Nenad Čanak za Oslobođenje: Kada u Srbiji padne krv, više nema nazad

Već gotovo deset mjeseci u Srbiji traju protesti studenata i građana, a nakon što je 1. novembra 2024. godine u padu nadstrešnice na željezničkoj stanici u Novom Sadu smrtno stradalo 16 ljudi. O protestima, politici vladajuće većine u Srbiji, koja policijskim i parapolicijskim snagama mjesecima zlostavlja građane, ali i odnosu Aleksandra Vučića i Milorada Dodika, te potezima vlasti u Republici Srpskoj nakon pravosnažne presude sada već bivšem predsjedniku tog entiteta, u Novom Sadu smo razgovarali sa Nenadom Čankom, bivšim čelnikom Lige socijaldemokrata Vojvodine, te dugogodišnjim protivnikom vlasti u Srbiji i predsjednika Aleksandra Vučića. Čanak je bio i aktivni učesnik demonstracija iz 2000, kada je s vlasti svrgnut Slobodan Milošević.

Zanimljiv ste i relevantan sagovornik za dešavanja u Srbiji u proteklu gotovo godinu. Približava se godišnjica stradanja 16 ljudi u padu nadstrešnice na željezničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024, a samim tim i protesta protiv vlasti u Srbiji, koji ne jenjavaju gotovo 10 mjeseci. Šta vidite kao ishod aktuelnih događanja u Vašoj državi ako ga uopće može biti?

- Srbija u proteklih 38 godina nije bila u težoj situaciji. Vlast je napravila takvu podelu među građanima da sada ni izbori neće pomoći, jer kada do njih dođe, onaj ko ih izgubi neće priznati rezultate. I tu mira više nema. To je tragično, jer je ovo stanje jednog mlakog građanskog rata. Nije hladan, nije još punog opsega, ali je mlaki građanski rat, gde je potpuno jasno da u građanskom ratu ne sme i ne može biti nerešeno. Ako ostane nerešeno, onda je to samo seme iz koga će sutra da izniknu novi problemi. Vi u BiH to najbolje znate. Ne vidim trenutno šta će se pametno događati.

Promjene ili kozmetika

Može doći do nekog polurešenja, odnosno da se nađe opcija koja bi prihvatila one koji bi sklonili Vučića, ali da se ništa drugo mnogo ne promeni. To smo već imali za vreme Slobodana Miloševića, jer je on bio žrtvovan da bi projekat velike Srbije i velikosrpskog imperijalizma opstao. Upravo na tim neprincipijelnim kompromisima, gde su neki mesecima posle pada Miloševića ostali na pozicijama, umesto da se istog dana sve promeni. Ostavljalo se da se sakriju tragovi i da se napravi “lukava”, stepenasta smena vlasti. To u Srbiji više ne može da prođe.

Ako, recimo, napravite neku novu vladu, u kojoj će Emir Kusturica biti ministar kulture, a ministar da bude i neki vladika, tog momenta niste ništa promenili. Sve je onda isto. Kusturica je agent Kremlja, a vladike Srpske pravoslavne crkve ljudi koji će insistirati na daljoj klerikalizaciji društva. Ako se ne shvati da Srbija mora shvatiti koje su joj granice, koje su joj zemlje susedi i da su te zemlje nedeljive, samostalne, nezavisne države, sa kojima ne može da se ponaša kao prema kolonijama, nema promena, a ne obećava da će to biti ako dođe do puke smene ove kleptokratske vlasti.

Zato ne vidim ishod koji bi doneo odmak od devedesetih, koje su bile nastavak nerešenih stvari iz prošlosti. U Srbiji postoji ozbiljno organizovana snaga, unutar državnih struktura, koja će raditi na tome da se sve svede na kozmetiku, a ne na suštinske promene.

Godine 2000, kada je rušen Slobodan Milošević, bili ste aktivni učesnik procesa obaranja vlasti. Danas Vas nema na ulici, ali vjerujem da možete povući paralelu onoga čemu ste bili na čelu prije 25 godina i ovoga što vidimo na ulicama gradova u Srbiji danas. Hoće li danas ići na način kojem svjedočimo?

- Ne mogu se povući paralele, jer je u vreme rušenja Miloševića Srbija bila mnogo zdravija nego danas. Bilo je sve mnogo ogoljenije. Milošević je pao zato što se napravila sinergija dve struje. Ljudi koji su ga osuđivali zato što je vodio ratove i ljudi koji ga osuđivali jer je izgubio ratove. To se pretvorilo u zajednički napor da se on skloni. Kada je sišao s političke scene, dobili ste pitanje kuda dalje. Zato nije zabranjena, kao što sam predlagao, njegova Socijalistička partija, nisu zabranjene Šešeljeva Srpska radikalna stranka i Jugoslovenska levica Mire Marković.

Čanak: Parade po Banjaluci služe za plašenje naroda

Zato ste dobili situaciju da se sve to vrati. Bukvalno, isti ljudi danas upravljaju Srbijom. Portparol Miloševića trenutno je ministar policije Ivica Dačić. Generalni sekretar SRS-a iz tog vremena i ministar informisanja je Aleksandar Vučić. Sada je situacija mnogo gora, jer su imali 25 godina da se preruše i prilagode, da iznutra uspostave svoje agente na sva mesta. Sada imate Srbiju koja je iznutra u daleko gorem stanju nego pre 25 godina iako je već i tada bila katastrofalna.

Rekoh već, nema Vas na protestima danas među građanima, studentima. Zašto?

- Prvo da pogledamo kome bi išlo u korist ako bih se pojavio na protestima. Režim bi odmah iskoristio sve blato koje su nabacali na mene proteklih 35 godina, da ga razmažu po građanima na kojima tog blata nema. Ako bih se pojavio na ulici, ljudi bi od mene očekivali rešenje, jer prošli put kada sam bio na ulici, imali smo rešenje.

Prodaja patriotizma

Trenutno nisam spreman da preuzmem odgovornost za ono što će se desiti, a to je da će pasti krv ako policija nastavi s brutalnostima. Kada padne krv, onda više nema nazad. Onda se iz mlakog građanskog rata prelazi u drugi nivo i onda to postaje lično. Onda će se to, nažalost, pretvoriti u haos za koji ne vidim kako će završiti.

Još jedno pitanje koje se tiče stanja u Srbiji. Vi koji ste rušili Miloševića znali ste šta činiti 6. oktobra. Postojali su isprofilisani političari i političke snage. Danas, studenti koji su na čelu protesta su i protiv vlasti, ali i protiv opozicije u Srbiji. Ako je, hipotetički, 1. novembar ono što je 5. oktobar bio tada, šta će biti 2. novembra?

- Tada ste imali jasnu političku platformu, zasnovanu na proevropskom putu Srbije. Slobodan Milošević je bio prepreka normalizaciji stanja na ovim prostorima i onda je demokratska opozicija Srbije imala ozbiljnu podršku. I od SAD-a i od EU, pa čak i od Kremlja. Uslovi su bili potpuno drugačiji nego danas. To je bilo i zlatno vreme za čitavu planetu, a samo smo mi ratovali. Sada je čitava planeta u problemu. U Ukrajini plamti rat zbog ruske agresije. Imate i užas Bliskog istoka sa genocidom u Gazi. Tu je i zatezanje odnosa prema Tajvanu. Kinu koja se uspostavlja kao nova supersila, okupljajući sve koji su protiv Amerike. U samoj Americi imate Donalda Trumpa, koji je, verovatno, najgori mogući autogol koji je Amerika mogla sebi da da. On bukvalno ne poštuje ništa od onoga što su američke svetinje.

Kada tako pogledate, stvari su jednostavne - ovaj put moramo sami, kako znamo i umemo da se iz ovoga izvadimo, a to ne može ako se nekoliko stvari ne razjasni. Prvo - BiH je celovita, nedeljiva, suverena, međunarodno priznata i članica Ujedinjenih nacija. Priče o secesiji severoistočne BiH služe samo da se odvrati pažnja s beskonačne pljačke od Milorada Dodika, te Vučića i njegovog okruženja. Jeste li ikada videli “patriotu” na ovim prostorima a da je siromašan, da u pocepanim cipelama agituje sa visokog položaja za pravdu za svoj narod?! Niste. Ovde je prodaja jeftinog patriotizma najunosnija privredna grana. Upravo zato što su ljudi opijeni time, uopšte ne slušaju bilo šta drugo. A to drugo je pitanje - gde su pare?! Gde je obećani prosperitet?

Šta će se desiti kada EU napravi zaobilaznicu oko Srbije, kroz Rumuniju i Bugarsku? Šta će biti kada BiH, Srbija i Crna Gora ostanu van evropskih saobraćajnica? Bit će to da će ljudi iseljavati s ovih prostora. Dolaziće ljudi, kao što imate i sada, iz Azije i Afrike da voze autobuse, a prvi put su videli volan. To je ono što je realnost. Upravo zbog toga mislim da je ova situacija krajnji momenat spoznaje koliko smo međuzavisni. Sve ove fildžan-države služe da se fukara obogati, a sirotinja tavori. A sve velike reči padaju pred podatkom da je Letonija, kada je ušla u EU, imala samo 36 posto BDP-a Evropske unije. Sada ima preko 90 posto. EU jeste traljava, jeste se ogrešila o sve nas, ali je svaka druga alternativa gora. Zato se svi moramo držati zajedno, jer su nam ti milijarderi neprijatelji. Oni će pokupiti pare i kao Dodik pobeći prvo u vilu u Beogradu, a onda u Sankt Peterburg, također u svoju vilu.

Zato, sve za Bosnu, Bosnu ni za šta.

Dotakli ste se dijelom i Bosne i Hercegovine. Siguran sam da itekako pratite dešavanja s druge strane Drine. Milorad Dodik je i zvanično bivši predsjednik entiteta Republika Srpska. On i njegovi sljedbenici to ne priznaju. Vaše viđenje stanja u BiH nakon pravosnažne presude Dodiku.

- Milorad Dodik je prevarant i kukavica. Preverant iz razloga što, ako ne priznaje Sud BiH, zašto je platio kaznu da ne bi išao godinu u zatvor?! Ako priznaje, onda mora priznati i drugi deo presude i zabranu političkog delovanja. Treba da se shvati da je moguća samo opcija građanske BiH, dovoljno jake da može da sprovodi zakone na svojoj teritoriji. Ja nisam video da je bilo paravojnih parada u Sarajevu. Ali sam video takve parade u Banjaluci. To služi da se ljudi plaše, ne želeći da se ponovi pakao rata, pa se svi vode onom - pusti budalu, samo neka je mir. A od tog - pusti budalu samo neka je mir smo stalno u ratnom stanju.

Omraženi prekodrinci

Rat mora da se završi i neko mora biti pobeđen. Naročito u građanskom. A taj ko je pobeđen, mora se znati zašto je pobeđen i šta je pobeđeno. Je li pobeđena ideologija Radovana Karadžića, Ratka Mladića i ostalih koji su sprovodili genocid? Nije. Je li pobeđena ideja velike Srbije u Beogradu? Nije. Samo su rekli - od sada više nema pucanja. To jeste ogroman pomak napred, ali to je samo prvi korak. Ne i jedini. Dok se to ne razume, do tada ćemo živeti u ovom paklu.

Mnogi su spremni reći da Vučić itekako koristi Dodika i Republiku Srpsku da bar donekle skrene fokus sa krize koju ima u Srbiji, te je prenese i u BiH. Koja je granica do koje to može ići?

- Problem je u tome što Vučić ne koristi samo Milorada Dodika. On koristi niz ljudi iz severoistočne Bosne i Hercegovine koji dolaze u Srbiju, dobijaju policijske legitimacije i batinaju građane Srbije koji traže pravdu. Upravo zbog toga se stvara omraza prema, kako ih ovde zovu, prekodrincima. Zbog takvih podela, kao što je ovde podela na “naši” i “ćaci”, potpuno je jasno da tu više mira bez pobede nema. Neko mora pobediti. Problem je u tome što bi za tu pobedu bilo jako dobro da ne padne krv. Nažalost, mislim da aktuelni režim nije spreman, u svojoj kriminalnoj konstelaciji biznisa, odustati od profita koji mu nudi neograničena vlast kakvu sada uživa.

Dnevnik O kanala u cijelosti pogledajte u nastavku: