Pokrenuo sam antiratnu misiju: Čovječanstvo je na Titaniku

U svetu se danas vode ratovi koji se šire. Malo je zemalja koje pokušavaju da nateraju zaraćene strane da obustave ratovanje, jer mnoge se svrstavaju na jednu ili drugu stranu i pobednici jedva čekaju da podele plen. Da li medicina može pomoći da se sebičnost ne ispoljava ratovanjem, tj. da se ratovi sprečavaju? Može li medicina ukazati da od stotine do hiljade izgubljenih života dnevno, npr. u Ukrajini i ko zna koliko u Rusiji, nisu neophodne radi otimanja bogatstava i uticaja? Koliko će biti žrtava od nedavno započetag napada na Iran i da li nas jednog dana čeka i atomski rat? Ceo svet je danas ukrcan na Titanik.

Lekcija iz BiH

Evo šta sam uradio kao lekar i izbeglica zbog rata u Bosni i Hercegovini koji je trajao od marta 1992. do decembra 1995. godine. U tom ratu je život izgubilo oko 140.000 muslimana, 97.000 Srba i 28.000 Hrvata, a više od dva miliona ljudi je raseljeno – Cvitković (Hrvatska ljevica 1996). U 1998. godini sam poslao pismo s nekoliko priloga u vodeći medicinski časopis British Medical Journal (BMJ) s predlogom: Hajde da razmotrimo da li i kako medicina može doprineti sprečavanju rata i prestanku postojećih ratova.

Srebrenica ratne 1993, dvije godine prije genocida/Philipp Von Recklinghausen

U dopisu sam pomenuo reči Rudolfa Virchowa (1821-1902), čuvenog nemačkog patologa i političara, da medicina mora učestvovati u političkim odlukama kako bi se sprečile bolesti, patnje i umiranja – tako se rodila preventivna medicina. Priložio sam članak američkog nobelovca Dudleya Herschbacha pod nazivom “Delfinsko proročanstvo” (The Dolphin Oracle) u kom se pledira za međusobnno komuniciranje, a naveo sam i reči Antona Čehova: “Čovek je žrtva u apsurdnom svetu.”

U novembru 1998. godine, Richard Smith, glavni urednik britanskog BMJ časopisa, javio mi je: “Priznajem da je moja prva reakcija na vaše pismo u kome ukazujete da postoji način da ratove sprečavamo ličilo na nemoguć poduhvat. Ali kada sam razmislio i pročitao priloge iz vašeg pisma, učinilo mi se da možemo nešto uraditi. Pored toga, često je preda mnom Einsteinov savet: Bolje je upaliti sveću, nego da živimo u mraku. Zato ću razgovarati s mojim kolegama iz redakcije na koji bi način mogli doprineti vašoj misiji.”

Napisao mi je: “Hvala Vam za pismo i divne priloge. Posebno me je zainteresovo članak ‘Delfinsko proročanstvo’.

Priznajem da je moja trenutna reakcija na vaše pismo u kom sugerirate da pokušamo naći način prevencije ratova liči na nemogućan poduhvat. Ali, kada sam pročitao priloge vašem pismu, shvatio sam da možda možemo nešto uraditi.

Evo šta ću uraditi. Razgovaraću s mojim kolegama urednicima da li postoji način da doprinesemo vašoj misiji. Jedan od tih kolega je Fiona Godlee, predsednik WAME. (WAME - World Association of Medical Editors, Međunarodno udruženje urednika medicinskih časopisa.) Imamo sastanak drugog novembra; javiću Vam se što pre nakon sastanka.”

Uskoro mi je stiglo drugo Smitovo pismo s ovim sadržajem: “Posledica vašeg pisma je uvodnik koji smo objavili u našem božićnom izdanju časopisa. Isti se nalazi na vebstranici www.bmj.com i već smo primili brojne reakcije.”

Tri člana redakcije su u BMJ časopisu objavila članak da imaginativno razmišljanje pokazuje da medicina može doprineti miru i obustavljanju rata. U članku se navodi da na svakog vojnika ubijenog u borbi gine jedan vojnik koji nije učesnik u borbi i 14-15 civila gubi život zbog lošeg skloništa, nedostatka hrane, vode i usled epidemija. Civili se nekoliko puta fizički i psihološki ranjavaju. Zato svi medicinski radnici, posebno najistaknutiji, treba da se međusobno udruže u osnivanju međunarodnih sporazuma koji će određivati oružje koje se, pored nuklearnog i biološkog, ne sme koristiti (npr. upotrebu kasetne municije nisu potpisale Rusija, SAD i neke druge zemlje). Autori su pomenuli sledeće Virchowljeve reči: “Medicina je društvena nauka, a politika nije ništa drugo nego medicina na velikoj skali.” Proizlazi da se reč medicinskih udruženja mora danas čuti u Rusiji, SAD-u, Izraelu, Ukrajini, Evropskoj uniji, Iranu i nizu zemalja učesnica u sadašnjim ratovima i svim planiranim sukobima.

Da je uticaj lekara, posredstvom javnosti, efikasan, evo dokaza iz poznatog starog primera. 1890. godine Anton Pavlovič Čehov, lekar i pisac, putovao je na ostrvo Sahalin da ispita uslove života ruskih zatvorenika koji su živeli na tom ostrvu, najvećem zatvoru carske Rusije. Njegov opis brutalnog batinanja, objavljen 1893. godine, izvršio je snažan uticaj posredstvom Društva lekara na rusku javnost i car je prisiljen da zabrani telesno kažnjavanje žena 1897. godine i muškaraca 1904. godine. Ovo ističem jer na torturu i brutalni tretman zatvorenika u vojnoj bazi na Gvantanamu nije bilo slične reakcije poznate ličnosti koja bi pokrenula snažniji glas javnosti, a trebalo je. Zato lekari moraju prepoznati svaki nehuman postupak, ratovi su to u prvom redu, i pomoći da se njihov glas u javnosti dobro čuje.

Ratovi danas bukte na daleko većoj skali od onog u Bosni i Hercegovini ili na Kosovu. Medicina ne sme okrenuti glavu i praviti se da ne vidi stradanje i patnju vojnika, gledati hiljade mrtvih tela, milione izbeglica i ogromna ratna razaranja. U ratu ginu i civili, uključujući starce i decu. Najopasnije je širenje rata na Rusiju, jer ako se ta zemlja nađe pred porazom, Rusi će upotrebiti atomsko oružje. Ako Iran “pozajmi nuklearno oružje”, kao što je odavno uradio Izrael da bi se zaštitio od opasnosti susednih zemalja, atomski rat nije daleko. Zato se sve više približavamo havariji Titanika na koga smo svi ukrcani.

Posljedice ruskog bombardiranja Kijeva/ANADOLIJA

Kada je 1912. godine Titanik tonuo, neki su se iz donjih kabina penjali u gornje - luksuzne i pljačkali vredan nakit, zlato i novac. Međutim, to bogatstvo nisu dugo u rukama imali. Može li čovek da sagleda u kakve opasnosti ulazi kada nastoji da otima prirodna i druga bogatstva; da li će neki rat zapaliti brod koji nas vodi u budućnost i tako kazniti prokletsvo sebičnosti koje je u nama od biblijskih dana. Istovremeno ćemo svi, ali i oni s punim rukama ugrabljene tuđe imovine, nestati s potonulim brodom.

Posledice ranijih pohoda na osvajanja bogatstva Rusije, u doba Napoleona i Hitlera, bile su manje od današnjeg; jer, čovek je u međuvremenu stvorio mogućnost samouništenja. Teško je proniknuti u sebične namere, njihovi nosioci su egoisti koji zaboravljaju da je celokupno čovečanstvo na Titaniku koji će se potopiti čim eksplodira prva atomska bomba. Neće nuklearne eksplozije, poput onih u Hirošimi i Nagasakiju biti usamljene.

Eliminacija sebičnosti

Pomenute ratove i druge ratne katastrofe mogu zaustaviti udružene medicinske snage, uključujući vodeće medicinske stručnjake. Poslušajmo velikog urednika Smitha, članove njegove redakcije BMJ i nedavni apel protiv atomskog rata grupe urednika medicinskih časopisa koju predvodi sadašnji urednik BMJ, dr. Kamran Abbasi (Abbasi i saradnici, 2023), jer medicina testira lek protiv sebičnosti. Doktori i ostali medicinski radnici najviše doprinose zdravlju čovečanstva i oni, direktno ili indirektno, učestvuju u ovom i svakom drugom vojnom sukobu. Eliminacijom sebičnosti, medicina formira antiratno raspoloženje na zaraćene strane i pomagače rata. Čovečanstvo će ozdraviti od bolesti koja ga muči vekovima, a najopasnija kriza je u atomskom dobu.