BOŠKO JAKŠIĆ: Pobjesnjeli Donald protiv Nobela

Donald Trump pripada onoj vrsti ljudi koji u svemu prepoznaju ekser pa se odmah hvataju za čekić moći koji ne ispuštaju iz ruke. Ili su spremni na pakt sa đavolom.

U rasponu od samo tri dana prošle nedelje američki predsednik potvrdio je oba postulata sopstvenog odnosa prema svetu. Prvi, da će kazniti svakog ko mu se ovako ili onako suprotstavlja, i drugi, da prihvata svaki dil koji će pomoći da Amerika ponovo bude velika, što je njegov poslovični MAGA slogan.

Kada je čuo da je norveški Nobelov komitet ovogodišnju nagradu za mir dodelio južnoafričkoj pravnici Navi PiIlay, pobesneli Donald je izjavio da je nagradu “zauvek diskreditovala nekolicina radikalnih ideologa koji su protiv demokratije i koji su zapravo neprijatelji civilizacije”. Odmah je zaveo sankcije Međunarodnom krivičnom sudu (MKK) u kome je PiIlay kao sutkinja imala istaknutu ulogu.

Narcisoidan i sujetan kakav jeste, Trump smatra da je zaslužio ne jednu, već osam Nobelovih nagrada pa je izdeklamovao više nego problematičan spisak od osam ratova koje je zaustavio, mada se u nekim slučajevima uopšte nije radilo o ratovima, a u drugim ti konflikti nisu prekinuti.

Analitičari iz Instituta za istraživanje mira u Oslu zaključili su isto što i većina u svetu: Trumpova spoljna politika je u konfliktu sa oporukom Alfreda Nobela iz 1895. Njegove oružane intervencije, pretnje međunarodnoj saradnji i saveznicima unutar NATO-a, urušavanje demokratije u Americi, sve to ga diskvalifikuje za nagradu. Nobel za mir dodeljuje se osobama koje doprinose ljudskim pravima i globalnoj stabilnosti, a ne nekom ko aktivno lobira da bi postao prestižni laureat.

Pošto se poslovično ponaša u skladu sa izrekom “tim gore po činjenice”, samokandidovani aspirant zaboravio je da je hteo Nobela u godini u kojoj je njegov rat protiv Irana ozbiljno poremetio globalno energetsko tržište. Zaboravlja da je u kampanji obećavao da SAD neće intervenisati po svetu i voditi “večne ratove”, a on je sem Irana bombardovao Siriju, Jemen i Nigeriju, pokrenuo mini desant na Venecuelu kada je kidnapovao predsednika i pretio da će oružjem zauzeti Grenland od NATO-partnera, Danske.

Tako se sada okomio na još jednog NATO-saveznika, Norvešku. Odluku Nobelovog komiteta da ga zaobiđu nazvao je “ponižavajućom i sramotnom”, potezom koji ostavlja “neizbrisivu mrlju na državi Norveškoj”. “Nobelova nagrada je zauvek diskreditovana.”

Koliko je opsednut nagradom, Trump je potvrdio početkom godine kada mu je venecuelanska političarka Maria Corina Machado predala svoju Nobelovu medalju koju je dobila 2025. To je verovatno navelo Pillay da, pošto je čula za Trumpov bes, na skupu u Nemačkoj izjavi: “Ukoliko budete još malo aplaudirali, mogla bih da nagradu podelim sa Trumpom.”

Govoreći o Pillay, Trump je opisuje kao nepoznatu “liberalku”. “Ništa ne znam o toj ženi, a ne zna ni iko drugi”, tvrdi šef Bele kuće, ignorišući činjenice da je Pillay pravnica svetskog ugleda, da je bila visoka komesarka UN-a za ljudska prava, da je sa predstavnicima 125 zemalja članica MKK-a vodila istrage o zločinima američkih vojnika u Avganistanu, do kraja 2025. istraživala izraelske zločine tokom rata u Gazi koje je komisija UN-a proglasila za genocid, a MKK za premijerom Benjaminom Netanyahuom raspisao međunarodnu poternicu zbog ratnih i zločina protiv čovečnosti.

“Nobelov komitet za mir izgubio je svoj moralni kompas. Dodelio je svoje najviše odličje ekstremistkinji koja je svoju karijeru izgradila na izmišljanju i širenju krvavih kleveta protiv jedne i jedine jevrejske države”, uzvraća Netanyahu, koga predsednik Turske naziva “Hitlerom našeg doba”.

Izraelsko Ministarstvo inostranih poslova optužuje Pillay za “neumornu, politički motivisanu demonizaciju Izraela”, dok genocid u Gazi i smrt 74.000 Palestinaca naziva “najvećom laži 21. veka”.

SAD i Izrael nisu članice suda sa sedištem u Den Haagu, pa američki predsednik i izraelski premijer smatraju da ne samo mogu da ignorišu mišljenja tribunala UN-a već i da ga brutalno napadaju i zavode kaznene mere.

“Niko nikada nije čuo za nju (Pillay) sem činjenice da ona, veoma očigledno, mrzi Izrael”, izjavio je Trump, priskačući kao usamljeni strateški parter Izraela i njegov jedini vojni saveznik u napadima na Iran u pomoć Netanyahuu.

Agresivni i arogantni duet ne želi da vidi da još jednom ulazi u koliziju sa međunarodnom zajednicom i njenim institucijama i da tako diskredituje SAD i Izrael dodatno ih gurajući u izolaciju i otvoreni konflikt, pre svega sa Evropljanima.

Washington je pojačao kampanju kako bi “razmontirao” MKK, koji se opisuje kao “lažna institucija”. Sudu su određene ozbiljne finansijske i operativne sankcije. “Ili će MKK okončati sa svojim pretnjama ili ćemo mi okončati MKK”, preti državni sekretar Marco Rubio.

Norveški petočlani Nobelov komitet drži se striktne nezavisnosti i funkcioniše po pravilu tajnosti, ali posle objavljivanja imena dobitnika nagrade i Trumpovih neobuzdanih reakcija reagovao je.

“To je napad na vladavinu prava i na same temelje međunarodnog pravnog poretka”, uzvratio je tribunal čiji su tužioci i sudije i ranije dospeli na američku crnu listu. “Ne bi trebalo da bude kažnjavan iko ko služi stvari pravde.” Watne Frydnes, predsednik Komiteta, sugerisao je da Trump suviše pažnje posvećuje lobiranju - što dodatno dokazuje da nije vredan nagrade.

Nobelova nagrada za mir odavno je politizovana, ali izbor laureata po pravilu šalje poruku koliko je važno poštovanje normi međunarodnog prava. Tako i ovoga puta. Izbor Pillay je packa Trumpu i njegovoj administraciji koja konstantno nipodaštava sistem Ujedinjenih nacija.

Onda je Trump još jednom šokirao svet. Dok Evropska unija sprema set najoštrijih sankcija Moskvi, on je sa Vladimirom Putinom sklopio dil o kupovini blizu pet miliona tona dizela - čime ruši režim sankcija i direktno puni kasu Kremlja iz koje se finansira rat protiv Ukrajine.

Trumpova računica je jasna: pokušava da obori nepopularni rast cene goriva u Americi uoči novembarskih međuizbora za Kongres.

Kada je razočarani ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao da je to “poklon” Putinu, Trump je cinično poručio da bi Ukrajinci trebalo da traže novog predsednika.

Toliko o poštovanju međunarodnog prava, toliko o podršci žrtvama agresije. Toliko i o svima koji slave trenutno najmoćnijeg autokratu sveta.