Jenjava li bunt u Srbiji? - Aleksić: Ono što se događalo je ostavilo ožiljke...

Srbija je mjesecima u velikoj političkoj i društvenoj krizi. Približava se godišnjica stradanja 16 osoba u padu nadstrešnice na željezničkoj stanici u Novom Sadu, ali i masovnih građanskih i studentskih protesta protiv korupcije, kriminala i vlasti u susjednoj zemlji sa SNS-om i predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem na čelu.

Korupcija odnosi živote

O predstojećoj godišnjici, protestima, planovima opozicije, ali i odnosu Srbije i susjednih zemalja, razgovarali smo sa predsjednikom Narodnog pokreta Srbije Miroslavom Aleksićem.

Pred Srbijom je godišnjica pada nadstrešnice u Novom Sadu, 1. novembra će biti tačno godinu od stradanja 16 osoba. Samim tim i početka otvorenog iskazivanja nezadovoljstva građana potezima, ranijim i trenutnim, vlasti u vašoj zemlji, predvođene SNS-om i Aleksandrom Vučićem, predsjednikom Srbije. Već više od 10 mjeseci traju i protesti koje predvode studenti, koji žele jasan odgovor na pitanja ko je odgovoran, koji žele funkcionalne institucije Srbije, ali i izbore. Vlast je prilično bez odgovora. Šta u Srbiji može donijeti početak novembra?

- Srbija se nalazi u dubokoj političkoj krizi u proteklim mesecima, od pada nadstrešnice. Mada, ja bih rekao da ta kriza traje puno duže, ali da je ta tragedija koja se dogodila, kao rezultat korupcije koja je u Srbiji počela da odnosi i živote, a ne samo novac građana Srbije, dovela do toga da smo danas u stanju jedne sveopšte pobune, da su se dogodili veliki, masovni protesti koje su inicirali na početku opozicija, a kasnije studenti. Svi građani su u to uključeni. Imamo pobunu koja pokazuje da vlast više nema većinu. Tu nema dileme. Danas najveći dio građana Srbije ne podržava režim Aleksandra Vučića. On je izgubio i legitimitet da upravlja državom. Krizu ne umeju da reše, s druge strane, nisu spremni da podnesu odgovornost, ali ne samo to, nisu spremni da se suoče s realnošću da treba da prihvate ono što građani od njih očekuju, a to su trenutno izbori.

Prvog novembra je godišnjica tragedije i verujem da će tada građani Srbije u velikom broju izaći da obeleže taj datum. To će biti možda i neka prekretnica u vezi s onim što se dešava svih ovih meseci na ulicama ne samo Beograda već širom Srbije. Mislim da bi to bio dodatan vid pritiska da vlast raspiše izbore. S obzirom na činjenicu da je zahtev svih u ovom trenutku, i studenata i građana i opozicionih političkih stranaka, da se raspišu vanredni parlamentarni izbori kako bi se rešila ova kriza. Oni to ne rade. Verujem da se tim pritiskom to mora rešiti, jer sam siguran da se kriza neće razrešiti do onog trenutka dok se ne raspišu izbori. Na tim izborima će se promeniti vlast. Ova vlast ne može više ništa dobro da donese Srbiji. Oni su doveli do ovoga što danas živimo, sve što se danas dešava u Srbiji, posledica je trinaestogodišnje vladavine Srpske napredne stranke i njenih koalicionih partnera. Ne može se prebacivati odgovornost na nekog drugog i mislim da je došlo vreme za svođenje računa.

Hipotetički, da vlast raspiše izbore, učestvovat će stranke opozicije, SNS, partneri SNS-a. Govori se puno o takozvanoj Studentskoj listi. Koliko takav, bit ću slobodan reći navrat-nanos sastavljen projekat, može izaći na izbore i ozbiljno se suprotstaviti i aktuelnoj vlasti, ali i rezultatima opozicije koji proteklih godina nisu veliki, ali ih ima?

- Gotovo je sigurno da će Studentska lista nastupiti na tim izborima. Oni su to već i najavili. Mi ne znamo ko će činiti tu listu, na koji će način biti skrojena, šta će biti programi i koja će biti ideologija. Na kraju krajeva, studenti su izašli sa stavom da će se pojaviti sa listom i pretpostavljamo da će se to dogoditi.

Verujem da će i opozicija učestvovati na izborima, jer prosto političke stranke i služe da bi učestvovale na izborima, predlagale programe i politike, te predstavljale svoje kadrove i to kako vide u budućnosti svoju zemlju. Ja mislim da svako treba da se bavi svojim poslom. Političari politikom, da profesori uče decu, da lekari leče ljude. S druge strane, svih nas se tiče ono što se dešava u zemlji. Tako da je dobro što su studenti dali taj dodatni impuls da se svi građani uključe u borbu protiv režima. Svi smo mi opozicija. Ne samo političke stranke, opozicija su i studenti koji ne podržavaju vlast i advokati i poljoprivrednici koji ne podržavaju vlast i lekari, profesori... To su svi građani koji su u ovom trenutku opozicija režimu i žele da taj režim konačno ode, da Srbija prodiše, da se uspostavi sistem vladavine prava, sistem institucija, slobode medija, slobode govora, sistem borbe protiv korupcije, razvoja privrede, ekonomije, poboljšanja životnog standarda.

Miroslav Aleksić: Svi trebamo biti jedan front protiv režima

Zapravo, sve to može da se uradi mnogo bolje i efikasnije nego što su to ovi ljudi pokazali. Na kraju krajeva, represija koju vidimo proteklih mjeseci i koju režim sprovodi što preko policije, što preko plaćenih batinaša i nekakvih paravojnih formacija, čini mi se da pokazuje svoje pravo lice. Kad god da budu ti izbori, a moraju da se dogode u nekom trenutku, na tim izborima će u Srbiji doći do velikih promena. Kakvi će tu odnosi biti u smislu osvajanja glasova, mislim da, kada za to dođe vrijeme, opozicija i Studentska lista će morati napraviti dogovor kako izaći na te izbore, u koliko kolona i kako sarađivati. Ako bude više kolona, kao što se dogodilo u Crnoj Gori, to podrazumeva da se dogovorimo oko kontrole izbora, oko nenapadanja i zajedničke borbe, jer svi mi trebamo biti jedan front protiv režima. Potpuno je prirodno da moramo biti saveznici. Učinit ćemo sve da do toga dođe.

Vrijeme neupitno čini svoje. Mjeseci su prošli od pada nadstrešnice, ali i od neke kulminacije protesta studenata, njihovih pohoda i po Evropi... Djeluje da ipak sve pomalo jenjava. Koliko je danas ostalo tog prvobitnog pokreta, a koliko tek nekog brenda na društvenim mrežama i medijima?

- Možda ste i u pravu da intenzitet nije na nivou onoga što se događalo januaru, februaru ili martu, kada je u Beogradu na ulicama bilo 300.000 ljudi. Međutim, ono što je važno je da ne jenjavaju bunt i sveopšta pobuna građana. To što se događalo u prva tri meseca ove godine je ostavilo toliko duboke ožiljke da se vlast ne može oporaviti.

Pokušava li vlast izvesti krizu u regiju?

- Stalno se prave nekakvi izrežirani politički i retorički sukobi sa Hrvatskom i sa Bosnom i Hercegovinom, sa Kosovom... Aleksandar Vučić na tome bazira svoju podršku. Na toj stalnoj ratnohuškačkoj retorici i stvaranju veštačkih nestabilnosti, a da bi se on onda predstavio kao neko ko je zaštitnik Srba. Zapravo, Vučić je izvor nestabilnosti ne samo za Srbiju i njene građane već i za čitav region. To nije čovek poverenja, to nije čovek koji želi da gradi odnose sa komšijama i prijateljima. On želi stalno da produbljuje krizu. Smatram da je to jako štetno ne samo za Srbiju nego za celi region. Svako se kod svoje kuće trudi da najbolje odnose ima sa komšijama.

Zajednički razvoj

Srbija mora da ima najbolje odnose i sa Crnom Gorom i sa Bosnom i Hercegovinom i sa Hrvatskom, Slovenijom, Rumunijom... To su naše komšije i moramo graditi prijateljske odnose. Šta se događalo u prošlosti, možemo da analiziramo. Svako je pravio greške, ali moramo gledati u budućnost, koja je u našem prijateljskom odnosu i zajedničkom razvoju. Verujem da se na području Balkana može doći do istinskog pomirenja bez stvari kojima se bavi Aleksandar Vučić, da građani konačno budu u fokusu, a ne nečiji politički rejting i glasovi do kojih će se doći na osnovu veštačkih sukoba ili podela. Mi moramo da negujemo takve odnose i ako budem ikada u prilici, trudit ću se da negujem prijateljske i zdrave odnose sa svim državama koje su komšije i prijatelji Republici Srbiji.

Dnevnik O kanala u cijelosti pogledajte u nastavku: