Protesti, krize, sankcije, Donald Trump... - Godina ključnih odluka
Ova godina je započela sa velikim turbulencijama na svetskoj, regionalnoj i domaćoj političkoj sceni. Dok svetska javnost sa pažnjom prati smenu američke administracije i najavljene promene u američkoj spoljnoj i unutrašnjoj politici, novi predsednik Donald Trump je još pre stupanja na dužnost iskazao teritorijalne pretenzije prema Kanadi i nameru da kontroliše Grenland i Panamski kanal. Pri polaganju zakletve nagovestio je novo zlatno doba Amerike, istupanje iz Pariskog sporazuma, uvođenje vanrednog stanja na meksičkoj granici, vraćanje velikog broja nelegalnih migranata, smanjenje izdataka za svetske organizacije i zajedničku odbranu, povećanje eksploatacije nafte i gasa, mirovne napore i susret sa Putinom, pomilovanje svojih pristalica osuđenjih zbog napada na Capitol, kao i niz drugih međunarodnih i unutrašnjih mera u cilju zaštite domaćeg tržišta i vraćanja Americi liderske pozicije u svetu.
Neizvesnost širom sveta izazivaju i smene vlasti u brojnim zemljama koje prate protesti građana nezadovoljnih izbornim rezultatima, radom aktuelnih vlasti i usmerenjem vladajućih politika. Uz intenziviranje ratnog sukoba u Ukrajini, trenutno primirje između Izraela i Hamasa, ali i humanitarnu krizu sa sve većim brojem civilnih žrtava u Gazi, u svetu postoji još niz žarišta u kojima konflikti lako mogu da prerastu u sukobe. Ekonomska, politička, društvena, privredna i socijalna kriza prisutna je u većini zamalja. Energetska kriza u svetu je sve dublja. Zbog isteka ugovora, koji Ukrajina nema nameru da obnovi, obustavljeno je od prvog januara i snabdevanje Evrope ruskim gasom preko Ukrajine.
Inatne politike
Zajedničko svim zemljama u našem regionu je da se jaz između vladajućih struktura i naroda sve više produbljuje. Društveni život se odvija kao u dve paralelne stvarnosti - jedne za one koji imaju moć, vlast, bogatstvo i sve privilegije i druge za one koji obespravljeni i bez sigurne perspektive žive od danas do sutra i jedva sastavljaju kraj sa krajem. Kao kulminacija decenijske društveno-političke i ekonomske krize, u duboko podeljenim društvima širom našeg regiona, intenzivirano je nasilje raznih oblika sa brojnim žrtvama. To je izazvalo masovne proteste građana koji traže odgovornost vlasti za učinjene propuste i korupciju.
Milisav Tomović/ AUTOR!!!
Protesti studenata u Srbiji, započeti nakon pogibije petnaest ljudi zbog pada nastrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, uprkos očekivanjima vlasti, sve su masovniji i glasniji u gradovima i manjim mestima širom Srbije. O dubokim podelama u društvu najbolje govori istovremeni skup organizovan od vladajućih struktura u malom srbijanskom gradu, gde su pristalice dovožene autobusima iz cele Srbije, dok se širom zemlje održavao štrajk upozorenja omladine i građana koji zahtevaju rad institucija, doslednu primenu zakona, otklanjanje medijskog mraka i sankcionisanje nasilnika koji napadaju demonstrante. Po procenama stručnjaka, na prvom skupu je bilo oko petnaest hiljada ljudi, dok je na ostalim skupovima bilo višestruko više građana. Vlast se već tri meseca služi raznim sredstvima, pretnjama, manipulacijama i dezinformacijama, ali ne uspeva da suzbije proteste.
Objavljeno je početkom januara i da je Amerika uvela sankcije NIS-u, srpskoj naftnoj kompaniji od strateškog značaja, koja posluje sa većinskim ruskim udelom. Srbiji je dat rok od 45 dana da nađe rešenje za otkup ruskih deonica, pri čemu je američka delegacija istakla da je cilj sankcija usmeren na Rusiju, a ne da se naškodi privredi Srbije. Tom prilikom je Srbija obećala američkom izaslaniku da će se za dva meseca izjasniti o usklađivanju svoje politike prema Rusiji sa politikom Evropske unije.
Dok se na Kosovu vrše pripreme za parlamentarne izbore, na severu Kosova kosovske vlasti ukidaju institucije Srbije.
U Hrvatskoj su obavljeni predsednički izbori u kojima je ponovo ubedljivo pobedio aktuelni predsednik, pa se može očekivati da će se dosadašnje napetosti između njega i predsednika Vlade nastaviti i u narednom periodu.
U našoj zemlji su nakon politički turbulentne i sveukupno neuspešne godine, te hapšenja ministra bezbednosti zbog mita i korupcije, u novoj godini usledile nove unutrašnje tenzije. Koalicioni sporazum između HDZ-a, SNSD-a i trojke, nakon izgubljenog dragocenog vremena i brojnih neuspešnih dogovora, doživeo je krah. Prave se nove kalkulacije, aktuelna je blokada rada državnih institucija, govori se o rekonstrukciji vlade, Veća ministara... a isti polititičari koji bez ikakvog uspeha vode zemlju, rotiraju se na raznim funkcijama već decenijama. Aktuelne su i spoljnopolitičke tenzije zbog inatnih politika i provokativnih izjava predstavnika vlasti Republike Srpske i Srbije na proslavi dana Republike Srpske koji je Ustavni sud Bosne i Hercegovine proglasio neustavnim.
Region Zapadnog Balkana je zbog značajnog geopolitičkog i strateškog položaja oduvek bio interesantan velikim silama. Njihovi različiti interesni uticaji delili su narode kroz istoriju. Prekrajali su granice bez razumevanja osobenosti ovog područja i negativno su uticali na odnose među narodima, čime su doprinosili stalnom održavanju tenzija u regionu sve do danas.
I Madonna je podržala studente/Instagram
Od pada jednopartijskog sistema do uvođenja političkog pluralizma, države Zapadnog Balkana su prolazile kroz različite faze transformacije društvenog sistema. Proces je doveo do naglog bogaćenja malog broja povlašćenih pojedinaca, koji uz pomoć vlasti i danas upravljaju društvenim procesima u svojim državama. Bez adekvatnog delovanja međunarodnih institucija ukazana prilika za samoopredeljenje naroda povećala je tenzije, produbila nacionalne konflikte, onemogućila demokratske promene i stvorila pogodne uslove za bujanje nacionalizma. Nacionalisti, koji su na izborima osvojili vlast, odabrali su raspad Jugoslavije, podelu zemlje, imovine i rat.
Ključnu ulogu u zaustavljanju rata je tada preuzela Amerika, a krajnji rezultat je bilo donošenje lošeg Dejtonskog mirovnog sporazuma koji je zasnovan upravo na onome za šta su se zalagali učesnici rata, pošto legitimiše njihove etnonacionalne politike i ostvaruje zahteve za etničke teritorijalne podele. Dejtonskom sporazumu, kao okvirnom dokumentu, trebalo je u međuvremenu dati adekvatan sadržaj koji bi vodio ka poboljšanju ukupnog društvenog, političkog i ekonomskog ambijenta, procesu unutrašnje integracije i stabilizacije, kao i postizanju društvenog i ekonomskog napretka zemlje. Od potpisivanja Sporazuma i niza aneksa, pa sve do danas, za tako nešto u Bosni i Hercegovini nije bilo političke volje nijedne od vladajućih struktura.
Posle NATO-bombardovanja i rušenja režima u SRJ, Amerika ponovo prepušta Zapadni Balkan Evropskoj uniji. Briselska administracija od tada sporo, neodlučno, a u određenim periodima i nezainteresovano, zahteva od zemalja sa ovog područja da usklade unutrašnje prilike po pravilima koji vladaju u Evropskoj uniji. Od tada je prošlo više od dve decenije, a napredak je veoma slab u izgradnji društvene svesti, demokratskih procesa, jačanja institucija, vladavine prava, građanskih sloboda, slobode medija, uspostavljanja političkog dijaloga između vlasti i opozicije, kao i po pitanju privrednih kretanja i ukupnih društvenih odnosa.
Zbigniew Brzezinski, poznati američki politikolog i savetnik američkog predsednika Cartera, tada je upozoravao da je Zapad pobedio komunizam zahvaljujući činjenici da je građanima tog sistema omogućio bolji život, ali da tu pobedu, uprkos dominaciji, nije iskoristio na adekvatan način, što se najbolje vidi u njegovom odnosu prema zemljama Zapadnog Balkana. Nedovoljna zainteresovanost i nerazumevanje lokalnih prilika od međunarodne zajednice stvorili su atmosferu nesigurnosti, nepoverenja i nezadovoljstva prema Evropskoj uniji i aktivnostima međunarodne zajednice. Političke elite balkanskih država deklarativno prihvataju reforme i tvrde da “put u Evropsku uniju nema alternativu”, ali nikad nisu istinski radile na reformama, stabilnosti i pomirenju.
Evropska unija već decenijama vodi nedoslednu politiku i radi prividnog mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu čini ustupke vladajućim srtukturama na ovom području. Politikom kojom zanemaruje i sopstvene standarde ona posredno blokira demokratske promene društva i pomaže autokratskim vladama da se održe na vlasti. Pored toga, kao na primeru Bosne i Hercegovine, Evropska unija čini kompromise sa etničkim liderima i njihovim predstavnicima u vlasti i zajednički daju saopštenja o nekom napretku, kojeg nema. Takvom licemernom politikom doprinosi stanju u kojem su zemlje ovog regiona i dalje zarobljene svojim isključivim, inatnim etnonacionalnim politikama, umesto da ih u skladu sa svojim principima sankcioniše i time doprinese razvoju sa boljim društvenim odnosima i jakim državnim institucijama.
Propuštajući priliku da zemlje Zapadnog Balkana uključi u zajednicu evropskih naroda, Zapad je omogućio da na ovom području permanentno bude prisutna napetost, kao i da ovo područje bude izloženo potencijalnom uticaju drugih velikih sila. Zemlje Zapada su bile uljuljkane u pobedu u hladnom ratu, a neadekvatnim politikama su omogućile snaženje i širenje uticaja Rusije i Kine u svetu i na Zapadnom Balkanu. Posledice pogrešne politike zapadne zemlje će morati da ispravljaju godinama, a u nekim područjima i decenijama. To na ovom području neće biti lako s obzirom na istorijske, kulturne i verske veze sa Rusijom, kao i na veliku zavisnost i zajednička ulaganja u energente, dok se Kina, kao i u mnogim područjima u svetu, na ovom području nametnula kao značajan strani investitor, nosilac i izvođač mnogih infrastrukturnih i privrednih projekata. Sve je značajniji i politički uticaj, kao i investicije Turske, sa kojom takođe postoje istorijske i kulturološke veze. Svaka od ovih zemalja ima geopolitičke i strateške interese na ovom području, pa će razvijenim zemljama Zapada trebati puno više pažnje, vremena i upornosti da se uticaji pomenutih zemalja kontrolišu i umanji otpor prema integrisanju u Evropsku uniju i NATO.
Danas se politika Amerike, Evropske unije i Velike Britanije prema ovom području fokusirala na pitanje bezbednosti regiona i pojedinačne konfliktne situacije, kao što su: priznavanje Kosova kao međunarodnog subjekta, istinsko poštovanje teritorijalnog suvereniteta i integriteta Bosne i Hercegovine od susednih zemalja i na usklađivanje spoljne i bezbednosne politike Srbije sa Evropskom unijom po pitanju sankcija prema Rusiji.
Posle napada Rusije na Ukrajinu Srbija je podržala teritorijalni integritet Ukrajine, osudila rusku agresiju u UN-u, ali sa Rusijom i dalje neprestano održava bliske kontakte preko svojih izaslanika iz vlasti. Razlozi su što pored energetske nestabilnosti, uvođenjem sankcija Rusiji Srbija rizikuje nezadovoljstvo velikog broja svojih građana koji zbog istorijskih, religijskih i kulturoloških razloga podržavaju Rusiju. Ipak, o značaju saradnje Srbije sa Zapadom i Evropskom unijom u odnosu na Rusiju najbolje govore podaci o robnoj razmeni, stranim investitorima i dijaspori. Kao što je najveća dijaspora Srbije u razvijenim zemljama Zapada i Evropskoj uniji, tako su i najveće stope robne razmene i investicija vezane za Evropsku uniju.
Ova godina će doneti odgovor na pitanje u kojem pravcu će se dalje razvijati ekonomija i društveni odnosi u svetu gde je sve veći jaz između ekstremno bogate manjine i siromašne većine, kao i između otuđenih vladajućih struktura i nezadovoljnog naroda.
Beograd: Studenti pred RTS-om/NOVA.RS
Stiče se utisak da će aktuelni događaji u Srbiji imati veliki značaj i za ceo region. Mada svaka od zemalja u regionu ima svoje specifičnosti, studentski protesti su ukazali na zajedničke društveno-političke probleme, kao što su: kršenje ustavnih ovlašćenja, negativan uticaj izvršne vlasti na zakonodavnu, neefikasan rad institucija, paralisan rad bezbednosnih struktura i pravosuđa, ogromnu korupciju, negativnu kadrovsku selekciju pod uticajem vladajućih politika, netransparentno poslovanje i trošenje javnih sredstava, niz nelegalnih radnji koje prate velike investicione projekte, informativnu blokadu i od vlasti zarobljene medije sa nacionalnom frekvencijom, te dobro uvezanu spregu između vladajućih i kriminalnih struktura, na šta ukazuju međunarodni izveštaji o njihovoj komunikaciji preko Sky aplikacije.
Nakon raznih provokacija, nasilja nad ljudima koji protestuju, niz zaletanja automobila na mirne demostrante i napada bezbol-palicama na studente u Novom Sadu, pri čemu su mnogi studenti povređeni, a nekoliko ih je dobilo i teške telesne povrede, talas masovnih protesta se poput požara proširio celom Srbijom. Usledila je i celodnevna blokada Autokomande, ključne saobraćajne raskrsnice u Beogradu, koja je prevazišla sve javne skupove u prethodnim decenijama po masovnosti, dobroj organizaciji i atmosferi zajedništva i solidarnosti. Tokom ovog skupa stiglo je saopštenje da je premijer Srbije podneo neopozivu ostavku, čime je pala i Vlada Srbije. Istog dana ostavku je dao i gradonačelnik Novog Sada. Pad Vlade je posledica sve snažnijeg spontanog pritiska na vladajući režim od građana predvođenih studentima, a ne pritisaka iz inostranstva, koji “napadaju Srbiju spolja i iznutra”, kako javnosti preko režimskih medija pokušava da prikaže predsednik Srbije.
Posle protestnih skupova u Beogradu sa preko sto hiljada ljudi i nakon veličanstvenog skupa u Novom Sadu, pored krize vlasti, Srbija je ušla i u institucionalnu krizu. Nervozne reakcije vladajućih struktura, pritisci na zaposlene u institucijama i pretnje neistomišljenicima, njihovi komentari na račun studenata i nezadovoljnih građana, koji su često uvredljivog sadržaja, te preko medija obmanjivanje javnosti da su protesti studenata, koji su zavedeni od neprijateljskih snaga, usmereni na razbijanje Srbije, ukazuju da je vladajuća struktura ozbiljno zabrinuta za svoj autoritet i legitimitet koji je u konstantnom padu. Još je dug put do konačnog poraza politika iz devedesetih u Srbiji i regionu, ali svetlo se već nazire.
Nominacija za Nobela
Studentski protesti u Srbiji imaju višeslojni značaj ne samo u lokalnim i regionalnim, već i u svetskim razmerama. Za sve što su do sada učinili, studenti su nominovani za ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir. Svojim realnim i jasnim zahtevima, dobrom organizacijom, hrabrim držanjem, doslednošću i solidarnošću pomogli su građanima da savladaju strah od pretnji i represije, stekli njihovo poverenje i simpatije, pa je podrška građana iz dana u dan sve veća. Tražeći savestan rad državnih institucija, pravdu i ljudska prava, oni su se suprotstavili ne samo državnom autokratskom režimu, već i celoj sprezi političkih i korporativnih domaćih i međunarodnih interesnih struktura, koje zbog svojih različitih interesa podržavaju korumpiranu, nekompetentnu i bahatu autokratsku vlast.
Podrška studentima i građanima Srbije stiže od omladine i običnih ljudi iz celog regona, dijaspore i sveta. Podršku im šalju i svetski poznate ličnosti, sportisti, pevači... najnovije su stigle od najboljeg svetskog tenisera Novaka Đokovića i najpopularnije svetske pevačice Madonne. Da li će Evropska unija i međunarodna zajednica i dalje ćutati na podršku vlastima Srbije od vlada pojedinih svojih članica i nekih od svojih biroktata ili će pokazati da je dosledna svojim proklamovanim načelima i civilizacijskim vrednostima, ostaje da se vidi u narednom periodu. Područje Zapadnog Balkana će zbog toga biti naročito interesantno za bezbednosne, geostrateške i geopolitičke interese velikih sila. Možda to bude ključna godina za razrešenje mnogih, do sada nerešenih pitanja na ovom području. Da li je došao kraj konfliktnim inatnim politikama devedesetih, čiji su sledbenici u regionu i danas u vladajućim strankama, kao i politikama sedenja na dve stolice sa našeg područja ili će one i dalje opstajati zbog interesa velikih sila koje ih podržavaju, ostaje da se vidi u narednom periodu.
