Novi hladni rat sve je izvjesniji: Da li će moćni i bogati izabrati dosadašnji ili neki novi put
Danas, u trećoj deceniji 21. veka, svet se suočava sa nezapamćenim globalnim izazovima. Većina prirodnih izazova nastala je kao posledica ljudskih aktivnosti koje su poremetile prirodnu sredinu i zapretile bioraznolikosti i opstanku života na planeti (od posledica naglih klimatskih promena, nedostatka resursa, zagađenja okoline, izumiranja mnogih vrsta...). Ništa manje nisu opasni društveni izazovi, nastali kao posledica ogromne i rastuće nejednakosti, korupcije i terorizma svake vrste, pretnji i širenja nuklearnog, biološkog, hemijskog i drugog naoružanja, a naročito uz mogućnost zloupotrebe savremenih naučnih dostignuća i veštačke inteligencije, uz već postojeću ekonomsku i političku krizu, krizu demokratije, jačanje autoritarizma i širenje nacionalizma. Kada u takvim okolnostima velike i moćne zemlje pomažu, finansiraju i raspiruju ratove tamo gde imaju interese i mogućnost da demonstriraju svoju snagu, autoritet i isključivost, to postaje bezbednosna i egzistencijalna pretnja po celu civilizaciju.
SAD, Rusija, Kina
Tačno je da su trgovina i novac povezali svet, ali je očigledno da su pri tome proizveli razne tenzije, globalne pretnje i do tada nepoznate društvene devijacije, kao i da su izazvali nikad veće razlike između bogatih i siromašnih zemalja i pojedinaca.
Nove moćne elite na globalnom i lokalnom planu veoma efikasno prate institucije, političari, mediji i značajan broj uglednih naučnika i intelektualaca, čiji interesi, rad, vlast i karijera uglavnom zavise od njihovog finansiranja. U okruženju sve većih podela, nepravdi i rastućih razlika ključni problem savremenog društva je da niko nije rešio, niti nastoji da reši, egzistencijalna pitanja ugroženog većinskog lokalnog i svetskog stanovništva na način da mu obezbedi ljudska prava i život dostojan ljudi u dvadeset prvom veku.
Hladnoratovska borba, slična onoj koja je vođena posle Drugog svetskog rata, ponovo je u fokusu interesovanja svetske javnosti. Prethodna hladnoratovska kriza nastala je kada su razvijene zemlje Zapada odmah nakon raspada SSSR-a počele sa širenjem svog ekonomskog i političkog uticaja na to područje. Uvođenjem globalnog svetskog poretka, neoliberalizma i jedinstvenog svetskog tržišta, u novoformiranoj državi Rusiji, koja kulturološki, ekonomski, institucionalno ni društveno nije bila prilagođena takvim naglim promenama, došlo je do velikih poremećaja i otpora. Uz političke i društvene tenzije, unutrašnje i sa drugim zemljama, u Rusiji je došlo i do velikih ekonomskih problema. Zatvoreno je na desetine hiljada državnih firmi, a sa ogromnom nezaposlenošću i mnogim nerešenim unutrašnjim pitanjima i odnosima između zemalja nastalih raspadom SSSR-a, kasnije su nastale tenzije sa susedima, pa čak i ratovi u Zakavkazju i Ukrajini.
U doba krajnje isključivosti sukobljenih strana i interesne povezanosti sa velikim silama suprotnih interesnih orijentacija današnji ratovi u svetu teško da mogu da se završe na zadovoljstvo zaraćenih strana, velikih sila i svetske zajednice. Dok iskrene namere, komunikacije i pregovora nema, ratovi i razaranja traju, troše se ogromna sredstva, krize na globalnom planu se produbljuju, a narod strada i milioni ljudi migriraju.
Da li je ovo prilika da svetske sile potroše postojeći arsenal oružja, isprobaju novi i uposle svoju vojnu industrijsku proizvodnju, a kad dođe do mira, da kao saveznici pobedničke strane budu nosioci obnove razrušenih zemalja?
Da li će to biti uvod u trajni mir ili u novu hladnoratovsku podelu sveta koja preti daljim tenzijama i novim ratovima?
Dok u ranije formiranim svetskim finansijskim institucijama i organizacijama dominiraju SAD i razvijene zemlje Zapada, mnogi analitičari smatraju da na svetskoj sceni sa uticajem i razvojem danas dominira Kina, a SAD i grupa razvijenih zemalja Zapada stagniraju ili zaostaju.
Odnosi između SAD-a i Kine početkom ovog veka su bili dobri, a naročito posle potpisivanja Trgovinskog sporazuma. Zajednička namera je bila da dođe do liberalizacije tržišta, ekonomskog progresa, širenja demokratije, pravednijeg društva sa boljim uslovima za život uz poštovanje ljudskih prava. Umesto toga, došlo je do suprotnih efekata, a bogate elite obe zemlje ostvarile su enormne zarade. Uz to, SAD su lošije prošle od Kine primenom sporazuma pošto je više desetina hiljada fabrika u SAD-u zatvoreno, a milioni radnika su ostali bez posla, dok Kina beleži snažan ukupan razvoj i intenzivira svoj uticaj na međunarodnoj sceni. Od tada SAD i razvijene zemlje Zapada ulažu napore da spreče širenje tog uticaja. Svesni tog trenda, Kina, Rusija i još nekoliko moćnih svetskih zemalja formirale su svoju organizaciju BRIKS, sa sopstvenim finansijskim i drugim institucijama, preko koje šire svoje područje uticaja širom planete. Trka u nadmetanju uticajima, formiranju interesnih zona i širenja područja delovanja je započela i svet se definitivno podelio.
Dok su u prethodnoj hladnoratovskoj borbi SAD i zemlje Zapada bile u snažnoj razvojnoj ekspanziju, a Kina i Rusija tu ekspanziju nisu mogle da prate, danas je situacija obrnuta. Kina, Indija, Rusija, Brazil i druge zemlje ovog bloka beleže snažnu ekspanziju, a Zapad zaostaje. Pored toga, SAD i njihovi saveznici imaju manje od milijardu stanovnika sa tendencijom opadanja, a Kina i njeni saveznici više milijardi stanovnika sa tendencijom porasta.
Političko rukovodstvo SAD-a, kako onih koji su na vlasti, tako i onih koji se bore za vlast, menjaju nekadašnji stav o izgradnji dobrih odnosa na ravnopravnoj osnovi sa Kinom, tvrdeći da je Kina najveća pretnja SAD-u i njihovim saveznicima. Širenjem straha tako žele da mobilišu sve snage u borbi protiv Kine, što nije dobro ni za jednu, ni za drugu stranu, a ni za svet u celini. Ako SAD žele da ostanu svetski lider, moraju primerom da pokažu da se sva otvorena pitanja moraju rešavati bilateralnim odnosima i u multilateralnim institucijama, pošto globalna konfrontacija neće doneti ništa dobro nikome. To se najbolje može videti na primeru ratova u Ukrajini i Izraelu. Takav koncept je opasan i strateški kontraproduktivan.
Američki san o zemlji jednakih mogućnosti za sve danas je samo mit. Amerika nije ono što je nekad bila - lider u svetu u pogledu ekonomije, politike, nauke, finansija i ljudskih prava. Mnogo toga na unutrašnjem planu ne funkcioniše kako treba - od kršenja ljudskih prava, izražene rasne podele, loše socijalne i zdravstvene zaštite, neadekvatnog obrazovanja, odnosa prema životnoj sredini, do evidentnih ekonomskih i demokratskih problema. To se ogleda i u sve većoj bezbednosnoj i socijalnoj nesigurnosti stanovništva, otuđenosti, povećanom korišćenju opojnih sredstava i antidepresiva, rastućem broju beskućnika i velikoj nezaposlenosti. Slične pojave mogu se uočiti i u mnogim drugim zemljama, ali to ne bi trebalo da odlikuje pretendenta da bude lider u svetskoj ekonomiji i politici.
Konstruktivne politike
Najmoćnije svetske sile, svetski ekonomski giganti i politički moćnici većinom su nastali na raznim oblicima eksploatacije u sadašnjosti i kroz istoriju, kao i na virtuelnoj ekonomiji kojom prikrivaju stvarne interese i namere. Umesto realnog stanja privrede i društva, prikazuju sopstvenu društvenu uređenost, demokratsko opredeljenje, zasluge za napredak i stalni ekonomski rast. To je daleko od realnog stanja i tome mora doći kraj.
Krajnje je vreme da se napusti inatna i agresivna politika dominantnih svetskih sila, kao i naopaka ekonomska politika, u kojoj dominiraju pohlepne i bezobzirne elite, te da ih na globalnom i lokalnom planu zamene konstruktivne politike i realni ekonomski poredak koji će biti u funkciji prava i egzistencije ljudi širom planete. U protivnom, politika koja je štetna za sve, a naročito za male narode, izazivaće sve dublje i veće podele, konflikte i sukobe, kao i novu hladnoratovsku politiku. Posledice toga po celu civilizaciju danas je teško predvideti. Novi hladni rat u ovim okolnostima je sve izvesniji, ali i opasniji po egzistenciju većinske svetske populacije i opstanak planete.
Da li će moćni i bogati izabrati ovaj dosadašnji ili neki novi put, ostaje da se vidi.
