Trumpov svijet tri Cezara

Donald Trump je prvi predsednik posle Drugog rata koji je odustao od slogana da je Amerika “nezamenljiva nacija” i globalni lider u očuvanju demokratije kao ključne alatke za preoblikovanje sveta u skladu sa vitalnim interesima SAD-a.

Nova administracija okuplja autokrate i moguće autokrate širom sveta, kaže Rosa Balfour, direktorka Carnegieve zadužbine za Evropu. “Ono što ih spaja je radikalno desna agenda i međusobno su u svojim politikama i ciljevima povezani više nego što pretpostavljamo.”

Trumpova vizija ruši stari poredak dok se pomalja novi sa tri pola - SAD, Rusija i Kina - i potpuno se uklapa u teoriju Aleksandra Dugina, omiljenog filozofa Vladimira Putina, koji govori da dolazi vreme novih imperija. Prihvatanje realnosti trilaterale moglo bi da deluje kao iskaz racionalnog pristupa ka nastanku nekog novog ekvilibrijuma, ali on ima jednu veliku manjkavost: isključivanje Evrope iz globalnih kombinacija.

“Mi smo u novoj eri u kojoj, većinski, međunarodne odnose ne određuju pravila i multilateralne institucije. Određuju ih jaki lideri i dilovi”, procenjuje Alex Younger, bivši šef britanske službe MI6.

Američka obaveštajna zajednica nedavno je objavila godišnju listu pretnji koja pomaže da se stekne uvid u nekonvencionalne poglede Trumpove administracije na spoljnu i bezbednosnu politiku. Na prvom mestu su narkokarteli koji su 2024. bili odgovorni za najmanje 52.000 izgubljenih američkih života i omogućili ulazak tri miliona ilegalnih migranata.

Kina na drugom mestu je najveća vojna opasnost nacionalnoj bezbednosti SAD-a što zbog velikih ulaganja u armiju, kao i zbog onoga što u Washingtonu doživljavaju kao pretnju Tajvanu koja bi mogla da vodi američkoj vojnoj intervenciji. Kina predstavlja izazov i zbog sajber ratovanja i ambicija oko veštačke inteligencije kako bi se Amerika pretekla do 2030.

Sledi Rusija, koja je u značajnoj meri preuzela kontrolu nad ratom u Ukrajini, ali obaveštajna zajednica se pita da li su Moskva i Kijev istinski posvećeni brzom kraju rata jer procenjuju da bi produžetak konflikta mogao da bude manje štetan od nepovoljnog mira. Otvorena je deonica puta kojim će se polako ići ka primirju, bez garancija za uspeh.

Moskva izvlači ustupke i kupuje vreme pre potpunog prekida vatre i pametno igra na kartu da se Trumpu žuri da sklopi sporazum, bilo kakav sporazum. Njegova strategija improvizacije i neizvesnosti nervira Kijev - koji nije u prilici da to otvoreno pokaže suočen sa porukom Volodimiru Zelenskom da nema karte u ruci.

Trumpov razgovor sa Putinom nije slučajno opisan kao telefonska Jalta. Franklin D. Roosevelt, Josif Staljin i Winston Churchill su 1945. iscrtavali novu kartu Evrope ne obazirući se na želje malih nacija. Istorija se ponavlja, moglo bi da se zaključi posle prvih rundi američko-ruskih pregovora o Ukrajini.

Prosto je neverovatno kojom brzinom je Trump radikalno promenio kurs koji je Amerika držala osam decenija. Okrenuo se protiv saveznika do te mere da je predstavnik Kremlja sa zadovoljstvom nedavno mogao da konstatuje da je politika nove administracije “nešto što nas spaja”.

Evropljani ne kriju nezadovoljstvo. Veoma su zabrinuti kada do njih iz Moskve stigne poruka da Putin i Trump “jedan drugom veruju”, ali njih niko ništa ne pita. O Evropi i opasnostima koje po svetski poredak donosi transatlantski sukob u obaveštajnom izveštaju ni reči.

Trump je tradicionalne saveznike potpuno isključio iz razgovora o ukrajinskom ratu koji se tiču evropske, a ne američke bezbednosti. On je već iskazao veliku želju da saveznicima nenese štetu - pritiska ih carinama i flertuje teritorijalnom ekspanzijom povodom Grenlanda.

Trumpova ekonomska strategija verovatno je preciznije definisana nego njegova spoljna politika, ali nije manje destabilizirajuća. Vraća se, kao na kraju 19. veka, carinskim ratovima koji uzdrmavaju globalnu ekonomiju.

Francuski senator Claude Malhuret dobro je opisao situaciju: “Trumpova poruka je da biti njegov saveznik nema svrhu jer vas on neće braniti, vama će zavesti više carine nego svojim neprijateljima i zapretiće da vam otme teritoriju dok podržava diktatore koji vas napadaju.”

Trump pravi dilove sa Moskvom kako bi prekinuo rat na istoku Evrope i izvukao profit, dok istovremeno sa Pekingom pokušava da obori geopolitičke i trgovinske tenzije. Ostali ga ne zanimaju. On je još pre 40 godina u plaćenom tekstu u tri velika američka dnevnika napisao da SAD ne trebaju da se bave čuvanjem demokratije po svetu.

Pax Americana je na izdisaju, što možda i nije loše, kada bi to unelo više kiseonika u globalni prostor, ali ispostavlja se da nije tako. Trojica gospodara se dogovaraju ne vodeći se ideologijom već pragmatizmom. Umesto internacionalizma, nude se transakcijske vrednosti dilmejkerstva.

Ostatku sveta ostavlja se da manevriše između Washingtona i Pekinga, uz pogled prema Moskvi. To je sudbina koju Trump namenjuje Evropljanima. Konsenzus nekada izgrađen na verovanju u demokratiju, slobodno tržište i vladavinu prava ne ruši se samo u Americi već se infekcija širi Zapadnom Evropom koja naginje ka političkom ekstremizmu iza koga stoje desne etno-nacionalističke i suverenističke snage.

Pošto je razmagnetisao moralni kompas Amerike, Trump kao da kopira Putina. On od prijateljske Kanade pravi neprijatelja po istoj matrici po kojoj je predsednik Rusije od prijateljske Ukrajine stvorio neprijateljskog suseda. Tako i sa Evropljanima koji ubrzano gube poverenje u SAD. Savezništvo puca na Putinovu radost. “Fragmentacija Zapada je počela”, izjavio je početkom marta predstavnik Kremlja.

Bela kuća je saopštila da neće više biti primarni garant evropske bezbednosti, da evropske nacije moraju da preuzmu odgovornost za sopstvenu odbranu i da za to plate. “Ukoliko (zemlje NATO) ne plate, neću ih braniti”, izjavio je Trump minirajući Član 5 Povelje NATO-a koji govori o obavezi kolektivne odbrane.

Ignorisanje Evrope moglo bi da se ispostavi kao greška. Evropljani pokušavaju da se okupe pred pretnjom ruskog ekspanzionizma i američkog izolacionizma, ubrzano prave planove o razvoju vojne industrije.

Pitanje je može li Evropa posle decenijskog oslonca na Ameriku da se naoruža na odgovarajući način? Imaju li Britanija i Francuska dovoljne kapacitete da obezbede nuklearni kišobran? Da li postoji dovoljno političkog jedinstva, finansijske moći, čak i regruta? Stavovi sa Baltika i Poljske ne nailaze na razumevanje u Italiji ili Španiji. Proces usaglašavanja može da bude bolno dug.

Evropa mora da izbegne da je jedan od tri Cezara stavi pod svoju kontrolu. Pod pretnjom nove Jalte treba da se potrudi da u velikoj geopolitičkoj igri koja je u toku obezbedi status sopstvene zone interesa koja, sem EU, uključuje Britaniju, Norvešku, Zapadni Balkan, Ukrajinu, Tursku, Kavkaz. To su pitanja opstanka.

Šta će biti sa svetskim poretkom koji gradi trojka novih i starih autokrata? Trump bi lako mogao da sedne sa Putinom i Xi Jinpingom i podeli svet u blokove u kojima bi svaka od tri sile nametala svoju volju zahtevajući potčinjavanje svojih vazala. Umnožiće se razne vrste nameta suverenim državama.

Prolazimo kroz alarmantan period rasta autoritarnosti i nazadovanja demokratije ne samo u Sjedinjenim Državama već širom sveta. Polarizacije su sve oštrije. Prvi put u poslednje dve decenije manje je demokratija nego autokratija, saopštio je nedavno švedski V-Dem institut. U liberalnim demokratijama živi tek 12 odsto svetske populacije. Opasnost je da trumpizam nadživi drugi predsednički mandat Donalda Trumpa.