Ulazak u eru globalnog ključanja

S jeseni 1989, negde u unutrašnjosti Džibutija, prvi put sam video kako izgleda priroda kada se na nju obruše efekti ozonskih rupa, što su bili prvi simptomi probijenog omotača oko Zemlje. Kisele kiše ostavile su vrhove krošnji bez ikakvih tragova života koji se pojavljivao tek na donjoj polovini stabala po kojima su se verale crne koze.

Nepune četiri decenije kasnije – što je za prirodu treptaj oka – vrućine, suše, kiše i poplave postaju serijske ubice. Paljenjem uglja, nafte i gasa temperatura zemljine atmosfere nezadrživo raste. Klimatske promene raspalile su globalne buktinje nezabeležene u novojoj istoriji čovečanstva.

Pariskim sporazumom iz 2015. svet se obavezao da će zagrevanje zadržati na ne više od 1,5 stepeni Celzijusa proseka predindustrijske ere, ali plafon je već probijen. Međunarodni panel za klimatske promene je 2018. predvideo da se svet neće zagrevati preko 1,5 stepeni pre 2040. Pet godina kasnije, grupa je vreme skratila na negde između 2030. i 2035. Svetska meteorološka organizacija potvrdila je da je 2024. bila najtoplija ikad, sa temperaturom od oko 1,55 stepeni iznad predindustrijskog nivoa.

Ekstremna klima, ekstremni političari. Okrutne vrućine ponovo su 2025. obarale rekorde po južnoj Evropi. Rusko selo Ojmjakon u sibirskoj Jakutiji, poznato je kao najhladnije stalno naseljeno mesto na svetu. Tamo je 1933. zabeleženo rekordnih minus 67 stepeni Celzijusa. Jula 2023. bilo je plus 32 stepena! Toplotni stres biće jedan od najvećih egzekutora ere klimatskih promena.

Oni rođeni 2020. će u proseku doživeti sedam puta više toplotnih talasa od svojih roditelja. “Iz ere globalnog zagrevanja ulazimo u period globalnog ključanja”, konstatuje generalni sekretar UN-a Antonio Guteres. Planeta Zemlja je na ivici ambisa.

Temperature okeana oborile su sve rekorde otkako se mere 60 godina unazad. U Dubrovniku je jula 2024. izmerena rekordno visoka temperatura Jadrana: 29,7 stepeni. Šta će biti sa Antarktikom koji ima toliko leda da bi njegovo topljenje podiglo nivoe okeana i mora za 58 metara?

Nadiru pustinje i nestaju šume. Amazon, najveći prirodni osveživač Planete, gubi svoje šume pod naletom rančera i farmera. Ako se ovako nastavi, do 2050. polovina tropskih šuma pretvoriće se u travnate savane. Jednom kada se unište šume Amazonije, korali sa grebena Australije ili otopi led sa Grenlanda, oni su nestali i moraćemo da živimo sa ekstremnim vremenom.

Restrikcije vode postale su masovne izazivajući smanjenje ili suspendovanje rada hidro i termo centrala i povećanje pritiska na energetske sisteme. Ugrožena je prehrambena bezbednost. Eksperti kažu da je verovatnoća takvih katastrofa po Evropi povećana devet puta. Prete ratovi za vodu poput onih između Firence i Pize 1503. oko voda reke Arno.

Vodene stihije su druga pratilja klimatskih promena. Zemljina atmosfera sadrži više vlage nego decenijama unazad, što izaziva neviđene padavine od Britanske Kolumbije preko Nemačke do Indije.

Čovek je nadmeno počeo da uništava eko-sistem. Desetine i stotine raznih životinjskih i biljnih vrsta iščezle su tokom naših života, a da nismo imali ni želje da to primetimo. Nestalo je 95 odsto lemura sa Madagaskara. Afričkih slonova je pre sto godina bilo deset miliona, danas manje od 400.000. Broj geparda je smanjen za 90 procenata. U Severnoj Americi danas ima tri milijarde ptica manje nego 1979.

Svaka druga morska kornjača ne može da preživi jer se naguta plastike koja osvaja mora i okeane. U Italiji na tri tone ribe otkriju tonu plastike. U rekama američke savezne države Washington lososi omamljeno plivaju poluskuvani jer se voda popela na iznad 21 stepena. Na Anktarktiku je zbog otapanja leda uginulo 10.000 mladih pingvina. Afrički pingvini samo što nisu nestali. Ugroženi su čileanski delfini. Polovina australijskog Velikog koralnog grebena, najvećeg na svetu, već je mrtva. Korali su avetinjski beli.

Sa izumiranjem je suočeno oko milion životinjskih i biljnih vrsta. Vihor uništenja koji pokreće čovek odneće na kraju i čovečanstvo. Nema pregovora sa naukom, nema cenjkanja sa činjenicama, ali bagatelni odnos prema prirodi možda najbolje ilustruje sudbina onih najmanjih – inseketa. Zbog krčenja šuma i upotrebe pesticida nestaju ova stvorenja koja se, zajedno sa usevima, cvećem i životinjama oslanjaju na prirodu da bi preživela. Svet je u poslednjih 150 godina izgubio između 250.000 i pola miliona njihovih vrsta. U Nemačkoj se u poslednjih nekoliko decenija populacija inseketa smanjila za 75 odsto.

Insektima, koji predstavljaju dve trećine od više od 1,5 miliona dokumentovanih životinjskih vrsta na svetu, preti apokalipsa: nestaju po stopi od dva procenta godišnje, a oni su ključni za mrežu ishrane, hraneći ptice, gmizavce i sisare. Ljudi oko 2.000 vrsta insekata koriste za hranu, ali oni su mnogo više od hrane. Poljoprivrednici zavise od ovih stvorenja koje oprašuju useve i mešaju zemljište kako bi ga održali zdravim. Insekti oprašuju više od 75 odsto globalnih useva, što je usluga vredna do 577 milijardi dolara godišnje.

Onako kako se čovek odnosi prema insektima, priroda će se odnositi prema nama. Insekti odlaze, ali će i njihovi predatori. Koliko god uobraženi i nadmeni, i mi smo samo insekti Prirode.

Da se približava asteroid, okupirao bi pažnju svih. Da preti invazija vanzemaljaca, svet bi se ujedinio. I dok eksperti upozoravaju da zagrevanje Planete donosi promene koje će biti teško, ako ne nemoguće zaustaviti, svet na takvu egzistencijalnu pretnju odgovara – konferencijama.

Svetski lideri i njihovi savetnici, biznismeni, naučnici ili aktivisti se već četiri godine okupljaju na samitima da bi čuli da naša krhka planeta visi o koncu. Slože se sa konstatacijom da kopamo vlastiti grob, ali pokazuje se da zajednička dijagnoza ne proizvodi zajedničku akciju. Kina je najveći svetski proizvođač i potrošač uglja, ali ne pristaje na ograničenja – zbog sopstvenog razvoja. Indija, Indonezija, Meksiko ili Južna Afrika su takođe veoma obazrivi. Donald Trump je SAD jednostrano izvukao iz Pariskog dogovora. Naftaški lobi je gotovo nepobediv.

Zemlje u razvoju sve agresivnije traže finansijske kompenzacije za štete koje izaziva industrijalizovani svet. Postoji dogovor o fondu za pomoć, ali on je gotovo prazan. Ritualna obećanja.

Presuda za klimatske zločine protiv čovečnosti je tu. Ljudi su krivi da ne mogu da budu krivlji. Čovek je izazvao neviđene i nepovratne promene klime koje zagrevaju atmosferu, okeane i kopno.

Klimatske promene su test ovog vremena. Neophodan je planetarni angažman, ali to ide sporo, presporo. Sve je rečeno, sve brojke su tu, sve alatke su poznate. Uprkos zelenoj hipokriziji, nije sve izgubljeno ako se primene znanja koja posedujemo. Naučnici kažu da ekološka katastrofa nije neizbežna ukoliko svet deluje solidarno, brzo transformiše globalnu ekonomiju i napusti fosilna goriva. Mračna budućnost još nije ispisana, pod uslovom da se Planeta resetuje. Ponestaje vremena.

“Lepo je živeti na ovoj planeti”, pisao je slavni čileanski pesnik Pablo Neruda. Vi, vi koji čitate, možete da pomognete Planeti. Za početak, držite cveće na balkonu. Pčele i insekti biće vam zahvalni.