Kreativna Evropa: Kako do fonda za kreativce od 2,44 miliona eura?
U državi u razvoju finansijska pomoć ''sa strane'' vrlo često znači život za ideju, projekat i cjelokupno djelovanje kulturne i kreativne zajednice. Učešće u programu Kreativna Evropa nudi Bosni i Hercegovini pristup fondovima za kreativne projekte ali i još mnogo toga, što je rezultiralo plodonosnom suradnjom koja je sve jača.
Za ciklus 2021 - 2027 Kreativna Evropa raspolaže rekordnim fondom od 2.44 milijarde eura. Sa bh. organizacijama i umjetnicima ističu odlična iskustva u prošlosti.
Evo ko se sve može prijaviti na ovaj program i kako to izvesti:
Podržavaju film, likovnu umjetnost, književnost, gaming, novinarstvo, tehnologiju...
Ana Bogdanović, koordinatorica Deska BiH Kreativne Evrope rekla je za Oslobođenje par riječi o projektu
- Program Kreativna Europa podržava kulturni i kreativni sektor općenito i uistinu svojim pozivima obuhvaća i filmsku i likovnu i književnu umjetnost, ali i prevođenje, tiskanje književnih djela i slično. Dodatno, program podržava i druge segmente ovog sektora pa su tako i projekti iz gaming industrije prihvatljivi, potiče se povezivanje projekata i s tehnologijama, primjerice umjetnom inteligencijom i slično, objasnila nam je Ana.
Govoreći o pomoći Kreativne Evrope bh. umjetnosti, Ana je istakla porast prijava što se ogleda u tome da je rekordnih 2,5 miliona eura povučeno za projekte u 2022- toj godini a 1.5 milion eura u 2023. (prema nedovršenim podacima), u poređenju sa 4,4 miliona eura koje je ukupno povučeno za šest godina djelovanja od 2014 - 2020. godine.
Kako kaže, Kreativna Evropa osim finansijske pomoći pruža i povezivanje s evropskim kolegama, razmjenu znanja, te jačanje kapaciteta organizacija za pripremu i implementaciju projekata, što vodi ka većem broju kvalitetnih prijava i privlačenju novih sredstava. Također je pohvalila učesnike u programu ali i državne institucije, naglasivši odlična iskustva:
- Što se tiče naše suradnje, mi uistinu imamo jako dobru suradnju sa svim akterima u ovom sektoru - od ministarstava preko javnih institucija i jedinica lokalne samouprave pa sve do udruga, festivala i slično, istakla je koordinatorica. Bh. umjetnici također prepoznaju vrijednost projekta Kreativne Evrope uz pomoć kojeg se realizovalo mnogo šta u domeni kulture.
Mali projekti izrastaju u velike a veliki u još veće
Melina Alagić ispred Udruženja Filmskih Radnika podijelila je sa nama svoje iskustvo saradnje sa programom Kreativna Evropa:
- Udruženje filmskih radnika se prvi put 2018. godine prijavilo na projekte Creative Europe- a, sa našim projektom ''European Film Challenge'' projektom, od tada smo dobili grant i of tada već svake godine imamo European Film Challenge u Bosni i Hercegovini. To je počelo kao mali projekat za osnaživanje promocije Evropskog filma i već 12 zemalja učestvuje u samom projektu. Kao nedavni primjer je navela međunarodni uspjeh bh. filma ''Ekskurzija''.
- Svakako smatramo da je značajan doprinos. Mi kao UFR imamo taj jedan veliki projekat ali učestvuju i druge filmske institucije, jedna od najpoznatijih je Sarajevo Film Festival, kazala je Melina. Također, MEDIA program je vrlo važan za razvoj filmova, za distribuciju filmova, za produkciju, tako da smatramo da je to jedan od najvažnijih programa finansiranja iz EU koje filmski umjetnici ovdje dobijaju, dodala je. Također je istakla i to da smatra da bh. film ne bi postigao uspjehe koje jeste bez izvora finansija kao što je Kreativna Evropa.
Hrabre ideje prolaze - kao virtuelna stvarnost u pozorištu
Vedran Fajković, dramaturg Kamernog teatra 55 ispričao je za Oslobođenje o novom projektu koji nastaje u suradnji sa projektom Kreativna Evropa a koji bi mogao donijeti novu dimenziju pozorišta u Kamerni. Radi se o projektu koji spaja pozorište, kulturologiju i vještačku realnost a radnog naziva je ''Stećak Land'' i spajat će četiri zemlje regiona u kojima se stećci mogu naći.
- Dio tog projekta je i pozorišna predstava koja bi obuhvatila tu tehnologije virtuelne realnosti i ispričala priču koja se nastavlja na ono što je tema projekta a pri tome uvela tehnologiju virtuelne realnosti u pozorište, što je nama u Kamernom bilo jako privlačno i zanimljivo, rekao je.
Ovaj projekat je vrlo obiman i planira se za 2025. godinu. Među korisnicima ovog fonda našle su se brojne organizacije poput Festivala MESS, Udruženja Urban, Kulturni centar Trebinje, OKC Abrašević te mnoge druge. Projekti ne moraju biti monumentalni kao ovaj - bitna je smislenost, kvalitetna prijava i društvena vrijednost projekta.
Pri apliciranju na fond jedna stvar je ključna
Organizacije aktivno surađuju sa Kreativnom Evropom, ali šta je sa samostalnim umjetnicima? Ana iz bh. deska kaže da se po nešto može naći za svakoga, ali da su praćenje projekata i dobro spremljene aplikacije ključne:
- Prijaviti se mogu i privatne i javne pravne osobe - od nevladinih udruga pa sve do javnih institucija. Neki pozivi podržavaju i samostalne prijave pojedinaca pa mi uvijek sugeriramo pažljivo čitanje svakog od poziva jer uistinu svatko iz ovog sektora može pronaći nešto za sebe, naglasila je naša sagovornica iz projekta Kreativna Evropa.
Kako kaže Ana, svaki poziv Creative Europe -a ima svoje kriterije, pa treba pažljivo čitati vodiče. Kriteriji uključuju operativne kapacitete, kvalitetu prijedloga, relevantnost i održivost, s naglaskom na europsku dimenziju projekata. Pronađu li odgovarajući poziv, trebaju razviti ideju i pripremiti kvalitetnu aplikaciju.
- S druge strane ima i opcija da ukoliko pojedinac ima određenu ideju da nas kontaktira i da nam može predstaviti svoju ideju i da mi možemo razmisliti i njemu se javiti povratno je li prihvatljiva na nekom od poziva, dodala je Ana. Istakla je da se većina poziva Kreativne Evrope otvara na jesen te pozvala sve zainteresovane da prate tokove Kreativne Evrope u septembru i oktobru ove godine. Pozivi ostaju otvoreni tri do šest mjeseci nakon objave.
Pronalazak partnera može predstavljati izazov za neke projekte koji funkcionišu na principu sufinansiranja ili ''popunjavanja rupe'' u finansijama (Kreativna Evropa učestvuje u većem dijelu finansiranja). Najveći partner u ovom pogledu je samo Ministarstvo civilnih poslova BiH koje je nedavno pokrenulo fond za podršku odobrenim projektima Kreativne Evrope. Drugi projekti su, pak, 100% finansirani iz sredstava EU. Kako kaže Ana, Kreativna Evropa pomaže u razvoju ideje, pripremi aplikacije i traženju partnera, olakšavajući pristup sredstvima.
Kreativna Evropa redovno održava i ''INFO dane'', konferencije na kojima se pojašnjavaju detalji oko prijave i djelovanja u sklopu programa a redovne informacije mogu se naći i na stranici bh. deska kreativna-europa.ba ili culture.ec.europa.eu/creative-europe.
