Trumpov osmišljeni gambit

Koliko god je danima povlačio naizgled kontradiktorne i rizične poteze, bliskoistočni gambit Donalda Trumpa liči na pažljivo osmišljenu partiju u kojoj se znalo kada i šta rade Izrael i Amerika.

Predsednik je danima lutao između izjava da je uspeh nuklearnih pregovora sa Iranom nadohvat ruke i odbijao da prihvati apele izraelskog premijera da se pridruži bombardovanjima. Potom je odobrio izraelski napad i prvi put u američkoj istoriji se pridružio izraelskim vojnim operacijama. Od Teherana je zahtevao bezuslovnu predaju i za Iran poslao strateške bombardere B-2 da tovare “majki svih bombi” bace na nuklearna postrojenja u Fordowu, Natanzu i Isfahanu.

Mnogi pišu da je izraelski premijer uveo Trumpa u zamku. Ne bih rekao. Pre će biti da se radi o koordinisanoj akciji tokom koje je Trump zadovoljio militantne apetite Benjamina Netanyahua, doprineo razaranju iranskih nuklearnih i vojnih struktura i sada se nada da će obnoviti pregovore sa oslabljenim Teheranom i postaviti uslove koje vlast ajatolaha ne može da odbije.

“Faktor Trump”, koji podrazumeva predsednikovu nepredvidljivost i titansku ambiciju da sebe predstavi kao maestra dogovora, ipak je, barem za sada, blokirao osvetničku tvrdoglavost izraelskog premijera, pa Trump sa razrađenim planom kreće prema ajatolasima u Teheranu.

Šef Bele kuće je godinama ispoljavao averziju prema ratovima i obećavao da se Amerika neće uplitati u oružane konflikte širom sveta. Posle manje od 200 dana otkako se vratio u Belu kuću, pogazio je princip neintervencionizma. Šta god rekao, koliko god se hvalo “spektakularnim uspesima” jednodnevne vojne kampanje, Trump je promenio američku spoljnu politiku i Bliski istok kakav smo poznavali.

Između republikanskih jastrebova i onih koji brane izolacionistički slogan MAGA (Učinimo Ameriku ponovo velikom) Trump se opredelio za prve, ali je odmah poslao poruku o jedinstvu. Kada se obratio naciji, iza njega su stajali potpredsednik JD Vance, sekretar za odbranu Pete Hegseth i državni sekretar Marco Rubio - trojka koja je zastupala diplomatiju, a ne rat, baš kao i Trumpov specijalni izaslanik za Bliski istok i pregovarač sa Irancima Steven Witkoff.

Tu je i direktorka agencije Nacionalne bezbednosti Tulsi Gabbard, koja je 2020. optuživala Trumpa za kršenje Ustava povodom ubistva iranskog generala Qassema Soleimania, a ovog marta svedočila da Iran ne proizvodi nuklearno oružje.

“Baš me briga šta ona kaže. Ona greši”, rekao je nedavno Trump i tada je postalo jasno da se okreće Netanyahuu i proizraelskim jastrebovima u vojnim vrhovima. U jednom od čestih obrta poslednjih desetak dana kao da je zaboravio izjavu sekretara Rubija da se radi o “unilateralnom” udaru Izraela, da “SAD nisu umešane u udare protiv Irana” i da je vrhunski prioritet Washingtona “zaštita američkih snaga u regionu”.

Bio je to Trumpov pokušaj da amortizuje priče o “Bibijevoj zamci” koja se ne uklapa u njegov ego. Hvalio je “timsku saradnju” sa izraelskim premijerom i posle prethodnih poricanja prihvatio njegovu retoriku o potrebi promene režima u Teheranu da bi to ponovo negirao. Onda ga je pritisnuo da prihvati prekid vatre - što nije sa razumevanjem dočekano u krugovima krajnje izraelske desnice koji, kao i u Gazi sa Hamasom, priželjkuju “konačni obračun” i pad teokratskog režima u Teheranu.

Pošto je izbegao da bombardovanje Irana nazove ratom, jer bi mu za to bila neophodna saglasnost Kongresa, i optužbe da se upisao na listu “ratnih predsednika”, Trump je nastavio cik-cak putanjom. Istom brzinom kojom je ušao u konflikt iz njega je izašao saopštavajući da je saglasnost za prekid neprijateljstava dobio i u Jerusalimu i u Teheranu. To bi trebalo da znači da je predsednik koga optužuju za neracionalnu impulsivnost ipak imao izlaznu strategiju i da ne želi da bude uvučen u dugotrajni konflikt koji bi podsećao na Avganistan i Irak.

Prekid neprijateljstava za sada počiva samo na usmenim dogovorima i nosi mnogo neodgovorenih pitanja. Kakve su precizne odredbe primirja? Šta će biti sa uranijumom obogaćenim do 60 odsto koji je Iran sklonio u tajne depoe? Kakva su obećanja data Izraelu? Da li posle pet rundi sledi obnova američko-iranskog dijaloga o nuklearnom sporazumu uz posredovanje Omana?

Trump je odlučan da pokaže da njegov projekat zasnovan na sloganu “mir kroz snagu” uspe, pa je veoma oštro upozorio Izrael da ne krši primirje. Da li su tako obavljene sve pripreme za obnovu nuklearnog dijaloga sa Iranom? Možda, ukoliko se Trump podseti da Iran decenijama demantuje ambiciju da proizvede nuklearno oružje i da je vrhovni vođa ajatolah Ali Khamenei davno izdao fatwu - versko mišljenje - zabranjujući takve programe.

Jasno je da posle američkih bombardovanja Khamenei nema razloga da veruje Trumpu. Nije ih imao ni do sada. Islamska Republika od revolucije smatra “veliku sotonu” svojim najvećim neprijateljem, a Trump je učinio da ga doživljavaju kao nemilosrdnog osvajača koji u sadejstvu sa “cionističkim entitetom” želi da uništi njihovu zemlju ili da barem ajatolahe skine sa vlasti.

Trump je izgubio kredibilitet. Prvi put je to bilo 2018. kada je jednostrano napustio nuklearni sporazum potpisan tri godine ranije po kome je Agencija UN-a za atomsku energiju mogla da nadgleda iranski nuklearni program u zamenu za postupno ukidanje sankcija. Prekršio je međunarodni ugovor.

Drugi put je usred pregovaračkog procesa odustao od mirnog rešavanja decenijskog spora i pokušao da bombama definitivno uništi ono što je njegov prvi prethodnik Barack Obama mirnodopski ostvario kroz diplomatiju.

Ajatolah Khamenei se pred sopstvenom javnošću obavezao da će uzvratiti na američki napad. Imao je, verovatno i dalje ima, više opcija. Da blokira tesnac Hormuz kao na početku iransko-iračkog rata 1980. i time unese haos na svetskom tržištu nafte, sukobi se sa arapskim izvoznicima nafte iz Zaliva i sebi prekine tok nafte ka Kini od čije prodaje puni budžet? Iranski parlament glasao je za, ali ne treba očekivati da će je potvrditi Vrhovni savet nacionalne bezbednosti i ajatolah Khamenei.

Druga opcija je bila napad na vojne baze SAD-a po regionu po kojima je stacionirano 40.000 američkih vojnika. Iran je brzo uzvratio raketnim udarom na veliku američku vazduhoplovnu bazu Al-Udeid u Kataru, ali je pre napada obavestio vlasti u Dohi koje su informaciju odmah prenele američkoj centralnoj komandi za Bliski istok. Pošto je Teheran uzvratio na način balansirane uzdržanosti, nije bilo žrtava ni veće štete pa je Trump u Situacionoj sobi ostao miran iako je ostavio mogućnost novih udara.

Da li će Iran sada biti fleksibilniji i spremniji na kompromise ili će napad proizvesti suprotan efekat? Da li će bombardovanje uveriti iransko rukovodstvo u ono u šta veruje većinska javnost Islamske Republike: da je atomska bomba neophodna? Iran ostaje regionalna sila sa saveznicima kakvi su Rusija, Kina i globalni jug. Zato ajatolah Khamenei može tako odlučno da tvrdi da Teheran neće odustati od svog nuklearnog programa.

Trumpovo primirje posle bombi ne donosi trajni mir Bliskom istoku, ne prekida genocid u Gazi niti okupaciju palestinske zemlje, a svakako ne pomirenje Izraela i Irana o kome Trump fantazira na isti način na koji je govorio da će rat u Ukrajini završiti za 24 sata. O svemu tome je ipak mnogo bolje razgovarati dok ne padaju rakete.