Poslovni savjetnik i analitičar Zoran Pavlović za Oslobođenje: Nova vlast mora riješiti tri socijalno najosjetljivija problema

Gospodine Pavloviću, nakon što je struja u RS-u poskupjela, šta nas čeka u ovoj godini, čemu se građani BiH mogu nadati?

- To je dosta teško pitanje. Ono što se može reći je da smo u 2023. godinu ušli sa relativno stabilnom situacijom što se tiče porasta cena. Teško da će se nešto bitno menjati, a ono što se može reći je da će dalji ekonomski razvoj ili prosperitet BiH, koji je najvažniji za naše građane, zavisiti isključivo od onih predstavnika koji su dobili izbore u oktobru prošle godine - ovisno o tome kako oni formiraju institucije vlasti, s jedne strane, i s druge strane koliko se budu zaista bavili ekonomskim problemima.

Manji doprinosi

A ja bih rekao ekonomsko-socijalnim, jer ti socijalni problemi su postali mnogo veći nego ekonomski, bar za one ljude koji su u stanju socijalne potrebe, tako da praktično postoji određena nada da nam može biti bolje. Konačno treba da shvatimo da je hrana isto tako važna kao i energija i da, ako budemo tu rečenicu imali u glavi na svim nivoima vlasti, možda uspemo da pomažući domaću proizvodnju, savladamo inflaciju koja nam je došla izvana. Kad god je neka zemlja samoodrživa, to znači da može da proizvodi hranu - primarno hranu za svoj narod i da obezbedi energiju za život tog istog naroda. Da li će se to desiti ili neće, videćemo. Ali, ono što je sigurno, čemu mogu svedočiti i ja kao poslovni konsultant i analitičar, jeste da će zavisno od razvoja događaja u Ukrajini biti mnogo toga ili bolje ili lošije.

Koje bi prve mjere trebale u ekonomskom smislu poduzeti nove vlasti?

- Prvo i osnovno je racionalizacija javnog sektora, javnih preduzeća, borba za smanjivanje troškova javnog sektora, kako bi se oslobodila sredstva za podsticaje ili pomoć investicijama i investitorima. Druga mera koja bi morala biti sprovedena je da se konačno privremeno ukine naplata akciza i da se pokrene proces oslobađanja od PDV-a za osnovne životne namirnice, lekove i opremu za bebe. To su tri problema koja su socijalno najosjetljivija. To nije realizovano u prethodnoj godini, iako se to kao mera sprovelo u najvećem broju evropskih zemalja, uključujući i Zapadni Balkan. Treći deo priče koji mora biti u fokusu jeste insistiranje na smanjivanju doprinosa na neto isplaćene plate.

Gorivo je ponovo poskupjelo u susjednim zemljama. Je li to alarm za uzbunu i kod nas?

- Pa, mi smo zemlja koja je svoju rafineriju zatvorila. Time smo izgubili mogućnost da imamo sopstvenu proizvodnju goriva. A ono što se dešava na svetskoj pijaci, odnosno da kažem šta su rafinerijske cene za snabdevanje Bosne i Hercegovine, to određuju stranci. Po tom osnovu će uvoz goriva iz rafinerija iz Italije, odnosno Srbije, određivati i maloprodajnu cenu goriva u BiH. Zbog toga je bitno da se insistira na tački broj dva koju sam rekao, a to je privremeno ukidanje akciza na gorivo i izmena sistema PDV-a od 17 posto, tako što će na hranu, dečiju opremu i lekove biti nulta ili jedan posto kao u Turskoj, a na luksuz 22 ili čak i 25 posto, jer to neće široku narodnu masu mnogo opteretiti.

Posljednjih mjeseci prošle godine svjedočili smo da je cijena jestivog ulja bila u padu, a sve drugo ne pojeftinjuje ili naprosto nismo više u stanju da primijetimo. Kako to komentarišete?

- Očigledno je da su se određene linije snabdevanja stabilizovale, a s druge strane nema ni kupovine ako cena ostane visoka. Po tom osnovu je, naravno, došlo do smanjivanja cena jestivog ulja i brašna, iako su najavljivali poskupljenje do kojeg u biti nije ni došlo. Zašto? Zato što, ako tržište reaguje, odnosno kupci reaguju tako da ne kupuju robu, onda će oni što trebaju robu da prodaju gledati kako da malo snize cene, da bi se ona ipak prodala. Imajući to u vidu, definitivno je situacija takva da imamo jednu relativnu, barem u domenu prehrambenih proizvoda, stabilizaciju cena i nema nekih posebnih skokova, odnosno rasta inflacije po tom osnovu.

Nije do snijega

Ono što se dešava jeste da su proizvođači mleka, na primer, u situaciji da ne plaćaju mleko više od marke od farmera, a s druge strane drže cenu od 2 i po marke za litar zapakovanog. Inspekcije su te koje treba da provere da li su u ovoj inflaciji prerađivači osnovnih životnih namirnica napravili neku ekstra dobit, koja bi trebala biti verovatno i ekstra oporezovana, jer o tome govori i EU.

S obzirom na to da se snijeg najavljuje tek sredinom januara, je li ova sezona izgubljena za turističke radnike?

- Možemo govoriti o propaloj zimskoj sezoni, a to je samo poruka za delatnike u turizmu, koji računaju na zimsku sezonu, a zanemaruju kompletno ostali deo kalendarske godine. Austrija je zemlja koja je poznata po skijalištima, ali skija joj donosi samo četvrtinu prihoda u turizmu. Hoću da kažem, različiti oblici turističke ponude mogu da se stvore i razviju od Bjelašnice, Jahorine... koji su vezani za periode i kada nema snega. Biciklističke staze, quadovi, šetnje, vodiči... toliko ima stvari koje u tom razvijenom zapadu ljudi praktikuju, tako da more nije dominantan način letnjeg odmora. Ono je negde pola-pola kombinovano sa planinskim turizmom. Mi imamo turističke komparativne prednosti, ne znamo da ih stavimo u funkciju, a onda gledamo da li će pasti sneg ili neće. Ako padne sneg, onda smo zaradili, kao što je to bilo prošle godine, a ove godine ga nema, pa ćemo svi da propadnemo. Jednostavno, vremenski uslovi su takvi da danas u Švajcarskoj ne možete praviti skijalište ako ste ispod 1.800 metara. Klimatske promene su takve i toga moramo biti svesni da se moramo orijentisati ka drugim oblicima turističke ponude. To sve kod nas nije još zaživelo, a verovatno će sada morati, jer prosto nema druge turističke ponude nego da se kreira ta koja je predviđena za lepo vreme, kao što je sad prisutno za Novu godinu.