Spektakularan autogol Donalda Trumpa

Dok odustaje od politike kažnjavanja Moskve zbog agresije Ukrajine i preti proterivanjem Palestinaca kako bi se Gaza pretvorila u “rivijeru Sredozemlja”, Donald Trump ne razlikuje saveznike od neprijatelja i širokogrudno na srebrenoj tacni deli poklone represivnim režimima širom sveta.

Predsednik je odlučio da na tri meseca zamrzne finansiranje najvećeg donatora na svetu, Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), koju je 1961. osnovao John F. Kennedy kao moćnu mašinu preko koje SAD mogu da šire uticaj za održavanje slobode.

Trumpu demokratija nije na agendi, pa je stavljanjem na led USAID-a obradovao razne autokrate koji zaverenički ponavljaju da je organizacija, koja je u samom vrhu američkih humanitarnih agencija, paravan za političko uplitanje, “obojene revolucije” i rušenje njihovih despotija.

Šef Bele kuće je, izgleda, na njihovoj strani. Tvrdi da USAID vodi gomila radikalnih lunatika. Elon Musk, zadužen za smanjivanje federalnih troškova, USAID naziva kriminalnom organizacijom.

Muzika za uši liderima od Rusije, Belorusije, Mađarske i Srbije, preko Kine, Azerbejdžana i Irana do Venecuele, Nikaragve i Salvadora. Zatvaranjem USAID-a, koji je obezbeđivao čak 40 procenata američke pomoći inostranstvu – u fiskalnoj 2023. iznosila je 72 milijarde dolara – autokrate dobijaju vetar u leđa i novu priliku da se obračunavaju sa svima koje optužuju da su, kao i njihove organizacije, strani agenti.

Predstavnica za medije ruskog Ministarstva spoljnih poslova opisala je USAID kao “sve sem pomoći i razvoja”, kao “mehanizam za promene režima i političkog poretka”. Rusija je USAID proterala još 2012. optužujući Agenciju da pokušava da kroz zajmove i različite projekte utiče na političke procese. Jasno je da Vladimir Putin ne želi promociju demokratije, ljudskih prava i slobodnog tržišta, vrednosti koje prete njegovoj diktaturi, pa je bivši predsednik Dmitri Medvedev Trumpovu odluku opisao kao pametan potez. Dosta finasiranja haosa, slaže se komentatorka RIA novosti.

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko pozdravio je sankcije USAID-u kao posredan Trumpov odgovor na njegov poziv Amerikancima da se resetuju bilateralni odnosi. Trump ne samo da je poslao signal ohrabrenja diktatorima i apsolutistima već direktno ugrožava sudbine hiljada aktivista civilnog društva. Preti zatvaranje organizacija poput Pošteni ljudi, koja je pokušavala da se suprotstavi propagandi režima u Minsku.

Mađarski premijer Viktor Orban, još jedan populistički i nacionalistički autoritarac koji je odavno sa Trumpom osnovao neformalno društvo za uzajamno obožavanje, slavio je ono što je nazvao krajem organizacija “globaliste (Georga) Sorosa” – svog nekadašnjeg mentora koji mu je kasnije postao trn u oku i čiji je Univerzitet proterao iz Budimpešte.

“Mislim da svet (Trumpu) duguje duboku zahvalnost zbog razotkrivanja i okončanja ove mračne zavere”, saopštio je Orban preko platforme X i obećao da će Mađarska preduzeti pravne mere da eliminiše nevladine organizacije i medije koji deluju u zemlji, a dobijaju sredstva iz međunarodnih izvora.

U Srbiji vlast Aleksandra Vučića, Orbanovog političkog intimusa, uporno ponavlja da iza studentskih protesta koji su izazvali najdublju političku i društvenu krizu poslednjih decenija stoje “prljavi poslovi CIA, USAID-a i drugih” i neizmerno je radostan zbog Trumpove odluke: “Sasvim sam siguran da dolazi bolje vreme za slobodarske narode u svetu i da će Amerika biti mnogo popularnija nego danas u svetu.”

Vlasti u Beogradu se intenzivno bave finansijama civilnog sektora i namah su zaboravile da su se do skora zahvaljivale što “USAID čini Srbiju lepšom i bogatijom”, što daje podršku ekonomskom i demokratskom razvoju i što su od početka saradnje sa USAID-om 2001, SAD u Srbiji uložile 1,2 milijarde eura. Kada je pre četiri godine obeležavano dve decenije rada Agencije u Srbiji, podsećano je da je USAID doprineo unapređenju rada lokalnih samouprava, nabavki sanitetskih vozila, otvaranju novih radnih mesta, pomoći poljoprivredi, malim i srednjim preduzećima, medijima i podršci na putu evropskih integracija.

Sada jedan od obožavalaca “Trumpa Srbina”, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović, predlaže da se otvori ozbiljna istraga svih ovih projekata. Režimski tabloidi pišu da se radi o zloglasnoj organizaciji.

Amerikanci se pakuju, a Kina, koja kao i Rusija pokušava da promoviše autoritarni svet i efikasnost svoje snažno centralizovane ekonomije, takođe je pozdravila Trumpovu odluku. Iako nije u poziciji da nadoknadi darežljivost SAD-a, povlačenjem USAID-a otvoren je prostor koji Beijing neće propustiti da popuni od Nepala do Indonezije, regionu Azije kome je američka Agencija prošle godine dodelila 860 miliona dolara pomoći.

Strateško povlačenje Amerike idealna je prilika da Kina uskoči ne samo finansijski već i plasmanom sopstvene meke moći. Iako kineska Agencija za razvoj i međunarodnu saradnju China Aid operiše drukčije od USAID-a i fokusira se mahom na zajmove i infrastrukturne projekte u okvirima Inicijative pojasa i puta, a ne na partnerstvo sa lokalnim organizacijama, obe zemlje imaju isti cilj: širenje uticaja svojih vlada.

USAID-a više nema, što ne znači da će Kina odmah popuniti vakuum, ali je na putu. Beijing tvrdi da nudi pomoć “bez političkog uslovljavanja” i ne gubi vreme. Od kako je, na primer, Trumpova administracija zamrznula donacije Kambodži za uklanjanje mina koje podsećaju na ratnu prošlost Amerike po Jugoistočnoj Aziji, Kina je udvostručila pomoć.

U Azerbejdžanu je vlastodržac Ilhan Alijev naložio da se predostrožno ne obnovi sporazum o saradnji, sumnjajući u političke motive USAID-a. Državni mediji u Iranu ne kriju zadovoljstvo uprkos Trumpove najave jačanja politike “maksimalnog pritiska” na Islamsku Republiku.

Ministar unutrašnjih poslova Venecuele odmah je najavio planove da se istraži rad Agencije za koju tvrdi da finansira opoziciju. Mediji u Nikaragvi, pod kontrolom porodice predsednika Daniela Ortege, raduju se što je Trump zatvorio slavinu onima koje opisuju kao “teroriste”. Lider Salvadora Nayib Bukele optužuje Agenciju za finansiranje opozicionih grupa, nevladinih organizacija sa političkim agendama i destabilizujućih pokreta.

Nije u pitanju samo demokratija. Ugrožena je ključna aktivnost USAID-a: pomoć. Humanitarne organizacije upozoravaju na rizike širenja bolesti i gladi. Ko će, i da li će, nadoknaditi gubitak od blizu dve milijarde dolara koje je USAID davao za pomoć gladnima za inicijative u zdravstvu? Ili za obrazovanje devojčica po periferiji Globalnog juga?

Da li je Trump brzopletom i nepromišljenom odlukom otvorio prostor finansijske i meke moći svom najvećem rivalu Kini, koja će znati da kapitališe u borbi za globalni uticaj po Africi, Aziji i Latinskoj Americi – ključnim područjima dosadašnjih aktivnosti USAID-a? Biće da smo svedoci spektakularnog autogola šefa Bele kuće.

Zamrzavanje pomoći USAID-u, uz pokretanje globalnog carinskog rata, upozorenje je američkim partnerima sa koliko Trumpovih kaprica će morati da se suoče naredne četiri godine.