Kinez u Parizu
Xi Jinping je posle pet godina stigao u Evropu da bi posetio Francusku, Srbiju i Mađarsku. Na prvoj adresi kineski predsednik slušao je kako ga predsednik Emmanuel Macron pritiska da iskoristi svoj uticaj na Rusiju kako bi se okončao rat u Ukrajini, dok ga predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen upozorava da EU želi balansiranu trgovinu i da je spremna da upotrebi sva sredstva protiv Kine.
Na druge dve adrese autokrata iz Pekinga dobio je punu podršku autokrata iz Beograda i Budimpešte koji po kineskom modelu jačaju nacionalne suverenitete, udaljavaju se od “dekadentnih vrednosti” Zapada i ne kriju zadovoljstvo što pomažu kineskom investicionom i finansijskom osvajanju Evrope.
Čitajte kolumne Boška Jakšića:
Kada je Xi 2019. kročio na evropski kontinent, pandemija nije postojala, Rusija je bila daleko od invazije na Ukrajinu, kineski električni automobili bili su tek u fazi razvoja, a Italija je postala prva članica G-7 koja se pridružila inicijativi Pojasa i puta.
Svet se od tada dramatično promenio. Covid-19 je bio i prošao, a sa njime i prilika da Kina popularizuje svoju visoko centralizovanu ekonomiju. Agresija Vladimira Putina učinila je da EU veoma sumnjičavo gleda na rastuću ekonomsku i vojnu bliskost Kine sa Rusijom. Bruxelles je zaoštrio trgovinski rat i u poslednjim je fazama istrage oko elektoautomobila čija se niska cena pripisuje intervencijama vlasti u Pekingu. Italija je najavila da napušta Pojas i put.
Kineski odnos prema EU podseća na Mao Zedongovu teoriju “tri sveta”. Između Rusije, koja je strateški partner, i Amerike, koja je najveći rival. Xi nije slučajno odabrao Francusku čiji predsednik zagovara koncept “strateške autonomije” Evrope prema SAD-u. Peking promoviše borbu protiv “globalne američke hegemonije” i očekuje da EU “raščisti” svoju poziciju oko strateških odnosa. Zapad je, međutim, tokom godina rata uspostavio snažno transatlantsko jedinstvo, dok se Kina opredelila za “bezgranično” strateško partnerstvo sa Moskvom.
Značajnijeg približavanja tu nema uprkos porukama Pekinga da prioritet dobiju zajednički interesi, a ne razlike. “Kina i Evropa nemaju između sebe sukobljene fundamentalne interese ili geopolitičke i strateške konflikte”, izjavljivao je šef kineske diplomatije Wang Yi. Xi je nosio istu poruku, ali njeni dometi su ograničeni.
Neće biti promene kineskog odnosa prema agresiji na Ukrajinu koju Peking, u skladu sa proklamovanom “neutralnošću”, nikada nije osudio. Državni sekretar Antony Blinken nedavno je napustio Peking bez obećanja da će Kina obustaviti podršku ruskoj vojnoj industriji - što je prioritet ne samo SAD-a već i EU. “Ukoliko se Kina ne posveti tim problemima, mi ćemo”, izjavio je Blinken nagoveštavajući moguće sankcije kineskom biznisu umešanom u ovu vrstu trgovine sa Rusijom, što je izazvalo otvorenu ljutnju Pekinga.
Otkako je prvi put izabran, Macron je obećao da će svake godine odlaziti za Kinu kako bi doprineo da se spusti napetost u trgovinskom ratu i da se smanji evropski deficit koji je 2023. dostigao 291 milijardu eura. Ali, od prošlogodišnjeg samita EU - Kina u Pekingu, međusobne tenzije druge i treće najveće svetske ekonomije nisu otklonjene, pre liče na kopiju strukturalnog nazadovanja američko-kineskih odnosa.
Xi i dalje pokušava da igra na kartu razbijanja zapadnog jedinstva računajući i na razliku u stavovima Macrona i naklonosti prema Kini koju ispoljava nemački kancelar Olaf Scholz. Xi je u Parizu pokušao da kompenzuje štete posle najave italijanske premijerke Giorgie Meloni da će se njena zemlja u julu povući iz inicijative Pojasa i puta, globalnog povezivanja Kine sa svetom putem trgovine i investicija. Odluka Rima je nesumnjiv udarac ambicijama Pekinga da korak po korak osvoji Evropu.
Trgovinska tenzija verovatno će se uvećavati u skladu sa rastućim sposobnostima Kine da proizvodi jevtino u strateški važnim industrijama. Evropa ne želi da skrštenih ruku posmatra sopstvenu “deindustrijalizaciju”. Ne bi da upadane u kinesku geostratešku zamku: EU zavisi od proizvoda iz Kine, ali svoje robe ne može da proda Kinezima.
Evropljani zaoštravaju svoju politiku pa je Kina sve češće suočena sa restriktivnim merama EU. Evropska komisija nedavno je pokrenula istragu da bi ispitala kako Kina favorizuje domaće kompanije na javnim tenderima. Bruxelles dugo optužuje Peking da koristi diskriminatorne metode zbog kojih je evropskim firmama gotovo nemoguće da zaključe poslove u lukrativnom sektoru medicinske opreme.
Visoko centralizovana privreda omogućava kineskoj Komunističkoj partiji da preko subvencija, jevtinih zajmova, poreskih olakšica, preferencijalnih tretmana ili birokratskih procedura favorizuje domaće kompanije u skladu sa politikom “Kupi kinesko”. Ukoliko Komisija posle devetomesečne istrage utvrdi postojanje sumnjivog poslovanja, usledile bi recipročne mere koje bi kineske kompanije mogle da isključe sa evropskog tržišta vrednog više od 2.000 milijardi eura.
Istraga o medicinskoj opremi poklapa se sa nenajavljenim inspekcijama u kancelarijama kineskih kompanija koje se u Poljskoj i Holandiji bave prodajom turbina za generatore na vetar i solarnih panela, proizvoda za koje se sumnja da imaju finansijsku podršku države. Evropski parlament je u aprilu izglasao nova pravila sa ciljem da se sa tržišta eliminišu proizvodi iza kojih stoji prinudni rad. Mera koja stupa na snagu 2027. pre svega se odnosi na Kinu. Jedan izveštaj povezuje evropske proizvođače odeće, uključujući lance H&M i Zara, sa prinudnim radom u “logorima za prevaspitavanje” muslimana Uyghursa u provinciji Xinjiang.
“Kina je nama istovremeno partner, ekonomski takmac i sistemski rival, a dve poslednje dimenzije se uvećano preklapaju”, kaže evropska komesarka za tržišno takmičenje Margrethe Vestager. Nepoverenje koje je otvoreno 2019, kada su međusobni odnosi prvi put ovako definisani, produbljeno je ratom u Ukrajini.
Kakva razlika u poređenju sa euforijom u Beogradu. Predsednik Aleksandar Vučić bio je “beskrajno zahvalan” svom “bratu”, strateškom partneru i “iskrenom prijatelju Srbije”. Xi je uzvratio u najboljoj tradiciji totalitarnog soc-realizma autorskim tekstom u Politici: “Neka svetlost našeg čeličnog prijateljstva zasija na putu saradnje Kine i Srbije”.
