Atomi, dolari i nafta

Benjamin Netanyahu isključivi je krivac što su odnosi sa Amerikom na najnižem nivou od vremena trojne britansko-francusko-izraelske agresije na Egipat tokom suecke krize 1956. i što je doživeo da Donald Trump po njemu ospe nezabeleženo oštru paljbu.

Američkom predsedniku izuzetno se žuri da izađe iz rata sa Iranom, pa je potpisao Memorandum o razumevanju da bi odmah posle toga u Švajcarskoj bila otvorena prva runda pregovora koja, posle primirja i otvaranja tesnaca Hormuz, treba da vodi rešavanju pitanja iranskog nuklearnog programa i sudbine i stokova obogaćenog uranijuma -nominalnih povoda američko-izraelske agresije na Islamsku Republiku 28. februara.

Netanyahu je rešen da minira mirovni proces u kome Izrael nije učestvovao iako je direktan akter rata. Neposredno posle potpisivanja Memoranduma pokrenuo je nove masivne operacije protiv Hezbollaha na jugu Libana, što je direktno suprotno članu 1 dogovora koji predviđa prekid vatre na svim frontovima.

Trump je pobesneo i ozbiljno se angažovao da deaktivira izraelsku nagaznu minu i dijalog vrati na stari kolosek, jer su Iranci zapretili da će ponovo blokirati Hormuz zbog kršenja sporazuma na libanskom frontu.

“Bez SAD-a ne bi bilo Izraela. Bez mene ne bi bilo Izraela jer nijedan drugi predsednik nije bio spreman da učini ono što sam ja učinio”, poručio je Trump podrazumevajući preseljenje američke ambasade iz Tel Aviva za Jerusalim ili priznavanje izraelskog suvereniteta nad okupiranim sirijskim Golanom.

Onda je Benjamina Bibija, koji ga je slavio kao “najvećeg prijatelja koji je Izrael ikada imao u Beloj kući”, nazvao “jebeno ludim”, stavljajući na ispit najbliže strateško savezništvo koje SAD i Izrael imaju u ovom vremenu.

“Da sam ja u kabinetu izraelske Vlade, ne bih napadao jedinog moćnog saveznika koji mi je preostao u čitavom svetu”, oštro je komentarisao i potpredsednik J. D. Vance, koji je predvodio američki pregovarački tim u švajcarskom planinskom odmaralištu Buergenstock pored Luzerna, a pre toga sarkastično konstatovao da Izrael svaki problem rešava ubijanjem.

Američki i iranski pregovarači preskočili su libansku prepreku i ostvarili “značajan napredak” u razgovorima koji bi tokom 60 dana trebalo da vode trajnom rešenju njihovog decenijskog konflikta.

Trump je svestan da nezapamćeno oštrim kritikama najbližeg strateškog saveznika na Bliskom istoku rizikuje podršku koja mu je potrebna uoči novembarskih izbora za polovinu sastava Kongresa, ali pokušava da popravi svoj narušeni kredibilitet. Zato upozorava izraelske desničare na vlasti da neće tolerisati njihovu aroganciju prema SAD-u bez da plate cenu.

Trump neuvijeno, mada i cinično, Izraelu poručuje: nema više bezuslovne podrške i pomoći, ne možete više da gazite međunarodno pravo i kršite tuđe suverenitete, nema tajnih likvidacija ili etničkog čišćenja i pogroma Palestinaca...

Trump ima business pristup spoljnoj politici i procenio je da bi više izgubio nastavljajući rat koji je u Americi sve nepopularniji. Istovremeno želi da izbegne da bude optužen za izazivanje svetske recesije u vreme kada se globalne rezerve nafte brzo smanjuju.

Sve je to uticalo da majstor dilova, kako Trump sebe opisuje, bude neočekivano popustljiv. Mnogi iranski zahtevi su iznenađujuće lako uvaženi, što potvrđuje da se Trumpu žurilo da što pre izađe iz rata u koji uopšte i nije trebalo da uđe.

Ugasio se konfuzni Epski bes koji je stanara Bele kuće, po Netanyahuovom nagovoru, naveo da bombarduje Iran juna prošle i proleća ove godine. Persijanci su umeća diplomatije iskoristili da u zamenu za deblokadu Hormuza dobiju ono što nisu uspevali tokom nuklearnih pregovora koji su uoči rata trajali u Genevi.

Iran tek treba da pregovara o svom nuklearnom programu, a već je dobio “suvereno pravo” da nastavi sa obogaćivanjem uranijuma za mirnodopske svrhe, što su Amerikanci do sada odbijali. Teheran će zauzvrat dopustiti da se inspektori Međunarodne agencije za atomsku energiju vrate u Iran kako bi identifikovali lokacije na kojima se čuva nekih 640 kilograma uranijuma obogaćenog do 60 odsto - mnogo više od 3,67 procenata predviđenih nuklearnim sporazumom iz 2015. koji je Trump jednostrano raskinuo tri godine kasnije.

Memorandum ne pominje iranski program balističkih raketa. “Ukoliko ih imaju druge zemlje, bilo bi donekle nefer da ih nema Iran”, pomirljivo je izjavio Trump, čiji su ratoborni kapaciteti naglo nestali. Ne pominju se ni iranski bliskoistočni saveznici iz Osovine otpora. Teheran je primorao Trumpa da u Memorandum uključi Liban.

Ukidaju se američke i druge sankcije i garantuje pravo da Iran počne da izvozi naftu od koje će dobijati 4,5-6 milijardi dolara mesečno. Olakšavaju se bankarske transakcije i transport, sve što je Trump uveo u prvom mandatu u sklopu politike “maksimalnog pritiska”.

Predviđa se plan obnove Irana vredan 300 milijardi dolara. Kao u slučaju Zalivskog rata, SAD finansijski trošak prebacuju na druge, pre svega bogate zemlje Zaliva. Amerikanci su prihvatili da se odmrznu značajna finansijska sredstva Irana blokirana na Zapadu i po Zalivu. Govori se o prvoj tranši od 12 milijardi dolara.

Umesto rušenja iranske teokratske vlasti, Washington se obavezuje da će se uzdržavati od mešanja u unutrašnje poslove Islamske Republike.

Startni ratni ciljevi Trumpa i Netanyahua nisu ostvareni iako su oni verovali da će ih efikasnom akcijom svojih superiornih armija brzo realizovati. Potcenjena je snaga Islamske Republike i njenih veštih pregovarača koji su sedeli naspram diplomatskih amatera kakvi su Jared Kushner i Steve Witkoff.

Trump je 40. jubilarni put proglasio pobedu, demantovao prevelike koncesije i verovatno će preživeti ratnu avanturu koja je njegov do sada najveći spoljnopolitički promašaj. A Netanyahu?

Premijer je uhvaćen u mrežu koju je sam ispleo. On je ne samo pod pritiskom Trumpa već i koalicionih partnera sa ekstremne desnice, opozicije i značajnog dela izraelske javnosti koji Iran i Hezbollahe doživljavaju kao egzistencijalnu pretnju jevrejskoj državi. Očekuju da se rat u Libanu nastavi.

Trump je isključio Izrael iz pregovaračkog procesa, pa ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben-Gvir izjavljuje: “Sporazum nas ne obavezuje, jer Memorandum produžava život ubilačkom režimu u Teheranu.” “Katastrofalna kapitulacija”, piše David Horovitz, urednik u Times of Israel.

Netanyahu i ministar odbrane Israel Katz potvrđuju da neće biti povlačenja iz “zone bezbednosti”, pa nastavak okupacije delova Libana, kao i Gaze, preti da produbi raskol i ozbiljno ugrozi tradicionalno savezništvo između SAD-a i Izraela. Trump je jasno dao do znanja da želi kontrolu izraelske politike prema Libanu.

Šta će Netanyahu odlučiti u situaciji kada je debakl u Iranu njegov najveći neuspeh od 7. oktobra 2023. i napada Hamasa na Izrael? Američki obaveštajni krugovi smatraju da je velika verovatnoća da neće odustati od kampanje protiv Hezbollaha, procenjujući daa bi poštovanje primirja ili povlačenje izraelskih snaga bilo protumačeno kao njegov politički poraz uoči izbora koji ga čekaju u oktobru.

Netanyahu će izbegavati lični klinč znajući da nepredvidljivi Trump ne podnosi da ga kritikuju, ali će to prepustiti drugima. Perspektiva je sabotaža Trumpovog napora da sklopi sporazum sa Iranom, bez obzira na to što je takav diplomatski proboj titanski zadatak imajući u vidu decenije američko-iranskih odnosa koje obeležava duboko nepoverenje još od vremena islamske revolucije 1979, talačke krize, američke podrške Saddamu Husseinu tokom rata 1980-88. ili likvidacije iranskog generala Qasema Solejmanija 2020.

Vojnom intervencijom protiv Irana Izrael je stvorio novi Bliski istok, ali ne po Netanyahuovim zamislima. Iran je iz rata izašao jači i suvereniji, a Izraelu preti da posle fijaska istorijskih razmera ostane bez poslednjeg saveznika, sveden na nivo srednje sile dok Iran postaje regionalna supersila.