Mile na prkosima
Ernesto Sabato je u knjizi “Tunel” napisao: “Vreme koje je prošlo, a koje je bilo bolje, ne znači da se ranije događalo manje zla, nego srećom ljudi to zaboravljaju”. U pravu je pisac: nije bilo bolje, već se mi trudimo da izbrišemo neka sećanja kako bismo sebi olakšali današnji život.
Ne bih da zaboravimo. Pre dve godine, 18. avgusta, objavio sam u Politici kolumnu pod naslovom “Dodikov večiti rat”. Podsetio sam u tom tekstu kako bi Dodik da imitira Davida Štrpca pa da tuži sve bosanske “jazavce”. Podnosio je krivičnu prijavu protiv sebe, srpske članice Predsedništva BiH, premijera RS-a, predsednika Narodne skupštine i 56 poslanika zato što su podržali donošenje Zakona o neprimjenjivanju odluka Ustavnog suda BiH u Srpskoj.
Tužio je Davora Dragičevića, oca ubijenog Davida. Pretio je tužbom Centralnoj izbornoj komisiji BiH. Tužio je bivšeg predsedavajućeg Predsedništva BiH Šefika Džaferovića. Znao je da tuži predsedavajućeg Uprave za neizravno oporezivanje BiH zbog podele poreskih prihoda. Tužio je televiziju Federacije BiH.
Iako je u posleratnim godinama snažno podržavao tadašnje visoke predstavnike koji su smenjivali izabrane zvaničnike zbog kršenja Dejtonskog sporazuma, razmatrao je da nemačkom zakonodavstvu tuži Christiana Schmidta zbog “lažnog predstavljanja”.
“Dodik je odabrao stranu i uz predsednika Belorusije je usamljen evropski političar koji svoje ‘istočne naklonosti’ najotvorenije manifestuje kroz idolatriju Vladimira Putina i rusofilstvo na granici vazalstva. Baja iz Laktaša nije slučajno dobio nadimak Laktašenko”, napisao sam, i nastavio:
Pošto se sav ushićen vratio iz Moskve, Dodik je požurio da slučajno ne propusti miting koji je Aleksandar Vučić najavljivao kao “najveći u istoriji Srbije”. Dodik je govor završio pokličem: “Neka živi Srbija, neka živi Republika Srpska, neka živi Rusija!” Zašto Vučić i niko iz srpske vlasti nisu prokomentarisali ovu provokaciju lidera Srpske? Zašto zvanični Beograd ćuti? Zašto Vučić dopušta da ga Dodik uvlači u igru objavljujući da je predsedniku Srbije preneo “razmišljanja o samostalnosti i otcepljenju”?
Milorad je promptno odgovorio, već sutradan. Opisao me kao nekog ko “strastveno veliča sve ono što dolazi sa Zapada i sa neskrivenim zadovoljstvom najavljuje da mi prijeti kazna od pet godina zatvora i zabrana obavljanja političke funkcije”.
“Tamo gdje je blokirana sposobnost prosuđivanja, široke su mogućnosti za vladavinu iluzija i zaslijepljenosti kojima vrvi njegov tekst”. Još je napisao da mi “izmiče verodostojna slika, odnosno istina, uostalom kao i do sada”.
Odgovorio sam tekstom “Mile na prkosima” koji prenosim u celini:
Zagledao se g. Dodik u mene pogleda neokaljanog mišlju i zaključio da sam dugogodišnji dežurni promotor zapadne politike u Srbiji i regionu.
Tvrdi g. Dodik da sam zbog ostrašćenosti izgubio sposobnost realnog prosuđivanja. Ako je tako, biće da se to davno dogodilo jer decenijama branim vrednosti zapadnih demokratija. Barem sam konzistentan.
Sticajem okolnosti, takva politika je, barem načelno, promovisana kao geostrateško opredeljenje Srbije. Šta sad? Vi od mene, g. Dodik, očekujete da podrivam temelje spoljne politike svoje zemlje. Da sam političar, optužio bih Vas za mešanje u unutrašnje poslove druge države (Srbija i BiH su, uprkos Vaših nadanja, dve različite zemlje).
Uopšte mi ne smeta kada pisac teksta – bio to g. Dodik ili neki njegov emeritus saradnik – čak četiri puta kao ključni argument koristi “promotor”. Pa šta? I jesam. To je moje pravo, kao što je Vaše pravo da budete promotor istočnih vrednosti. Demokratija naspram autokratije.
Mada mi uvek nekako dođe muka kada neko za samog sebe kaže da je inspirator-promotor rodoljublja svog naroda. Ako i jeste, neka to neko drugi kaže. Ne bi delovalo tako samohvalisavo. Ali, sujeta ne zna za granice.
G. Dodik, teško da ćemo se mi složiti. Vi svoje merkantilne intelektualne inspiracije crpite iz poruka sa megneta Kremlja na svom frižideru, ja iz uverenja. Što ne znači da ne bi bili na istoj strani ukoliko napravite još jedan salto mortale. Kao onomad kad ste se od darlinga Zapada i protivnika Radovana Karadžića pretvorili u putinovca i političara koji je studentskom domu na Palama dao Karadžićevo ime. Radovao bih se takvom novom zaokretu. Možete Vi to, Milorade.
No, osnovno je pitanje šta je g. Dodika navelo da opširan tekst posveti nekome čiji stavovi ne bi trebalo da budu iznenađenje? Meni hladna glava kaže da je Dodik u opasnosti, a što je to tako, može da zahvali samo sebi. I domaćim i stranim savetnicima.
Koristi g. Dodik moje “pisanije” da bi se ini put razračunao sa Ustavnim sudom i postojećim “građaninom” a nepostojećim visokim predstavnikom Christianom Schmidtom. Zaboravlja da je Schmidt prihvaćen kada je prihvaćen i njegov prvi izveštaj u UN-u.
Da podsetim g. Dodika na nešto na što mu izgleda njegovi savetnici, posebno oni iz beogradskog slavskog kruga, ne govore. Tiče se Ustavnog suda koji je, koliko sam upoznat, Dejtonskim sporazumom definisan kao nadnacionalno telo i ne podleže pravilima o konstitutivnim narodima. Taj sud je garant da nema pregovaranja – discipline koja je po Bosnu pogubna. Tako se umesto pravne države dobila država prava.
Ukoliko g. Dodik nastavi da insistira na izbacivanju stranih sudija iz Ustavnog suda i zahteva da on postavlja svoje sudije, bošnjački ili hrvatski član Predsedništva BiH mogu da se obrate Savetu za implementaciju mira, da kažu da je Dodik obesnažio Dejtonski sporazum.
Postoji klauzula u tom dokumentu u kojoj piše da ukoliko jedna strana naruši okvirni sporazum o miru i njegove anekse, onda se Dayton automatski poništava, a pravni status BiH vraća u status quo ante sporazuma sa važećim priznavanjem BiH. RS faktički prestaje da postoji.
Zar to nije rušenje RS-RS-a u koji se njegov predsednik toliko kune? Da mu neko nije uvalio politiku? Valjda su zato Dodiku realna prosuđivanja ono od čega bi da pobegne, da se sakrije pod nečiji šinjel: Putina, Orbana, Milanovića, Vučića... Baš je zapeo da kao sopstveni promotor progura svoju istinu, pa šta bude.
Ne bih ja seirio ako odete pet godina u zatvor. Svejedno mi je. Samo me nervira kada uporno pokušavate da napad na Vas predstavite kao napad na Srpsku, pa i čitav srpski svet. Vi ste meta, g. Dodik. Snalazite se Vi u ulozi lidera antikolonijalnog otpora kako znate i umete. I za to me baš briga.
Ko će biti žrtva “vladavine iluzija”, tek ćemo videti. Ja se više ne kladim na grmalja iz Laktaša čija se tolerancija traži mikroskopom, čija je bahatost ohola, a primitivizam sablažnjava.
***
Tako je glasio odgovor pre dve godine, a mogao bi da bude napisan i danas. Ništa se ne menja. Toliko o sposobnosti prosuđivanja, vladavini iluzija i zaslepljenosti. Kome je izmakla “verodostojna istina”?
Dodikova stranka sprema se za prevremene predsedničke izbore. On ne odustaje od referenduma. “Ove politike su pokazale da SNSD i ja nismo vodili računa o svom ličnom komoditetu i da smo branili imovinu Republike Srpske i njen status”. Bravo! U ime naroda samo sebi stvaraju blagostanje. Tvrdi još Dodik da RS ne može da sprovede secesiju, da je on ugovorna strana u BiH. “Ona može izaći iz tog ugovora, ali to nije secesija”. Nije šija, nego vrat. Aferim!
Ako već toliko želi da vidi leđa visokom predstavniku, zašto ne posluša komesarku EU za proširenje Martu Kos koja je nedavno u Sarajevu izjavila da će se BiH “otarasiti stranaca” kada bude na evropskom putu. Dodika demokratski Zapad ne zanima. Radije će se pokoravati Vladimiru Vladimiroviču koji ga koristi ne samo za destabilizaciju Zapadnog Balkana već i Evrope. Zato je osuđen da nastavi da seiri u žabokrečini koja je verovatno njegov najunosniji investicioni poduhvat.