Perzijska minijatura

Borbena grupa nosača aviona “Abraham Lincoln” i razarača koji nose krstareće rakete uplovila je u bliskoistočne vode, ali tek će se videti da li će ih Donald Trump upotrebiti protiv Irana kako bi isposlovao novi nuklearni sporazum i vlast u Teheranu kaznio zbog brutalnog obračuna sa demonstrantima, kada je širom zemlje ubijeno najmanje 6.300 ljudi.

Koliko je izvesna repriza događaja iz juna 2025, kada su se američki strateški bombarderi pridružili snagama izraelskog vazduhoplovstva i gađali iranska nuklearna postrojenja? Iran je uzvratio i posle toga inspektorima Međunarodne agencije za atomsku energiju zabranio kontrole.

Trump je sada zapretio daleko težim posledicama ukoliko Teheran ne dođe za pregovarački sto i ne prihvati uslove novog nuklearnog sporazuma koji bi uključivao i iranske programe proizvodnje balističkih raketa.

“Američka flota je pripravna da ispuni svoju misiju uz nasilje ako je potrebno”, rekao je Trump i u svom komandnom stilu Iranu poručio da mora da učini dve stvari da bi izbegao napad: “Broj jedan, ništa nuklearno. Broj dva, prekinite da ubijate demonstrante”.

Iran je nuklearni sporazum 2015. potpisao sa šest svetskih sila (pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN-a, plus Nemačka), ali ga je Trump jednostrano raskinuo tri godine kasnije.

Pritisak pojačava i Evropska unija koja je Islamsku revolucionarnu gardu (IRCG) stavila na spisak terorističkih organizacija poput Al-Kaide, ISIS-a i Hamasa. Šefica evropske diplomatije Kaja Kallas optužuje Gardu za ključnu ulogu u represiji tokom masovnih nereda izazvanih sve težom ekonomskom situacijom u zemlji, inflacijom višom od 40 procenata, dramatičnim skokom cena hrane, nestašicama struje, ogromnom korupcijom i rastućim raslojavanjem društva.

Američki predsednik je adikt sile i to je u poslednjih godinu dana pokazao vojnim intervencijama na tri kontinenta: u Iranu, Siriji, Jemenu, Nigeriji i Venecueli. Zapretio je da će anektirati Kanadu i da će, oružjem ili dolarima, preuzeti Grenland od Danske i pripojiti ga SAD-u.

Onda je na nedavnom Svetskom ekonomskom forumu u Davosu bio primoran da reterira. Potvrdio je da neće biti napada na Grenland i odustao je od dodatnih carina kojima je nameravao da kazni osam evropskih država koje su najodlučnije branile Dansku.

Transatlantski sukob svakako nije rešen, a svi zaziru od Trumpovog osvetništva jer je poznat kao neko ko ne trpi da mu se kaže ne. Besan što nije dobio Nobela za mir uprkos samohvali da je sprečio osam ratova, Trump je u ljutitom pismu norveškoj vladi saopštio da smatra da više nije obavezan da razmišlja o čistom miru.

Ako ne o miru, da li to znači da bi u međuvremenu mogao da se odluči na novi napad na Iran i tako svetu pošalje poruku da je i dalje moćan bez obzira na epizodu iz Davosa?

Američka pomorska armada, veća nego flota poslata za Venecuelu, primakla se iranskim vodama, ali režim ajatolaha je u međuvremenu brutalno slomio otpor demonstranata. Povod za napad može samo da bude iransko odbijanje novog nuklearnog sporazuma.

Trump kaže da želi da stvori uslove koji bi vodili promeni režima i da bi da izbegne rušenje režima. Podseća na venecuelanski scenarij, ali je on gotovo nemoguć u Iranu. Pre svega zbog prostranstva zemlje koja je velika koliko Britanija, Nemčka, Francuska i Španija zajedno.

Ostaje opcija vazdušnog udara. Kada su bombarderi B-2 bacali bombe na nuklearne instalacije u Fardowu, Natanzu i Esfahanu, cilj je bio jasan: uništiti postrojenja za obogaćivanje uranijuma od koga bi Islamska Republika mogla da dobije atomsku bombu.

Šta bi sada mogle da budu mete krstarećih projektila? Fabrike za proizvodnju i lanseri balističkih raketa, sistemi protivvazdušne odbrane, komandni centri, uporišta IRCG-a, nuklearna postrojenja?

Kakve odgovore ima Iran koji godinama ponavlja da nema nameru da pravi atomsku bombu, ali ne odustaje od mirnodopskog nuklearnog programa, pre svega za proizvodnju električne energije?

Teheran daje do znanja da želi nastavak pregovora, ali da neće podleći američkim ultimatumima. “Ne želimo da uđemo u bilo kakve pregovore koji su osuđeni na propast i mogu da budu iskorišćeni kao povod za još jedan rat”, citira se neimenovani zvaničnik.

Teheran je na pretnje izvratio porukom da je prst na obaraču. Ali Shamkhani, savetnik Vrhovnog vođe ajatolaha Alija Khameneija, poručuje da bi bilo kakva američka vojna akcija značila početak rata.

Na meti protivudara bi bile američke baze po regionu u kojima je stacionirano 30-40 hiljada vojnika. Ne bi se isključili ni ciljevi po Izraelu ili Jordanu. Možda bi se, kao tokom rata sa Irakom 1980-88, postavile mine po Hormuzu, tesnacu kojim se transportuje petina svetske nafte namenjene izvozu. Ili bi snage IRCG-a napale američke brodove rojevima dronova i brzih torpedo čamaca?

Teheran na domaćoj sceni ostaje na kursu čvrstine, ali ne želi oružani konflikt sa Amerikancima iako vrhovni vođa upozorava da bi napad na Islamsku Republiku neizbežno vodio ratu u regionu.

Da li bi nova vojna akcija mogla da ugrozi teokratski režim i dovede do njegovog pada, kao što Trump misli još od prošlog juna? Da li bi to otvorilo put obnovi monarhije i povratku na vlast dinastije Pahlavi, čiji prestolonaslednik Reza Mlađi sedi u Wahingtonu i samog sebe obmanjuje pričama da dobija tajnu podršku vojske i obaveštajnih službi i sanja o velikom povratku?

Ništa od toga. Samo neko ko ne poznaje iransko društvo od 94 miliona stanovnika može da kapitališe na Rezi Pahlaviju Junioru. Dinastija i monarhija su omraženi kao u vremenima islamske revolucije 1979. Amerika i Izrael su u svim slojevima označeni kao najveći neprijatelji Irana. Iranci su suviše ponosni da bi prihvatili Pahlavija.

Šta može da uradi Trump? Da dopusti da ga ponesu sujeta i osvetništvo? Da se nada kolapsu režima? Šta onda? “Niko ne zna”, priznaje i američki državni sektretar Marco Rubio. Sve je to malo verovatno, baš kao i scenarij po venecuelanskom modelu po kojem bi vlast Islamske Republike ostala, ali bi bili osnaženi umereni reformisti.

Ciljevi i kontraciljevi mogu da se predvide, posledice ne. Pokušaji da se bombama omogući tranzicija ka demokratiji u Iraku i Libiji svrgnuli su diktatore, ali su obe zemlje uvele u haos koji još traje. Sirija je režim Bashara al-Assada oborila sopstvenom revolucijom.

Predigra je trajala dovoljno dugo da podigne tenzije. Posle razmene pretnji na relaciji Washington - Teheran, u Pentagonu su se sastali načelnici generalštabova američke i izraelske armije Dan Caine i Eyal Zamir, čime su uvećane spekulacije o vojnom udaru.

Ajatolah Khamenei poručio je odmah da bi to značilo regionalni rat. Pomorske snage IRCG-a održale su u vodama Zaliva vežbe bojevom municijom, unoseći paniku među zemljama Zaliva i na globalnom tržištu nafte.

Uporedo sa podizanjem napetosti, očito je diplomatija tajnim kanalima radila svoj posao. “Poruke sa SAD-om razmenjuju preko posrednika”, izjavio je Kazem Gharibabadi, zamenik šefa iranske diplomatije i jedan od pregovarača.

Potom je i Trump saopštio da se vode ozbiljni razgovori koji bi mogli da vode nečem prihvatljivom, dok je visoki iranski zvaničnik Ali Larijani takođe potvrdio napredak oko okvirnog dogovora.

Novi sporazum koji Trump očekuje nije suštinski mnogo različit od onoga koji je napustio 2018. Uz jednu novinu: dogovor sadrži eksplicitnu podršku američkim kompanijama da investiraju u Iranu. Zamišljen je kao komercijalna pobeda, a ne diplomatski kompromis.

Rat ne treba ni Amerikancima ni Irancima. Predsednik Masoud Pezeshkian je, kako je izvestila poluzvanična agencija Tasnim, naredio obnovu nuklearnih pregovora sa SAD-om. Kaže se da bi oni mogli da počnu uskoro i da bi ih predvodili šef iranske diplomatije Abbas Araghchi i specijalni američki emisar Steve Witkoff.

Po svemu sudeći, slede runde teških pregovora, u Istanbulu ili Omanu, ali biće da je Trumpova želja za profitom obeležila ovu perzijsku minijaturu.