Sačuvaj me, bože, takve glave

Znam da vam to niko drugi neće reći, a neko, ipak, mora. Zar zaista mislite da je Dodik jedini problem Bosne i Hercegovine? Zar zaista vjerujete da će ova država konačno krenuti naprijed onog trenutka kada Dodik ostane iza nje? Zar ste zaista uvjereni u to da Bosna i Hercegovina nema nijedan jedini problem osim Dodika? Ako tako mislite, onda ste budale. Ukoliko u to vjerujete, onda ste pokvareni. Ako ste uvjereni da je tačno tako i nikako drugačije, onda ste i neznalice. A pokvarene budale koje ne znaju ništa predstavljaju sedam puta veći problem nego što je to Dodik.

Dodik je, eto, pao. Ako i nije, uskoro će. Ako i neće, nikada nije bio slabiji. Ako i jeste, nikada nije imao manju moć, nikada nije imao manji uticaj, nikada nije imao manje para. Ne svojih, ali i to u jednom trenutku mora početi da se topi i da nestaje. Možda Dodik neće otići u novembru, možda će biti tu i u januaru, možda čak dočeka i oktobar iduće godine, ali njegova je priča završena. Svejedno je da li se završava sa jednom ili sa tri tačke. Milorad Dodik je došao do kraja zahvaljujući snazi koju je gomilao dvadeset i kusur godina i koju je na kraju, kao i svi silni, precijenio.

I šta sad kada je Dodik pao? Šta ste tačno dobili? Šta ste tačno osvojili? Je li i vas Dodik ubijedio da je on najveći Srbin poslije Dušana Silnog i da će njegovim nestankom nestati i Republika Srpska? Dodik nikada nije bio garancija Republike Srpske; ne, on je bio garancija ove vlasti koja je kriminalna, koruptivna i nesposobna. Ako ste rušili Dodika, niste srušili Republiku Srpsku. Rušili ste njegov lopovluk kojim je tako sjajno i tako dobro branio Republiku Srpsku dvadeset godina. Nemojte lakše disati: otišao je Dodik, nije otišla Republika Srpska.

Ili ste zaista uvjereni da će svi problemi nestati onda kada ne bude Dodika? Kad on više ne bude ni predsjednik, ni premijer, ni srpski član? Ovu zemlju je Dodik pravio dvadeset godina samo da bi mogao da je razvaljuje; ona je njemu valjala taman koliko je Ali Babi i njegovim razbojnicima valjala pećina sa blagom. A samo bi naivni Bošnjaci - jer naivnih Hrvata u BiH očigledno nema - mogli da pomisle da je Dodik u tom pohodu bio sam i da u pećinu zajedno s njim nisu silazili i ovi koji se danas raduju njegovom spektakularnom padu.

Dodik jeste (bio) veliki problem Bosne i Hercegovine. Možda i najveći. Ali nije bio jedini. I nije bio jedini najveći. Njegova je vlast bila apsolutna dvadeset godina, pa se stoga i čini da niko drugi i nije mogao da generiše toliko problema koliko ih je generisao on. I to je vjerovatno tačno, ali nije do kraja tačno. Takvih kao Dodik – sa manje vještinâ, ali sa istom ili većom alavošću – ima i u Sarajevu, i u Mostaru, i u Zenici. Tri Dodika da padnu, iz svakog konstitutivnog po jedan, opet bi bilo malo. Ni trideset i tri ne bi uradila posao. Tek sa hiljadama imamo neke šanse.

Svi koji pomisle da će BiH prodisati nakon što joj Dodik bude odstranjen iz grla, moraju na novi pregled i to ne kod jednog doktora. I ne kod onog koji im godinama daje uvjerenje o tome da su sposobni za rad u državnoj upravi. Pronađite mi jednog “velikog” političara koji kroz politiku nije desetostruko uvećao svoj i kapital uže i šire porodice i ja ću vam reći da ova zemlja ima kakvu-takvu šansu. Je li to neko hoće da mi kaže kako prepošteni Dragan doktor Čović nema koliko i Dodik? Ili da toliko nema ni prvi u Bošnjaka sa sve suprugom? Da su sirotinja? Da žive od plate?

Nema tog suda pred kojim bih branio Dodika. Ali ću ga braniti pred vašim političkim poštenjem. Podjednako ste mi mrski. On mi je mrži zato što je moj, vi ste mi tek zeru manje mrski zato što mislite da ste bolji. Niste. I vaši ministri imaju diplome novosadskih i travničkih univerziteta; i vaši direktori uzimaju ne šakom, ne kapom, nego bagerom; i vaši poslanici žderu teletinu u skupštinskom restoranu na račun kluba; i vaši se pomoćnici sunčaju na safariju u Tanzaniji i ispijaju šarene koktele po havajskim plažama; i vaša fukara neće ništa da uradi ako njega “nema u tome”.

I vi ste, kao i Dodik, sposobni samo za jedno. Ništa drugo ni ne umijete. I taj vam je veliki posao, vaš posao vijeka, morao da uradi neko drugi. Dobro. Neka vam bude. Da vidimo sada od kakvog ste materijala vi napravljeni: od razdrocane gline ili od bračkog mermera. Ja odgovor znam, znam da ga znate i vi, ostalo je da to još samo saznaju oni koji za vas misle isto što i Sanja Vulić misli za Dodika. Niste vi ništa bolji u odnosu na njega. Niste čak ni gori. On je lice, vi ste naličje. On je jedan obraz, vi ste drugi. Sačuvaj me, bože, takve glave. Troglava psina koja čuva vrata donjeg svijeta spram vas je andol rastopljen u sedam litara vode. Mile je otišao. Šta vi čekate?