Kolariću, Paniću, Zukiću, Dželiloviću
Sami sebe zaplićemo, kaže ona pesmica, dok se igra igra zaplitanja i rasplitanja.
I tako je Izvještaj Komisije za vrijednosne papire nakon više godina usvojen u Parlamentu Federacije BiH. Saznala sam i da sam ja poslaniku Ragužu pisala materijale i sve ostalo. Ne znam kada jer nikada ni kafu nismo popili, a kamoli razmenjivali znanja i saznanja. Ja se pridružila privrednicima u nastajanju da se popravi tržište kapitala. Nijednom i nikada personalno nisam pominjala nijednog člana Komisije, osim Živkovića, kojeg nisu uspeli da ubiju, srećom, ali su mu i posle onih pet metaka zavrtali ruke i noge i uskraćivali mu sva moguća prava. Saznala sam i da nije tačan podatak da je narečeni Dželilović predlagao da se konsultuje advokat i krivično goni predsednik Odbora za ekonomsku i finansijsku politiku, valjda što je pitanje rada tržišta kapitala, na inicijativu privrednika, stavio na dnevni red, parlament rekao da se organizuje tematska sednica, održana, zaključci na Odboru usvojeni jednoglasno. Dakle, sve po propisima i demokratskoj proceduri. Kad ono pismo narečenog Dželilovića dostavljeno svim članovima Komisije upravo sa tekstom koji sam pomenula. Dakle, nisam slagala. No, svejedno je advokat tražio očitovanje medijske kuće gde sam gostovala. Što ne reče istinu advokatu bar, nisam pametna.
Ne lezi vraže ili ne lezi Komisijo, na dnevni red zasedanja Parlamenta Izvještaj o radu je došao baš kad i razmatranje zaključaka Odbora. Valjda slučajno.
Volim tu demokratiju gde se izveštaji o radu usvajaju u zadnjem kvartalu tekuće godine za prethodnu. Prođu ne vagoni, već vozovi od kraja godine do razmatranja izveštaja.
I šta kaže usvojeni izveštaj u istom parlamentu koji ga je redovno odbijao? Ima li kakvih razlika spektakularnih? Ako je sudeći po trgovini na berzi, sve je isto, samo poboljšanja nema.
Pa, u 2024. bilo više emisija obveznica, što nema veze sa Komisijom, već nedostatkom para u budžetu. Eto, date dozvole nekim fondovima, samo nema nigde navedeno da su izgubili upravni spor u dva slučaja gde su oduzete dozvole fondovima, ugasili su se, a onda je nakon tri(!) godine sud rekao da se poništi ta odluka. Ko će nadoknaditi štetu, draga Komisijo? Ko će ljudima nadoknaditi tri godine života?! Pominjem ova dva spora, biće ih još.
Isti parlament usvojio gotovo isti izveštaj, koji je ranijih godina odbijao. Da naglasim. Taj isti parlament odbio je zaključke Odbora, u kojima niti ima ličnih optužbi, niti pominjanja imena, ali ima samo jednoglasno usvojena potreba da se nešto poboljša. Šta je sve rečeno poslaniku Ragužu, on je već objavio i verovatno će se boriti s tim. Šta je o meni sve rečeno, pa i da sam u ratu bila na suprotnoj strani, jer to je ključni argument za diskusiju po hodniku, ne mogu da raspredam, jer mi je pred očima Dodik, sa kojima lepo sarađaju, a i doktoriraju tako neki u Banjoj Luci na onim instant-fakultetima.
Da ne bi bilo da da su svi baš isti u Parlamentu, nisu. Možemo prebrojati ko je za šta glasao, a videla sam da je Naša stranka ostala dosledna onim zaključcima koje je i ranije upućivala u parlamentarnu proceduru. Da napomenem i da su u mnogome njihovi raniji predlozi i zaključci Odbora isti.
U tom interesnom zamešeteljstvu, svako je svoju ličnu kartu integriteta pokazao. Dovoljno je videti kako se glasalo.
Na kraju je usvojen zaključak da Vlada u najkraćem roku u parlamentarnu proceduru uputi sveobuhvatne izmene Zakona o Komisiji za vrijednosne papire “a sve sa ciljem povećanja transparentnosti i efikasnosti rada same komisije”. Pošto imam puno godina i znam gde živim, šta znači najkraći rok? Kad članovima Komisije istekne mandat? Kad se sagledaju rezultati opštih izbora? Kad tržište kapitala potpuno zamre (što već i jeste, da budemo iskreni), osim obveznica i trezorskih zapisa? Znači li išta podatak da je tržište kapitala u Federaciji BiH izlistano kao najgore? Ili te rang-liste nikome ne predstavljaju ništa, kao i obično?
Naravno, opet se računa da vreme u BiH ima drugačije merenje i sat, da zaključci ne znače ništa i da su uspeli da sačuvaju svoje podobne članove Komisije. Osim Živkovića, kojeg ni stranka koja stalno ukazuje na ugroženost Hrvata u ovoj državi, nije zaštitila i nije pomogla. Valjda se Hrvati računaju po tome koliko su podobni stranci, a ne po onome što piše u rodnom listu.
Sve u svemu, uvek se računa na neznanje glasačkog puka, koji pojma nema koliko je značajno tržište kapita, koliko bi oživljavanje tržišta kapitala značilo i bolji standard, i više investicija, i drugačiju reputaciju. Puk ne zna, a vlast ne želi ili joj nije u interesu. Da ne pričamo ovde o stranačkoj pripadnosti i drskoj i mrskoj SDA kad su dva člana njihova i ma kako pometeni njihovi kadrovi odmah po dolasku nove koalicije, tu su ostali i ostaće. Interes je čudo i jače je lepilo od bilo čega na svetu. Ljubav je šega, šaša i komika u odnosu na to kako interes spaja.
Onaj ko čita izveštaje i analize MMF-a, a sigurno bi to trebali svi oni koji se tituliraju ekonomistima, posebno doktori nauka iz oblasti ekonomije, pročitali su, naprimer, da je ulaganje u stanogradnju i ogromne cene, pored ostalog, rezultat i činjenice da nema gde drugo uložiti kad je tržište kapitala mrtvo. Da ne bude, eto, ja tu nešto pričam. Uostalom, mnogi jači privrednici su rekli svoje, a od njih zavisi mnogo, bar materijalno.
Kolariću, Paniću, Zukiću, Dželiloviću, ovo je prvi put da vas pominjem imenom. Ne bih da niste vi mene, neargumentovano i nisko. Ako ste se sami zaplitali, rasplitanje će doći sa vama ili bez vas. Ova igra, Kolariću, Paniću, završava, inače, tako što se provlače svi redom, a pretposlednjem se obavija ruka oko vrata i spusti na rame. Ono kad te potroše, pa dođu organi da te pozovu da popričate.