Klimatske promjene: Put u neizvjesnost u sjeni profita, ratova i geopolitičkih interesa

U opštem političkom, ekonomskom i bezbednosnom haosu modernog doba brojne su pretnje i izazovi koji se smenuju na međunarodnoj i domaćoj društveno-političkoj sceni, usmeravajući pažnju javnosti na praćenja aktuelnih i predviđanja budućih događaja. Tako borba za dominaciju, vlast, profit, resurse i geopolitička nadmetanja, kojim obiluju senzacionalističke vesti i analize događaja preko brojnih medija, zamagljuju fokus javnog mnenja na suštinske probleme i odvlače pažnju sa problema u realnom životu običnih ljudi.

Katastrofe prijete

Dok se, naprimer, na domaćoj političkoj sceni bavimo raznim izjavama i mahinacijama političara, njihovim stranačkim kalkulacijama i stavovima državnih zvaničnika, ni njihova, a ni pažnja javnosti nije usmerena ka problemima koji bitno utiču na život građana. To se dešava samo kada dođe do neke velike nesreće ili prirodne katastrofe. Tako je bilo sa velikom količinom padavina, poplavama i klizištima... ali samo privremeno i kratkotrajno, dok pretnje novim katastrofama nisu otklonjene. Uprkos tome, malo ili ništa se ne čini da se šteta sanira i osigura bezbednost ljudi. Naprotiv, sve je više nelegalnih kopova, odlagališta raznog, pa i opasnog otpada, odobrenja za izgradnju malih hidrocentrala i oduzimanje plodnog zemljišta za solarne elektrane, sve je nemilosrdnija krađa i seča šuma, zagađivanje vodotokova, ali i sve veća opasnost od deponija opasnog otpada, potencijalnog iskopavanja litijuma i uvoza stranog otpada.

Svetske agencije gotovo svakodnevno izveštavaju o ekstremnim vremenskim prilikama iz različitih krajeva sveta, bilo da su u pitanju velike količine padavina, uragani, bujične poplave, odroni ili toplotni udari, ekstremne suše i požari, sa katastrofalnim posledicama po ljude i materijalna dobra.

Drveće ublažava klimatske promjene

Više od deset godina naučnici upozoravaju na ugrožavanje globalne ekološke bezbednosti, odnosno na globalne promene životne sredine. Neodgovoran odnos prema prirodi i ljudske aktivnosti su ugrozili prirodnu ravnotežu i njenu moć samoobnavljanja, a problem ugrožavanja prirodne sredine direktno je povezan sa klimatskim promenama, globalnim zagrevanjem, atmosferskim promenama, ugroženim ozonskim omotačem, oskudicom plodnog zemljišta, smanjenjem biološke raznovrsnosti, ugroženim vodnim resursima i sve manjim zalihama pitke vode, dakle, sa bitnim uslovima za održavanje života na planeti, ali i činiocima koji zbog poremećenih parametara uzrokuju sve češće prirodne katastrofe.

Zbog velikih oštećenja životne sredine, Evropska unija je 1990. godine usvojila Koncept održivog razvoja, nakon čega su ga 1992. usvojile i Ujedinjene nacije. Na globalnom planu tome je doprinelo saznanje da je došlo do ugrožavanja i zagađenosti svih činilaca životne sredine, čime i do ugrožavanja ekološke bezbednosti cele planete.

Klimatske promene i gubitak biodiverziteta nisu samo ekološki problemi, mada imaju presudan uticaj na životnu sredinu. Globalni porast temperature menja biološke i ekološke karakteristike potencijalnih prenosilaca bolesti, šireći ih u mnoga područja gde ih ranije nije bilo, pa klimatske promene predstavljaju i značajan faktor u pojavi i razvoju različitih infektivnih oboljenja. Kao jedan od najvećih savremenih globalnih izazova, klimatske promene duboko zadiru u društvene strukture, uzrokujući promene u načinu života, povećavajući nejednakosti i potencijalno destabilizujući zajednice na svim nivoima.

Klimatski sistem je kompleksan i dinamičan sistem sa međusobnim uticajem između atmosfere, biosfere, procesa na tlu, okeana, ledenog i snežnog pokrivača, ali i sve agresivnijeg uticaja ljudskih aktivosti. Svaki od ovih činilaca ima sopstvene zakonitosti i dinamiku, što ga dodatno usložnjava. Vezano za klimatske promene, najizraženije su promene sastava atmosferskih gasova, temperature površine okeana i temperature atmosfere, koje prate uvećanu svetsku populaciju, urbanizaciju, promenjen raspored stanovništva i povećane migracije.

Požari su sve češći

Krčenjem šuma, povećanom eksploatacijom mineralnih sirovina, prekomernom upotrebom vode i smanjenjem biološke raznolikosti smanjene su zalihe prirodnih resursa. Pod uticajem ljudskih aktivnosti menja se i površina zemlje, što je dovelo do strukturalnih promena pojedinih teritorija i niza lokalnih, regionalnih i globalnih ekoloških problema, koji dolaze u centar pažnje javnog mnenja tek kad se desi neka veća katastrofa sa ljudskim žrtvama, materijalnom štetom i ekološkim posledicama.

Energija koja pokreće klimatski sistem je Sunčevo zračenje koje je neravnomerno raspoređeno, kako zbog kretanja Zemlje i Sunca, tako i zbog promene nagiba Zemljine putanje. Međusobni uticaj okeana i atmosfere prisutan je na celoj planeti, na promene brže reaguje atmosfera, dok okean ublažava i usporava atmosferske promene. Temperatura sa površine okeana utiče na količinu isparavanja u atmosferu, a vetrovi utiču na cirkulaciju gornjih slojeva okeana. Intenzivno zagrejavanje okeana uzrokuje veće isparenje i obilne padavine, koje menjaju salinitet površinskih slojeva okeana i cirkulaciju u dubokim slojevima.

Prirodni faktori strujanja unutar okeana, kao što su El Ninjo, južna oscilacija i Severnoatlantska oscilacija, utiču na dodatno povećanje globalne temperature. Povećanje temperature okeana utiče na smanjenje stalnog ledenog pokrivača, što menja refleksiju Sunčevog zračenja i toplotni potencijal na Zemlji. Kopneni deo planete reaguje na promene u vazduhu procesima na tlu, pri čemu je na klimu od presudnog značaja delovanje flore, faune i ljudske populacije.

Klima na zemlji se uvek menjala. Dok je u prošlosti bila podložna samo prirodnim uticajima, u 21. veku klimatske promene se dešavaju kao posledica negativnog ljudskog uticaja na komponente klimatskog sistema. Zbog nekontrolisanog sagorevanja fosilnih goriva najviše je ugrožena atmosfera, kojoj se menja sastav. Uvećana emisija ugljen-dioksida i drugih gasova koji nastaju kao posledica delatnosti u industriji i poljoprivredi, vode do efekta staklene bašte, dopuštajući Sunčevom zračenju da prođe, ali sprečavaju gubitak toplote, što uzrokuje veće zračenje, zagrevanje nižih slojeva atmosfere i tla.

Povećani efekat staklene bašte je doveo do porasta srednje globalne temperature vazduha za više od 1,5 °C u odnosu na predindustrijski period. Nagli porast temperature uzrokuje ubrzano topljenje ledenog pokrivača i dovodi do porasta nivoa mora, dok na kopnu dolazi do pomeranja granica temperature i količine padavina. Predviđanja naučnika su da će ovakav trend promene klime proizvesti dramatične posledice u ovom veku. Sve teže posledice klimatskih promena već danas potresaju čitave regione, izazivajući duboke društvene, ekonomske i političke poremećaje na lokalnom i globalnom planu.

Borba protiv klimatskih promena postala je jedna od primarnih tema savremenog doba, predmet političkih debata, međunarodnih konvencija, panela, programa i projekata, sa ciljem da se očuvaju životna sredina i postojeće klimatsko stanje na planeti. Ekstremni vremenski uslovi, poremećeni ekosistemi, migracije biljnih i životinjskih vrsta i oslabljena privreda sa smanjenim prinosima, degradacijom zemljišta i nedostatkom vode za navodnjavanje, prisutni su u mnogim svetskim regionima, a povećanje nivoa mora preti obalnim područjima, posebno u gusto naseljenim delovima Azije i Pacifika.

Klimatske promene su podsticaj za dalji tehnološki razvoj u pravcu zelenih tehnologija za proizvodnju i skladištenje energije, tehnologija za uklanjanje ugljendioksida iz atmosfere i novih tehnologija za transport pametnim saobraćajnim sistemima. Veštačka inteligencija već pomaže pri unapređenju borbe protiv klimatskih promena, kako u predviđanju i preciznijem prikazu klimatskih kretanja, optimizaciji proizvodnje i transporta, upravljanju resursima i automatizaciji potrošnje energije, tako i u praćenju biodiverziteta i zagađenja uz satelitski nadzor i analizu.

Poplave su već uobičajena posljedica

Veštačka inteligencija se već primenjuje u razvoju novih materijala, urbanom planiranju, kod automatizovane poljoprivrede i razvoju novih tehnologija za borbu protiv klimatskih promena. Pored nesumnjivih prednosti, veštačka inteligencija i nove tehnologije troše ogromne količine električne energije. Proizvodnja računara, servera i baterija troši neobnovljive resurse i stvara elektronski otpad, a data centri zahtevaju hlađenje i emituju ugljendioksid što može dodatno opteretiti klimatski sistem.

Ipak, veštačka inteligencija i nove tehnologije imaju ogroman potencijal da pomognu u rešavanju problema klimatskih promena, ali istovremeno nose i rizike po životnu sredinu i društvenu stabilnost. Uvećana neravnopravnost, kao posledica činjenice da će siromašne zemlje i regioni koji nemaju pristup novim tehnologijama biti dodatno pogođeni klimatskim promenama, prepreka je efikasnoj borbi protiv klimatskih promena na globalnom planu. Rešenje je samo u odgovornom razvoju i primeni novih tehnologija, uz međunarodnu saradnju i uravnotežen razvoj na svetskom nivou.

Najnoviji podaci vodećih naučnih institucija pokazuju globalne promene klime koje nikad do sada nisu zabeležene. Prema izveštaju Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC), globalno zagrevanje već dovodi do povećane, a negde i nepovratne promene klime u svim regijama sveta. To se naročito primećuje u vezi sa količinom padavina, sa vetrovima i sa okeanima. Ipak, naučnici veruju da se velikim smanjenjem emisije stakleničkih gasova i postizanjem nulte stope emisije ugljendioksida može promeniti tok klimatskih promena i smanjiti posledice po ljude, privredu i životnu sredinu.

Emisija ugljendioksida je između 1970. i 2013. godine povećana sa 15 na 35 miliona tona, a četri svetska samita o ovoj problematici nisu dali očekivane rezultate. Nakon toga je 2015. godine sa predstavnicima 196 zemalja u okviru Ujedinjenih nacija pregovaran i 2016. godine potpisan Pariski sporazum o ublažavanju klimatskih promena, prilagođavanju i finansijama. Prema Pariskom sporazumu, svaka zemlja mora utvrditi, planirati i redovno izveštavati o svom doprinosu za ublažavanje globalnog zagrevanja. Njegov cilj je ograničiti globalno zagrevanje na znatno ispod 2 °C u odnosu na predindustrijski nivo.

U februaru 2022. ministri spoljnih poslova zemalja Evropske unije su postigli dogovor da će Evropska unija i njene članice u okviru Tima Europa sarađivati s partnerima iz celog sveta, kako bi se ubrzalo provođenje dogovora sa konferencije COP26. Pozvali su i druge razvijene zemlje da ispune zajedničku obavezu od sto milijardi US dolara godišnje, a razvojne banke i međunarodne finansijske institucije da izvrše preusmeravanje globalnih finansijskih tokova prema održivim i zelenim ulaganjima.

Rat u Ukrajini, koji je izbio odmah nakon ovih dogovora, zaustavio je i onemogućio sve aktivnosti oko klimatskih promena. Kao u mnogo čemu, na raznim nivoima se i dalje održavaju konferencije, postižu se dogovori, potpisuju sporazumi, daju obećanja javnosti, a realizacija se odlaže pošto nije u interesu najmoćnijih zemalja i korporacija. Pažnja sveta je usmerena na energetsku, ekonomsku i krizu hrane, kao i na politička i bezbednosna pitanja, dok su klimatske promene potisnute u drugi plan. Kakve će to posledice imati po život i aktivnosti na planeti, ostaje da se vidi...

U cilju sticanja što većeg profita, životna sredina se i dalje uništava bez milosti i kontrole, a posledice su sve veće i vidljivije na lokalnom i globalnom planu. Na upozorenja naučnika oglušuju se baš oni koji najviše zagađuju životnu sredinu, u čemu prednjače bogate zemlje sa razvijenom industrijom i infrastrukturom, moćne multinacionalne korporacije i naftne kompanije. U tome ih, kao zaštitnici dominacije neoliberalnog kapitalizma, podržavaju međunarodne ekonomske i finasijske institucije. Uprkos činjenici da su naftni resursi na izmaku, zemlje bogate naftom i naftne kompanije povećavaju proizvodnju i sputavaju razvoj alternativnih izvora energije, zbog sopstvenog profita, globalne energetske krize i povećane tražnje za energentima.

Iračko jezero Sawa je presušilo/ANADOLIJA

�/�

Multinacionalne korporacije koje danas raspolažu većom moći od mnogih država i kojima je interes profita iznad svega, ujedno su veliki investitori u nerazvijenim zemljama u koje premeštaju svoju prljavu industriju koristeći njihove prirodne resurse i jeftinu radnu snagu. Sa jedne strane, to za posledicu ima uništavanje prirode, ugrožavanje zdravlja ljudi i ugrožavanje ljudskih prava, a sa druge strane politički uticaj na vlade tih zemalja po osnovu ulaganja i ucena, kao i prekomernu potrošnju neobnovljivih prirodnih resursa uz povećano zagađenje životne sredine.

Manjak pitke vode

Naučnici, ipak, veruju da je još uvek moguće ublažiti najteže posledice klimatskih promena ispunjavanjem ciljeva iz Pariskog sporazuma i zadržavanjem porasta temperature ispod 1,5 °C. U suprotnom će doći do masovnih raseljavanja, još dubljih društvenih podela, geopolitičkih kriza i humanitarnih katastrofa. Prema procenama Svetske banke, do 2050. godine oko 200 miliona ljudi će biti prisiljeno da napusti svoju životnu sredinu zbog posledica klimatskih promena. Unutrašnje migracije iz najugroženijih regiona će se pojačati, a mnoge oblasti će ostati napuštene. U potrazi za poslom i sigurnošću klimatski migranti će se seliti u gradove, što će dodatno opteretiti urbane centre i izazvati dalje društvene podele između bogatiih i siromašnih slojeva stanovništva.

Dalje povećanje društvenih nejednakosti i siromaštva uvećaće i društvene tenzije na lokalnom planu, što vodi ka sukobima zbog resursa, pa će zalihe pitke vode, plodna zemlja i hrana postati uzrok lokalnih i regionalnih sukoba. Isto tako, sve veća nejednakost između razvijenih i nerazvijenih zemalja izazvaće nove tenzije i konflikte, a geopolitičke napetosti zbog borbe za prirodne resurse i povećanog migratornog pritiska na granice uvećaće bezbedonosne pretnje i političke tenzije na globalnom planu.

Uprkos velikim naučnim dostignućima i tehnološkom napretku, čovečanstvo se nikada do sada nije toliko približilo granici svog totalnog uništenja. Konflikti, sukobi, nepravda, glad i bolesti haraju svetom. Klimatske promene, zemljotresi, oluje, suše, poplave i ostale prirodne nepogode uzrokuju velike ljudske žrtve i ogromnu materijalnu štetu. Zemljište, vazduh i voda se sistematski truju, hrana je puna supstanci štetnih za zdravlje, a širom sveta sve više je ljudi koji su izloženi ekstremnom siromaštvu. Lokalni sukobi, konflikti i ratovi prete da dobiju globalne razmere i izazovu nuklearnu katastrofu, a trka u naoružanju nikada nije bila otvorenija i masovnija. Kao da navedene pretnje na Zemlji nisu dovoljne, Zemlji preti i opasnost od sve većeg svemirskog otpada. Nastao je kao posledica nadmetanja najmoćnijih svetskih sila u lansiranju satelita i svemirskih letelica u vasionu. Treba li reći kako prethodno nisu osmislili način kako da eliminišu permanentnu opasnost svemirskog otpada po planetu, kao što nisu ni za pretnje koje su uzrokovali na Zemlji.