Vesna Milovanović za Oslobođenje: Žene su opreznije i teže se odlučuju za preduzetništvo
Različiti su izazovi i okolnosti sa kojima se žene preduzetnice susreću ukoliko žele pokrenuti biznis u urbanoj ili ruralnoj sredini. O tome kako je biti poduzetnica iz ruralne sredine, koje su prednosti i mane, kao i kakva je budućnost poduzetništva, razgovarali smo sa Vesnom Milovanović iz Mreže ženskog ruralnog preduzetništva, preduzetnicom i marketing ekspertom iz Srbije, a koja je nedavno posjetila BiH i učestvovala u Danima poduzetništva žena u organizaciji Udruženja poslovnih žena u BiH.
Startna pozicija
- Generalno ženama koje žive u urbanim sredinama je lakše i dostupnije mnogo toga i one takoreći kreću u svijet biznisa sa mnogo bolje startne pozicije i mnogo se lakše odlučuju za poduzetništvo, dok je s druge strane ženama u ruralnim sredinama zapravo mnogo teže. Njihova startna pozicija je mnogo teža, one se suočavaju sa mnogo većim predrasudama, preprekama i problemima. Tu se, prije svega, ističe činjenica da se jako mali broj žena vode kao vlasnice imanja, jako mali procent žena generalno u regionu, pa i Srbiji, u ruralnim sredinama ima zdravstveno osiguranje, socijalno osiguranje, i sve te osnovne stvari koče žene da krenu putem biznisa, istakla je Milovanović.
Dodala je kako uprkos tim problemima žene nalaze snagu i volju da krenu da se bave nečim, da pokrenu neki svoj biznis i imaju svoj dinar.
- Gledajući na sve prepreke i izazove, možemo reći da je za sve one koje se bave nekim preduzetništvom taj korak zaista hrabar, da se odluče da u svojim sredinama grade svoje male biznise. Biznisi su to koji su uglavnom zasnovani na ruralnim sredinama, odnosno one se u većini slučajeva bave poljoprivrednim proizvodima, umjetničkim radovima, ručnim radovima, proizvode hranu, zimnicu..., kazala je Milovanović.
Na Danima poduzetništva žena u Sarajevu bilo je riječi i o marketingu, ali i o upotrebi digitalnih tehnologija i umjetne inteligencije.
- I ono što je jako zanimljivo i o čemu smo i razgovarali na jednom panelu, jeste način na koji one implementiraju savremene tehnologije i kako one zapravo svakodnevno unapređuju svoj posao. Naime, ženama u ruralnim sredinama do skoro je bilo dostupno samo da prodaju svoje proizvode u lokalnoj zajednici, eventualno na nekom vašaru ili u nekom bližem gradu, a one sada bukvalno vrlo aktivno koriste moderne tehnologije, društvene mreže i internet za svoju promociju. Otvoreno se obraćaju i komuniciraju sa svojom ciljnom grupom koja je u gradovima. Naime, grad kupuje njihove proizvode i one veoma dobro znaju šta treba ponuditi. Grad kupuje nostalgiju, grad kupuje ono čega je željan i neku romantizovanu sliku o selu i zapravo one su svjesne da se to traži, dodala je Milovanović.
Kako je kazala, ono što je posebno zanimljivo jeste da je svaka od ovih preduzetnica u ruralnim sredinama duboko posvećena kvalitetu.
- Zaista je nevjerovatno da uz sve poteškoće, nedovoljnu podršku zajednice, porodice, one nalaze snagu da se bave proizvodnjom. Posebna odlika ovakvih udruženja koja okupljaju žene jeste da sve one imaju snažnu potrebu da se povežu i budu podrška jedna drugoj. U Srbiji, a koliko znam i u BiH, postoji veliki broj mikroudruženja žena u ruralnim sredinama, koje se druže, razumiju i podrška su jedna drugoj. One prave zajedničke proizvode koje brendiraju zajedno, a s druge strane su posvećene i edukaciji i svaka lekcija i podrška im zaista mnogo znači, naglasila je Milovanović.
Kada su u pitanju finansije, koje svi oni koji kreću u svijet biznisa, bez obzira na to da li je riječ o ženama ili muškarcima, ističu kao jednu od većih prepreka, u Srbiji su, prema njenim riječima, dostupni neki fondovi za žensko preduzetništvo, za startupove, za žene...
- Činjenica je da se žene teže odlučuju za preduzetništvo, mnogo su opreznije, pažljivije, ali se i mnogo više plaše. Naime, ono što izbjegavaju i što je ubjedljivo najveći problem jeste da su manje spremne da ulaze u kreditne linije. One koriste bespovratna sredstva za pokretanje biznisa, ali one se jako plaše kredita i na to nisu spremne. Upravo je to prostor gdje bi i finansijeri mogli da vide novo tržište za plasiranje svojih proizvoda, a što bi bilo podrška ženskom i preduzetništvu u ruralnim sredinama. Neophodno je da radimo na razbijanju tih predrasuda i strahova. Potrebno je da radimo na njihovoj edukaciji u izradi biznis-planova, na finansijskom planiranju, svemu onome što je njima jako potrebno i što jeste preduslov za razbijanje predrasuda, poručila je Milovanović.
Digitalizacija
Govoreći o budućnosti poduzetništva žena kako u Srbiji tako i u regionu, ona je istakla da se digitalizacija nametnula kao broj jedan nečega što nas sve čeka.
- Digitalizacija je neminovnost, to više nije izbor niti pitanje da li će doći i hoćemo li ići u digitalizaciju, to je prosto put kojim ćemo ići, kojim idemo i to je put kojim žene hrabro gaze. Ono što ženama u budućnosti treba jeste podrška u balansiranju između biznisa i porodice. Tu se prije svega misli na majčinstvo, jer mi u Srbiji jako teško dolazimo do rješenja. Naime, godinama postoje inicijative da se ženama preduzetnicama omogući puna podrška jer one bivaju “kažnjene” kada ostanu u drugom stanju, jer moraju da ostave svoj biznis na neko vrijeme da bi se posvetile porodici, pogotovo je to slučaj u manjim sredinama. Ipak, generalno budućnost jeste u digitalizaciji, u zelenoj ekonomiji, u svemu što jeste zelena ekonomija, sve što jesu zdravi organski proizvodi, sve što jeste ekološko, ekološki turizam, ruralni turizam, to su sve oblasti koje će činiti budućnost, kazala je Milovanović.
