Studenti u Srbiji budniji nego ikad prije

Studenti protest srbijanska ambasada/Senad Gubelić

Sarajevski studenti pred Ambasadom Srbije/Senad Gubelić

Nastavak vijesti ispod promo sadržaja

Od prvog novembra 2024. godine, kada je zbog pada nastrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu poginulo petnaest ljudi, počeo je studentski protest protiv svega što je negativno u srpskom društvu. U Srbiji se pokrenuo protest generacije koja želi da povrati slobodu, pravdu i dostojanstvo ljudima, struci i državi razbijajući u celom društvu decenijski muk, strah i apatiju.

Tragični događaj u Novom Sadu bio je povod da se posle niza tragedija u ranijem periodu čiji su uzrok neodgovornost, nestručnost i korupcija rukovodećih struktura u institucijama i na svim nivoima vlasti pokrene pitanje slobode, pravde, istine i odgovornosti izražavanjem ogromnog nezadovoljstva radom institucija, kao i odnosom najodgovornijih funkcionera u državi zbog kršenja zakonskih i ustavnih obaveza i ovlašćenja.

Bez lidera

Masovnim protestima studenata, kojima su podršku pružili njihovi profesori, pridružili su se i maturanti, a podršku su dobili i od učenika, prosvetnih radnika, poljoprivrednika, zdravstvenih radnika, opozicionih stranaka i svih onih koji su nezadovoljni ukupnim stanjem u Srbiji. Svakodnevni protesti, odavanje pošte stradalima i blokade fakulteta nastavili su se sa veličanstvenim skupom od preko sto hiljada ljudi u Beogradu, kao i raznim okupljanjima i obraćanjima institucijama, protestnim šetnjama, što traje i danas.

U akciji studenata i omladine nema lidera, a obećanja, pretnje i druge oprobane metode razbijanja demonstracija kod njih ne uspevaju, kao ni propaganda koja se svakim danom širi preko zarobljenih medija i institucija. Oni ostaju uporni, organizovani, disciplinovani, solidarni i dosledni u svojim zahtevima, što izaziva divljenje, podršku i odobravanje kod sve većeg broja građana. Činjenica je da je vlast uzdrmana, ali i da je još daleko od toga da će priznati počinjene mahinacije i izaći u susret traženim zahtevima.

Nastavak vijesti ispod promo sadržaja

Ova društvena kriza je posledica dugotrajnog uticaja vladajućih etnonacionalnih politika na formiranje društvene svesti od devedesetih godina prošlog veka do danas, kako u zemlji, tako i u okruženju. Devedesetih godina, u doba uvođenja višestranačja i divljanja nacionalizma, na kome se temeljilo delovanje vlasti, ali i velikog dela srpske opozicije, došlo je do političkih previranja. Tada je, od režima Slobodana Miloševića, koji je počivao na pritiscima, manipulacijama i represiji prema demonstrantima, utemeljena pasivna i podanička društvena svest. Bilo je to vreme delovanja kvaziintelektualne elite koja je branila nakaradne etnonacionalne stavove, što se svodilo na izazivanje mržnje, širenje straha i raznih mitova. Dezinformacije i poluistine su zamenile istinu, nenormalno je postalo normalno, a u takvom nezdravom ambijentu postalo je nepoželjno i opasno slobodomisleće delovanje pojedinaca i grupa. Oni su praćeni, hapšeni i javno proglašavani izdajnicima i stranim plaćenicima. U tom periodu negativnu ulogu imale su i verske institucije koje su iskoristile priliku da povećaju svoj uticaj na široke narodne mase stavljajući se na stranu etnonacionalnih politika. Istovremeno su preostali branitelji prethodnog sistema bacili svoje partijske knjižice i zamenili ih novim stranačkim obeležjima i etnonacionalističkim narativom.

image

Sarajevski studenti pred Ambasadom Srbije/Senad Gubelić

Konačnom razaranju društvenog tkiva i duhovnom padu naroda na ovom području doprineo je rat i sve ono što je uzrokovao. Osnovni cilj vladajućih struktura bio je osnivanje etničkih država, a realizaciji cilja doprinele su i opozicione stranke. Mržnja prema drugom, ubistva, pretnja i proterivanje bili su svakodnevnica u ratu u kojem su učestvovale razne paravojne jedinice. Mnogi lideri novoformiranih stranaka su ih podržavali i učestvovali, u čemu je u Srbiji prednjačila Radikalna stranka Vojislava Šešelja u čijem je užem rukovodstvu bio sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Situacija nije bila ništa bolja ni u drugim republikama bivše Jugoslavije.

Tadašnji lider Slobodan Milošević, baš kao i današnji Aleksandar Vučić, državu poistovećuje sa sobom, a sebe ističe kao jedinog branioca ugroženih nacionalnih interesa. To je odlika autoritarnih režima u kojima autoritarni lideri rade sve po svojoj volji pod izgovorom da to čine u interesu svoje države i svog naroda, pri čemu uzurpiraju medije, institucije i svojim poslušnicima omogućavaju stvaranje umrežene korumpirane i kriminalne vlasti na svim nivoima.

Dok se devedesetih godina vlast Slobodana Miloševića oslanjala na jaku vojsku i policiju, ali bez ikakve pomoći međunarodne zajednice, ova vlast koristi slabosti i nedoslednosti međunarodne zajednice, javno se protiveći njenim zahtevima, a u praksi joj dajući sve što se od nje traži. Na taj način od nje dobija maksimalnu pomoć i prećutnu podršku, dok na unutrašnjem planu nema većih problema u kršenju demokratskih principa, zakonskih i ustavnih odredbi pošto glasove otpora utišava uz pomoć policije, BIA, raznih privatnih obezbeđenja i svojih koruptivno-kriminalnih struktura. Osim toga, poverenje u legitimitet ove vlasti i većinsku volju birača koju stalno ističe, poljuljano je kad su otkrivene izborne mahinacije sa biračkim spiskovima, razne druge nepravilnosti, kao i privremeno prijavljivanje birača iz drugih gradova i susednih država, koje se dešava u oba pravca, zavisno od toga gde se izbori održavaju i gde su im glasovi potrebni.

Nastavak vijesti ispod promo sadržaja

Mada stalno naglašava da poštuje teritorijalni integritet suseda, ova vlast u javnost plasira priču o potrebi odbrane interesa sopstvenog naroda ma gde da živi, o opasnosti koje prete Srbiji od Hrvatske, Srbima u Republici Srpskoj od Bošnjaka, Srbima na Kosovu od Albanaca, Srbima u Crnoj Gori od Crnogoraca, u čemu je crkveni vrh u potpunosti podržava. To ovaj prostor konstantno potresa i čini nestabilnim. Takva izveštačena zabrinutost za srpski narod na ovim prostorima koja je u funkciji prikrivanja drugih unutrašnjih problema, aktivnosti i ciljeva održava tenzije kako kod sopstvene javnosti tako i u odnosima unutar susednih zemalja, remeteći i odnose sa susednim zemaljama.

image

Skup na Slaviji bio je najveći ikad održan u Srbiji/N1

Za razliku od aktuelnih vlasti, duboko uvezane kriminalne strukture su na ovim prostorima ostvarile uspešnu komunikaciju i saradnju. U regionu su u toku i brojne istrage vezane za tajne komunikacije koje ukazuju na njihovu vezu sa pojedinim funkcionerima iz vlasti. Uobičajeno je da vlast omogućava povlašćen status u društvu svojim pristalicama, a bliskim saradnicima ekstremno bogaćenje. Pored toga, vlast pod veoma povoljnim uslovima stranim i domaćim podobnim investitorima ustupa sve resurse. Poslovi se uglavnom odvijaju po ugovorima skrivenim od javnosti, strani investitori dobijaju povlastice od države koje nisu dostupne drugima, često upošljavaju strane radnike, krše njihova prava i rade pod netransparentnim uslovima. Ni domaće radnike uposlene kod stranih investitora država ne štiti. Česta je i pojava da nakon isteka perioda subvencija strani investitori pod raznim izgovorima radnike otpuste. Za to vreme u vlastitoj zemlji većina radnih ljudi ima nedovoljna primanja (poljoprivreda, zdravstvo, prosveta...), a brojna osetljiva populacija jedva sastavlja kraj sa krajem (penzioneri i razne socijalne kategorije).

Nacionalni mediji su privatizovani i prenose samo ono što je po volji vlasti, a malobrojni slobodni mediji ne dobijaju nacionalnu frekvenciju zbog čega javnost dobija iskrivljenu sliku o stanju u zemlji. Konstruktivnog dijaloga nema ni u skupštinskim salama, sa stručnom javnošću, niti sa opozicijom, a u pregovorima sa Sindikatima, kao i u svemu ostalom, nosioci vlasti su isključivi, što izaziva otpor kod slobodnomislećih ljudi, zbog čega su srpsko društvo učinili duboko podeljenim. Nezadovoljstvo je u stalnom porastu jer je ugrožena struka, pravda, istina, odgovornost, sloboda mišljenja, solidarnost, empatija, tolerancija... Pokušaji grupa raznih struka i aktivista da protestima utiču na javnost i ostvare svoja prava, unapred su bila osuđena na neuspeh. Sprečavani su na različite načine: poluistinama, lažnim obećanjima i improvizovanim analizama. Takvim analizama vlast ukazuje na neosnovane zahteve koji su postavljeni uprkos velikim povećanjima primanja i uspešnim ulaganjima, da bi obraćanje javnosti završila pričom o stranim finansijerima protesta ili tvrdnjama da ih pokreće uticaj opozicije koji se trude da destabilizuju zemlju. Učestala su i dramatična obraćanja o saznanjima da postoje pretnje po zemlju po raznim osnovama, zbog čega je potrebno nacionalno jedinstvo. Uprkos neutemeljenim tvrdnjama, sve do sada su u tome imali dosta uspeha.

Nastavak vijesti ispod promo sadržaja

Kontradiktorne informacije koje je javnost nakon tragedije u Novom Sadu dobila od vlade, ministara i predsednika države vezano za renoviranje železničke stanice i nastrešnice koja se urušila, odbijanje objavljivanja ugovora i kompletne dokumentacije, ćutanje tužilaštva i nadležnih institucija, kao i hapšenje građana i aktivista koji su na protestima tražili pravdu i istinu, izazvali su revolt brojnih građana.

Kako da im mladi veruju? Krše se ustavna prava, ovlašćenja i zakoni. Institucije ne obavljaju svoj posao. Mediji prikazuju iskrivljenu sliku objektivnog stanja. Izneverena su obećanja poloprivrednicima, zdravstvenim radnicima, prosveti... tragedije i afere organizovanog kriminala bez sudskog epiloga i krivaca nižu se godinama, a pažnja javnosti se neprestano skreće upozorenjima o opasnostima po zemlju, informacijama o novim velikim investicijama, o impresivnom privrednom rastu... i o svemu drugom što ne dotiče aktuelni problem.

Navedene i mnoge druge slabosti vladajućih struktura i društvenog sistema koji grade, dobro su uočili studenti, koje podržavaju učenici, profesori, aktivisti, opozicija i mnogi drugi građani. Studenti, naoružani znanjem, mladi, energični i solidarni, shvatili su šta ova vlast radi, kuda ih vodi i odlučili su da moraju nešto da urade. Pozivajući intstitucije da rade svoj posao odgovorno i po zakonu, odbili su da odgovore dobiju od predsednika države koji za njih nema Ustavno ovlašćenje umesto od nadležnih institucija. Predsednik je morao da prizna da je u Beogradu održan veliki i impresivan miran skup, da bi samo nakon nekoliko dana na mnogo manjem skupu svojih pristalica izjavio kako je on mogao da okupljanje razbije Kobrama (odnosno “da ih razbaca za šest-sedam sekundi”), ali da želi da očuva mir, čime je izrazio svoj bes izražavajući se jezikom ulice. Studenti su mu sutradan odgovorili transparentom na kome je pisalo: “Ne plašimo se Kobri, mi smo Anakonde”. Nakon par dana usledilo je obećanje da će se on do kraja marta obračunati sa korupcijom. Obećao je to i ranije, a krajnji rezultat je bio da je korupciju osnažio u redovima sopstvene stranke. Pored toga, očigledno je da ponovo nije shvatio šta su mu studenti poručili i čija je nadležnost obračun sa organizovanim kriminalom i korupcijom.

Solidarnost kolega

Ništa bolji nije bio ni njegov komentar koji je usledio nakon vesti da studente podržavaju studenti iz Zagreba, Podgorice, Prištine, Sarajeva i Banje Luke, što nije umanjilo zadovoljstvo običnih ljudi koji su srećni zbog činjenice da se uprkos destruktivnim političkim narativima mladi ljudi u regionu razumeju i solidarišu sa svojim kolegama. Da li je podrška studenata iz regije prvi znak da stasava nova razumnija generacija i da se na ovom višedecenijskom konfliktnom balkanskom prostoru ulazi u eru boljih međusobnih odnosa? Podrška studenata iz regiona protestima kolega u Srbiji nije slučajna. Razumeju njihovo nezadovoljstvo stanjem u društvu pošto situacija nije ništa bolja ni u njihovim zemljama. U pitanju su samo nijanse. Rezultat aktuelnih politika u regionu je da se sa ovog područja iselilo više miliona mladih i obrazovanih ljudi koji su trebali da budu nosioci razvoja i garant sigurne perspektive naroda sa ovih prostora.

Nastavak vijesti ispod promo sadržaja

U našoj zemlji razlozi za nezadovoljstvo su brojni, ili je možda bolje reći da nema razloga za zadovoljstvo stanjem u društvu, ponašanjem, saradnjom i rezultatima vladajućih struktura i radom institucija. Manipulativne i destruktivne politike vladajućih stranaka su među građanima stvorile atmosferu apatije, nepoverenja i nezadovoljstva uz uverenje da nemaju moć da bilo šta izmene. U javnom prostoru, gde je postignuta apsolutna dominacija etnonacionalnih politika, prikrivaju se svi ekonomski i društveni problemi održavanjem tenzija u društvu, dok su životni problemi građana potpuno zanemareni.

Razlike između ekstremno bogatih funkcionera i osiromašenih građana se neprestano uvećavaju, a zloupotrebe položaja i koruptivne afere se nižu, većinom bez sudskog epiloga i sankcija. Najnovija je višemilionska koruptivna afera zbog kojih je uhapšeno više funkcionera, među kojima i aktuelni ministar bezbednosti BiH Nenad Nešić. Ne ulazeći u koruptivnu suštinu ove afere koja je u postupku, treba istaći reakcije koje ukazuju na složenost naše društvene stvarnosti i na kontradiktornosti koje prate i otežavaju bilo kakve pokušaje institucionalnog delovanja. Hapšenje pomenutog ministra, delegiranog iz Republike Srpske, odmah je protumačeno kao delovanje protiv kadrova iz tog entiteta, a predsednik entiteta, Milorad Dodik, koji ga je kao opozicionara i sam javno prozivao za iste zloupotrebe položaja, sada, kada mu je koalicioni partner, njegovo hapšenje tumači kao atak na srpske kadrove u državnim institucijama. Oglasio se odmah i predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević sa konstatacijom o ugroženosti Srba, što mu je dobro došlo za novo odvlačenje pažnje javnosti u Srbiji od aktuelnih problema i studentskih protesta.

image

Studenti Beogradskog univerziteta kod Vukovog spomenika/PIXSELL

Još davne 1805 godine Božidar Grujević, doktor pravnih nauka, napisao je u dokumentu Slovo o slobodi: “Tamo gde nema iste pravde i zakona za sve, nema ni slobode ni sigurnosti.” U tom dokumentu od pre 220 godina sve navedeno aktuelno je i danas.

Nastavak vijesti ispod promo sadržaja

Inicijativa Proglas, koju čine univerzitetski profesori, vrhunski intelektualci, umetnici i slobodnomisleći ljudi u Srbiji, a koja je formirana da, nakon otkrivenih i dokazanih izbornih mahinacija vladajućeg SNS-a, okupi sve ljude koji smatraju da su srpskom društvu neophodne brze i ključne promene, već mesecima održava tribine širom Srbije, argumentovano kritikuje sve negativne pojave i podržava studentske proteste. Ova Inicijativa nije stranka i ne učestvuje na izborima, ali privlači veliku pažnju nezadovoljnog građanstva i dobija veliku podršku u javnosti. Najavila je da tokom praznika objavi i dokument Za dan posle, koji će sadržavati prve korake koje treba preduzeti za izlazak iz društvene krize.

Mladi ljudi su protestima i blokadama izrazili želju da žive u zemlji reda i zakona, u uređenom demokratskom društvu koje svima omogućava iste šanse, pravedni tretman, profesionalno priznanje i napredovanje, ličnu sigurnost i sigurnu perspektivu. Zato je pojava studentskih protesta sa zahtevima upućenim institucijama koji su razumni, zreli i društveno odgovorni, pokrenula mnoge ljude iz apatije budeći u njima nadu u bolju perspektivu zemlje i regiona. Nadajmo se da će u Srbiji i regionu i starije generacije razumeti, podržati i pomoći u realizaciji ovh progresivnih ideja i ciljeva.