Anica Tucakov, urednica art časopisa (O)GLED: Umjetnost u oskudna vremena

U Muzeju savremene umjetnosti RS-a u Banjaluci nedavno je promovisan prvi regionalni broj časopisa (O)GLED. O kakvom se projektu radi, te kako je u vremenu kada časopisi, koji se bave tematiziranjem umjetničkog stvaralaštva, ne stoje baš najbolje došlo do realizacije jednog ovakvog izdanja?

- Iako časopis posvećen savremenoj vizuelnoj umetnosti (O)GLED iz Beograda postoji već nekoliko godina, bilo je jasno da postoji prirodna potreba za kritičkom i teorijskom platformom, koja reflektuje delovanje u oblasti savremene umetnosti u široj oblasti regiona. Tako smo kontaktirale kolege iz Muzeja savremene umjetnosti Republike Srpske, kao partnere na realizaciji ovog prvog regionalnog broja i srećni smo da smo dobili i podršku British Councila za realizaciju ovog projekta, ali i da smo uspostavile saradnju sa MSURS-om.

Sužen opseg pažnje

Ovo je, istina, veoma teško i zahtevno vreme kada govorimo o kulturi uopšte i posebno o savremenom stvaralaštvu. Danas je veoma teško obezbediti sredstva za realizaciju projekata iz oblasti kulture i umetnosti, posebno za nezavisni sektor kulture. Ali, istovremeno i sa ozbiljnom finansijskom krizom, živimo i u vremenu kada je opseg pažnje, zbog dominantnih formi komunikacije, izrazito sužen. Informacije o kulturi, kao i o bilo čemu drugom, svedene su na jednu ili dve rečenice na društvenim mrežama, i ubrzo budu potisnute novim, o bilo kojoj drugoj sferi života. Jedan od autora, upravo iz ovog broja kaže – “prenagojeni smo informacijama”. Mislim da je to baš tačan izraz trenutne situacije. Ovom formom časopisa, odnosno publikacije, sa esejima naših istoričara, teoretičara, kritičara umetnosti, filozofa, sociologa, koji temeljno analiziraju fenomene vremena i umetničkog rada, želeli smo upravo da se vratimo sadržaju koji iziskuje vreme da se pročita i ozbiljnu pažnju. Naravno, postoji i online izdanje, gde su postavljeni određeni tekstovi. No, i dalje smatramo da je važno da postoji i fizičko izdanje časopisa, gotovo kao forma artefakta, odnosno to klasično iskustvo čitanja tekstova, ali i iskustvo mirisa štampe, organizacije vizuelnog materijala itd.

Regionalni art časopis "(O)gled"/

Svaki broj je, zapravo, organizovan oko određene aktuelne teme – poput tehnokolonijalizma, biopolitike, geopolitike i novih atlasa sveta – odnosno oko radova umetnika koji problematizuju ove teme u svojim radovima. U slučaju regionalnog izdanja koje smo realizovali u saradnji sa kolegama iz Muzeja savremene umjetnosti Republike Srpske iz Banjaluke, tema oko koje je organizovan broj jeste umetnost u doba krize, a autori dolaze iz više zemalja regiona.

Tema prvog regionalnog broja časopisa je pozicija umjetnosti u vrtlogu kriza. Kako tim tragom objašnjavate ono što časopis u svom sadržaju donosi?

- Pripremajući ovaj broj, znali smo da se moramo obratiti urgentnim pitanjima ovog trenutka – finansijskoj, geopolitičkoj krizi, krizi prouzrokovanoj pojavom veštačke inteligencije, krizi unutar samog sistema umetnosti. Tako da su eseji zasnovani na razmatranju ovih kriza iz različitih aspekata. Tekst Saše Janjića, istoričara umetnosti i kustosa iz Beograda, polemično otvara broj, jer postavlja niz pitanja o krizi unutar samog sistema umetnosti, obuhvatajući i obrazovni sistem, likovnu kritiku, oblast umetničkog tržišta, institucionalni okvir, te samu produkciju. Miha Colner, kustos iz galerije “Božidar Jakac” iz Slovenije, sa druge strane, pruža jednu širu društvenu i kulturološku analizu, ali pravi i poređenja između društvene situacije u Evropi i regionu 20-ih i 30-ih godina 20. veka i ovog vremena, kao i poređenja kako su umetnici odgovarali u svom radu na tadašnja dešavanja, a kako danas reaguju. Bojana Matejić, profesorka na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, donosi veoma zanimljivu analizu pitanja nekropolitika, nekromedija i nekrotehnološkog stanja, odnosno umetničke produkcije u ovom kontekstu. Ali, zanimljivo je da se puno autora vraća pitanjima prirode umetničkog rada generalno. Poput Petra Jevremovića, koji tumači beleške Hajdegera iz sredine 30-ih godina prošlog veka, ali veoma kritički analizira i savremeni trenutak. Izraz Jevremovića je poetsko misaon, što daje poseban kvalitet iskustvu čitanja njegovih tekstova. Potom, veoma je zanimljiv književno-filozofski odgovor Nenada Maleševića, inače vizuelnog umetnika i teoretičara umetnosti. No, tu su i Mario Kopić, filozof iz Dubrovnika, potom Nikola Dedić, istoričar i teoretičar umetnosti, kao i veliki intervjui sa Mladenom Miljanovićem, umetnikom iz Banjaluke, i Urošem Đurićem, umetnikom iz Beograda, koji takođe pružaju složene osvrte na njihovo umetničko delovanje, ali i na aktuelne probleme savremene umetnosti.

A, kada govorimo o umetnosti, iz intimne, lične perspektive, ima li kritičnije situacije od suočavanja sa smrću i bolestima? A tim temama, kao i čvrstim stegama ove egzistencijalno-finansijske klopke u kojoj se nalazimo, mlada umetnica Nadežda Kirćanski posvećuje svoj umetnički rad. Najzad, srećni smo što su u pripremu izdanja bile uključene i kolege iz drugih muzeja, galerija i institucija, koji su u segmentu broja koji smo nazvali Objekti krize, birali predmet ili umetnički rad iz svojih kolekcija, uz detaljnije obrazloženje razloga zašto upravo ti muzejski ili arhivski artefakti svedoče o vremenima krize.

(O)GLED se kritički odnosi prema aktuelnoj stvarnosti koju živimo. Šta nam umjetnost može ponuditi u vremenu kriza, te koliko može uticati na njihovo razumijevanje i preoblikovanje?

- U odgovoru na ovo pitanje oslonila bih se na jedan od tekstova iz ovog broja, tekst Petra Jevremovića, koji podseća na veliku Helderlinovu elegiju “Hleb i vino”, odnosno stih... ”čemu pesnici u oskudno vreme?”. Najpoštenije bi bilo taj deo Jevremovićevog teksta preneti u celini. Ovaj psiholog i mislilac, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, u svom tekstu navodi: “Oskudno vreme, vreme svetske noći, to je vreme u kojem svet ostaje bez temelja na kojem počiva. Pominje teške reči: pre svih – bezdan. Treba ga iskusiti, treba ga izdržati. To ne može svako. Potrebni su nam (svima nama, društvu u celini) oni koji su u stanju da (bez obzira na cenu) urone u bezdan. To su − pesnici. Odnosno, to su umetnici u izvornom značenju te reči. Šta god mislili o Heideggeru, stoji – naše je vreme oskudno. I to naše (oskudno) vreme ima neki svoj bezdan, neku svoju (ili još bolje, neku našu) noć. Ko će je iskusiti? Ko će je izdržati?”

Tucakov: Časopis donosi složene osvrte na umjetničko djelovanje

Jedinstven kulturni prostor

Te na kraju Jevremović zaključuje: ”Ili, da preformulišem Helderlinov stih: čemu oskudna vremena kada nema pesnika”? U kontekstu i predstavljanja sadržaja koji se nalazi u časopisu, ali i Vašeg pitanja, mislim da je citat iz ovog teksta najadekvatniji.

Časopis je regionalnog karaktera. Kako vidite taj postjugoslovenski prostor i saradnju među umjetnicima? Koliko se ostvaruje ona suštinska komunikacija na toj relaciji, te kakva su Vaša iskustva u tom pogledu?

- Za mene je to uvek bio i jeste jedinstveni kulturni prostor. Upravo sam juče bila u Muzeju Jugoslavije u Beogradu. To je i dalje muzej koji beleži veliki broj posetilaca iz zemalja regiona. Uz to, mislim da se, u oblasti kulture posebno, svi u regionu suočavamo sa sličnim problemima. I kao kulturni radnici delimo kao zajedničke ključne teme i važna pitanja na ovom celom području. Zato jer se svi koji se bavimo umetnošću nalazimo pod velikim pritiskom te već pomenute finansijsko-egzistencijalne klopke. I zbog prirode posla mislim da se dobro razumemo, a ne samo zbog jezika koji govorimo.

U poslednjih dvadesetak godina redovno sam na projektima sarađivala sa umetnicima, muzičarima, akterima iz oblasti kulture iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Slovenije, te sam srećna da se to kontinuirano nastavlja i na ovim aktuelnim projektima, poput regionalnog izdanja časopisa (O)GLED.