Savremena civilizacija na raskršću: Kriza vrijednosti, moći i racionalnog odlučivanja

Duga je i turbulentna istorija ljudskog društva u kojoj su se smenjivali periodi stabilnosti i progresa civilizacija sa krizama društveno-ekonomskih odnosa, društvene svesti i ideologija. Ljudsko društvo je u naučnom smislu stalno napredovalo, zahvaljujući napretku tehničkih dostignuća i novim naučnim spoznajama, ali takav napredak nije pratio adekvatan razvoj ljudske ličnosti kao humanog, tolerantnog i odgovornog društvenog bića, zbog čega je, kroz istoriju, ljudsko društvo doživljavalo različite krize, nemire, ratove i propadanje mnogih civilizacija. Osnovni uzrok tome su bili kriza pojedinačne i društvene svesti, odnosno činjenica da su kroz celu istoriju ljudskog društva mnogim ljudima, umesto opšteg dobra, u prvom planu bili pojedinačni interesi, pohlepa i težnja za sticanjem neograničenog bogatstva i moći.

Nova era

Živimo u doba najvećih i najbržih promena u svim sferama ličnog i društvenog života suočeni sa posledicama globalne egzistenijalne krize. Svet se ponovo suočava sa dubokom političkom, ideološkom i društveno-ekonomskom krizom, čije posledice po pojedinca, etničke skupine, države, kao i za celu savremenu civilizaciju nije moguće predvideti. Dok malobrojne elite enormno bogatih i moćnih ličnosti zajedno sa liderima velikih sila upravljaju svetskom politikom, ekonomijom i uticajnim medijima, oni u sprezi sa liderima malih zemalja danas postaju gospodari svih ključnih svetskih resursa, dok se manipulacijama preko medija u javnom mnenju svetske populacije kreira modifikovana stvarnost uz atmosferu straha i nesigurnosti za bezbednost, egzistenciju i budućnost.

Nekada su se suštinske društvene promene odvijale tokom više hiljada godina ili su im bili potrebni vekovi, dok se danas ključne promene dešavaju za desetak godina, a ponekad za nekoliko meseci ili dana zbog neočekivanih događaja i novih okolnosti. Uz stalni napredak nauke i savremenih tehnologija, to je omogućeno novim vidovima komunikacije, savremenim transportom i slobodnim protokom ljudi, robe i kapitala. Ipak, umesto da to bude prednost modernog doba i put ka progresu za savremenu civilizaciju, došlo je do globalne političke, društveno-ekonomske i bezbedonosne krize, kao i do novih interesnih i geopolitičkih podela.

Kijev: Svima je jasno da Ukrajina ne može pobijediti/ANADOLIJA

Sistem neoliberalnog kapitalizma je danas u dubokoj krizi, demokratska prava i slobode su ugroženi većinskoj svetskoj populaciji, a veliki i moćni su u bespoštednoj trci za sferama uticaja, resursima i kapitalom. Trgovinski rat je okončao period slobodnog tržišta, globalnih lanaca snabdevanja i san o neoliberalnom društvu mira, blagostanja i jednakih prava i mogućnosti za sve, a sve veće razlike između bogatih i siromašnih pojedinaca i zemalja u svetu, te pravna, socijalna i egzistencijalna neizvesnost većinske svetske populacije doveli su do društvene krize u globalnim razmerama. Dok kapital i značajne resurse kontrolišu malobrojni bogati i moćni pojedinci, multinacionalne kompanije i razvijene zemlje, brojna krizna žarišta i lokalni sukobi prete da izazovu sukob svetskih razmera.

Prethodna faza razvoja civilizacije završena je devedesetih godina 20. veka sa okončanjem Hladnog rata, kada je započela globalizacija i kada je neoliberalni kapitalistički poredak postao globalni svetski poredak. Kao neminovnost su ga prihvatile brojne zemlje sa sistemskim i kulturološkim razlikama, drugačijim sistemom vrednosti, ciljevima i interesima. U mnogim sredinama je zbog toga došlo do brojnih unutrašnjih i spoljnih, političkih, ekonomslih i kulturoloških problema. Posledice toga u mnogim regionima su politička nestabilnost, međusobne tenzije, različite bezbedonosne pretnje, egzistencijalna nesigurnost i masovne migracije. Tako je započela nova era u razvoju ljudskog društva koju prati kriza međunarodnog poretka, kao i institucionalna kriza, kriza demokratije i kriza ljudskih resursa u lokalnim i globalnim okvirima.

Na početku 21. veka svetski liberalni poredak je došao u ozbiljnu krizu zbog pogrešnih politika Zapada u mnogim oblastima, a posebno u sferi ekonomije i društvenih odnosa. Jedan od ključnih razloga je što SAD i njeni saveznici nisu u dovoljnoj meri iskoristili pobedu u hladnom ratu devedesetih godina prošlog veka, što se naročito odnosi na Rusiju, Zapadni Balkan, Bliski istok i još neka područja, pa je to i danas uzrok nestabilnosti, stalnih tenzija i aktuelnih lokalnih ratova. Pogrešne odluke koje su donošene u sferi politika prema mnogim zemljama i oblastima, ne uzimajući u obzir njihove specifičnosti, dovele su i same zemlje Zapada u krizu na spoljnom i unutrašnjem planu. To je danas slučaj sa SAD-om, Evropskom unijom, a u najnovije vreme i sa većinom svetskih zemalja pogođenih novom carinskom politikom SAD-a.

Koliko neracionalne odluke velikih sila mogu doneti problema, pre svega malim narodima, ali i njima samima, pokazuje primer Arapskog proleća. Umesto progresa i demokratije, Arapsko proleće je dovelo do haosa u arapskim zemljama, a talas izbeglica koje su migrirale u zemlje Zapada u njima je izazvao brojne kulturološke i ekonomske probleme koje ne uspevaju da reše ni do danas. Nastavkom pogrešne politike SAD-a, Rusije, Turske i drugih prema Bliskom istoku došlo je na ovom području do niza novih lokalnih sukoba između zemalja ovog regiona.

Pogrešna odluka Ujedinjenog Kraljevstva da izađe iz Evropske unije je još jedan primer u nizu pogrešnih politika razvijenih zemalja Zapada. Zagovornici Bregzita, usvojenog referendumom, omanuli su u svim procenama i većina onoga što su promovisali nije se nikad ostvarilo. Nije došlo ni do rasta društvenog prozvoda, ni do većih investicija, niti do povećanja trgovinske razmene, kao što se nisu ni vratile “velike pare” iz Bruxellesa, a bez adekvatne zaštite Evropske unije, broj migranata se znatno povećao. Rezultatom referenduma danas nisu zadovoljni ni pobednici ni poraženi. Teško je razumljivo da peta ekonomska sila u svetu sebi dozvoli tako pogrešnu političku odluku.

Primer za pogrešne odluke je i odnos Evropske unije prema zemljama Zapadnog Balkana. Umesto da problem Zapadnog Balkana rešava u paketu sa drugim zemljama socijalističkog bloka, a onda kontroliše kako izgrađuju institucije i menjaju stanje u svojim sredinama, svojom pogrešnom i sporom aktivnošću Evropska unija je dozvolila širenje ekonomskog i političkog uticaja Kine, Rusije i Turske na zemlje Zapadnog Balkana, čime je stvorila nove probleme sebi i zemljama ovog regiona.

London: Zagovornici Bregzita omanuli su u svim procjenama

Geopolitičke promene koje su se odvijale tokom poslednje tri decenije i koje još uvek traju, bile su vrlo intenzivne, a lokalne krize i ratovi postali su globalna pretnja miru u svetu. Velike sile poseduju nuklearno naoružanje, ali je mala verovatnoća da će ga upotrebiti i da će ući u direktan sukob. Umesto toga, one na međunarodnoj sceni potvrđuju svoje uticajne sfere podstičući tenzije i rešavajući konflikte između malih zemalja, a na interesnim područjima ostvaruju svoje geopolitičke i ekonomske ciljeve izazivajući građanske sukobe i lokalne ratove. U uslovima kad moćne zemlje pružaju pomoć u vojnoj opremi i ulažu ogromna sredstva u lokalne ratove, trka u naoružanju i razvoju novih vojnih tehnologija se intenzivira. Lokalni ratovi u Ukrajini i Palestini sada su već definitivno podelili velike sile, na neku od strana svrstali većinu zemalja, ali su podele uneli i u sopstvenu i u celu svetsku javnost. Oba rata su do sada izazvala ogromno razaranje i stradanje velikog broja nedužnog civilnog stanovništva. Ipak, svima je jasno da u tom ratu Ukrajina ne može pobediti i da će najveći gubitnik biti ukrajinski narod čija je zamlja razorena, a stanovništvo raseljeno i sa ogromnim brojem žrtava.

Šta se može očekivati u budućnosti?

Novi balans će se sigurno uspostaviti između velikih sila kao što su: SAD, Kina, Rusija i Evropska unija, ali će napetosti oko Bliskog istoka, Tajvana, Balkana i još nekih konfliktnih područja rasti. U prilog tome govori i činjenica da su sve veća izdvajanja za naoružanje i vojne namene, kako kod velikih sila, tako i u malim zemaljama iz ovih područja.

Demokratija, o kojoj su vekovima sanjale generacije, danas je u velikoj krizi, a sa njom istina, pravda, tolerancija... Danas još niko nema odgovor na rastuću globalnu društvenu krizu, a svet se sve teže nosi sa zastrašujućim talasom migracija, porastom nacionalizma, autoritarnih režima, socijalnom, finansijskom i energetskom krizom, posledicama klimatskih promena, transnacionalnim organizovanim kriminalom, terorističkim pretnjama, zloupotrebama sajber prostora i modernih tehnologija... Savremena civilizacija je zbog toga u ozbiljnoj krizi: ideološkoj, institucionalnoj, političkoj, ekonomskoj, demografskoj, kulturološkoj... a brzi razvoj tehnologije i veštačke inteligencije, koji ljudski um teško može da prati i kontroliše, u budućnosti će predstavljati sve veći problem.

Ujedinjene nacije i drugi međunarodni arbitri još uvek postoje, ali samo formalno, zbog čega su sigurnost većinske populacije i mir u svetu ozbiljno ugroženi. Međunarodni pravni sistem je u haotičnom stanju, a pogotovu u društvima gde su na vlasti autoritarni režimi.

Političke elite velikih i malih naroda odvojene su od svog naroda, ali su dobro uvezane na međunarodnom planu, što je posledica samo formalne zastupljenosti ljudskih prava i sloboda, zloupotrebe moći i uticaja, narastajućeg jaza između bogatih i siromašnih, kao i nedostatka istinske pravde, jednakosti i demokratije. Zato je teško naći odgovor na pitanje kako promeniti postojeće stanje u društvu kad za protivnike imate domaću i stranu vladajuću elitu i njihove prateće ekonomske elite.

Savremenoj civilizaciji je potrebna ozbiljna i temeljna reforma, ali to nije u interesu onih koji su danas najmoćniji i najbogatiji. Obrazovanje i nauka su u mnogim zemljama sa formalnom demokratijom i autoritarnim režimima izgubili svoju ulogu i značaj, a površnost i improvizacija su postali dominantni u svim sferama realnog života. Opšti društveni interes i solidarnost su postali periferna tema, a mnogi ljudi su spremni da se odreknu svojih principa u zamenu za zadovoljenje potreba i različitih interesa.

U takvim uslovima promenili su se i odnosi među ljudima. Kako na mikro, tako i na makro planu, danas dominiraju interesi, bezobzirnost, težnja za sticanjem moći i pohlepa, pri čemu se često ne biraju sredstva, pa su najveći problem savremenog društva postali nasilje, korupcija i razni vidovi kriminala. Pitanje je kako današnjeg čoveka dovesti u stanje koje propovedaju i religije “da ne činimo drugima ono što ne želimo da drugi čine nama”. Roosevelt je još davno konstatovao da “ne treba imati previše iluzija u pogledu ljudske prirode”.

Danas smo svedoci da je čovek krenuo u turistička putovanja po svemiru i da se priprema na osvajanja drugih planeta, ali da još uvek nije u stanju da spozna i reši mnoge pojave i probleme na sopstvenoj planeti. Tako je uspeo da ostvari veliki napredak u naučnom smislu, ali nije uspeo da sebe izgradi kao društveno korisno i humanije biće koje je prilagođeno savremenom ambijentu, što je postalo ključni problem u svim savremenim društvenim procesima.

U savremenoj globalnoj krizi koja prelazi nacionalne i kulturne granice i podrazumeva krizu vrednosti, smisla, zajedništva i racionalnog razmišljanja, tema racionalnog odlučivanja otvara pitanja o stanju čovečanstva danas, o ulozi razuma, te pitanja o tome kako se donose ili izbegavaju odgovorne odluke u eri globalnih izazova.

Društvenu klimu kreiraju političari, a danas je sve manje odgovornih političkih lidera sa vizijom kao što su bili Roosevelt, Churchill, Brandt, Nehru, De Gaulle... Ko su ljudi koji su danas na političkoj sceni, kako velikih tako i malih naroda? Kako pravdaju svojim građanima da svojim odlukama i bahatošću urušavaju institucije i u mnogim slučajevima, gde god za to imaju priliku, uzurpiraju državu? Birokratija u institucijama i elite vlastodržaca se povezuju na svim nivoima, od lokalnih sredina, preko država do međunarodne zajednice. Oni nalaze i ostvaruju zajedničke interese i tako čuvaju jedni druge. Pri tome u svojim sredinama narodnim masama doziraju informacije onako kako im odgovara, pa su često i zvanične informacije nepotpune i nepouzdane, a vesti koje oni kreiraju preko uticajnih medija usmerene na manipulaciju javnim mnenjem u cilju očuvanja sopstvene vlasti i moći. Političari danas više reaguju na javno mnenje nego na činjenice, elite moćnih manipulišu masama radi ostvarivanja svojih interesa, a ekonomija forsira kratkoročne dobitke umesto dugoročnih i održivih rešenja. Brojne i raznovrsne informacije sa dnevno-političkim i populističkim ciljem, kreirane iz raznih centara moći, zbunjuju običnog čoveka i često ga dovode u stanje apatije i neaktivnosti.

To se naročito odnosi na naš regon gde su politička i medijska pismenost na niskom nivou, gde stranke i tajkuni kontrolišu većinu medija, gde je u medijima prisutan nedostatak profesionalne etike i poštovanja novinarskih standarda i gde je u većini medija kontrolisan i selektivan pristup sadržajima, događajima i ličnostima. Tako mediji u našem regionu često prenose nepotpune informacije, skloni su senzacionalizmu, poklanjaju nesrazmerno veliku pažnju nacionalnim liderima, ekstremnim političarima i politikama, često nekritički prenose govor mržnje, dezinformacije i teorije zavere, čime šire netrpeljivost i podstiču na polarizaciju. Sve to negativno utiče na međudržavne odnose u regionu, kao i na unutrašnje odnose među etničkim, verskim i društvenim grupama.

Svakim danom se u mnogim oblastima pojavljuju nove ideje, a nema ih tamo gde su najpotrebnije, u oblasti razvoja civilizacije, međunarodnih odnosa i odnosa unutar društva. Pored napred navedenih razloga, prisutni su i propusti u savremenom obrazovanju širom sveta koji forsiranjem mehaničkog učenja i memorisanja činjenica, umesto razvijanja kritičkog promišljanja, kreativnosti i analitičkih veština, često proizvode pasivne pojedince koji teško preispituju autoritete, informacije i ideje.

Kako u ovakvom svetu u kojem vlada kriza ideja i vizije, svetu sve više izraženog populizma, nacionalizma, senzacionalizma i manipulativnih informacija, sa kojima se običan čovek svakodnevno susreće, donositi racionalne odluke koje bi dovele do pozitivnih promena?

Strateško promišljanje

Za ozbiljno strateško promišljanje potrebne su činjenice, a da bi se do činjenica došlo potrebno je izboriti se sa dominacijom manipulacija i površnosti koje nam nude društvene mreže i elektronski mediji. Politička i medijska pismenost su u savremenom društvu neophodni za odgovorno političko ponašanje, razlikovanje činjenica od mišljenja, prepoznavanje lažnih vesti i dezinformacija, kritički pristup informacijama i donošenje pravovremenih, informisanih i korisnih odluka.

U tom smislu, savremeni čovek je prepušten sam sebi. Ubrzan tempo života i savremenih dostignuća zahtevaju od nas da se, bez obzira na okolnosti, prilagodimo savremenim tokovima. Pri tome smo svakodnevno u situaciji da formiramo mišljenja, korigujemo stavove i donosimo odluke, što nije nimalo jednostavno u poplavi informacija iz različitih medija i sa mnoštva društvenih mreža. Birajući relevantne informacije i izvore potrebno je izabrati korisne informacije među često kontradiktornim, manipulativnim, tendencioznim informacijama, vestima i analizama. U takvim okolnostima postalo je ključno pitanje racionalnog razmišljanja i odlučivanja, bilo da se radi o ličnim, društvenim ili poslovnim odlukama i bez obzira na lični status i društvenu ulogu.

Preduslov i osnova za kritičko promišljanje i donošenje kvalitetnih odluka je politička i medijska pismenost. Zbog toga je shvatanje globalnih procesa i njihovog uticaja na trendove u regionu i sopstvenoj sredini, uz razumevanje suštinske problematike lokalnih procesa, postalo imperativ za formiranje pravilnih stavova i donošenje kvalitetnih odluka u savremenom dobu.