvedena kao odgovor na sve strožiju kontrolu zagađenja životne sredine. EURO 6 motori još više ograničavaju količinu štetnih gasova koje automobili ispuštaju u atmosferu. Sam proces izgleda tako što se ova tečnost ubrizgava u izduvni sistem pre SCR katalizatora, a kada ona dospije u izduvni sistem, urea se pod uticajem toplote razlaže i oslobađa amonijak.

Nakon toga, amonika reaguje sa azotnim oksidima i pretvara ih u azot i vodenu paru. Tu dolazimo do nove važne stavke koja je vezana za ovu tečnost, a radi se o njenoj potrošnji. Prosjek je između 1,5 i 2,5 litara na 1.000 pređenih kilometara, ali to svakako varira.