Dragan Šormaz: Putin ne rješava probleme Dodika i Vučića - dodatno ih komplikuje

Kada se spomene ulazak u NATO, reakcija vlasti Republike Srpske i Srbije je otprilike ista. Iako su pristupanje Alijansi članovi Dodikove stranke potpisali godinama nakon bombardovanja Srbije, sada se pogrdnim imenima nazivaju oni koji budućnost naših naroda vide na Zapadu, a među kojima ste i Vi. Dokad ćemo živjeti takav život?

- To nema mnogo veze sa Banjom Lukom. Dok se ne otarasimo u Beogradu radikalštine ili ove vlasti koja je u jednom trenutku očigledno lagala kada je govorila o evroatlantskoj budućnosti Srbije, kada smo maksimalno sarađivali sa NATO-om. Podsetiću da je Srbija imala više aktivnosti sa NATO-om nego, recimo, Hrvatska ili Slovenija koje su bile članice, što je mnogima tada bilo za neverovati.

Razvoj vojske

Međutim, sve se to, otkako je Vučić izabran za predsednika prvi put 2017. pa nadalje, smanjivalo i na kraju je eksplodiralo 2022. agresijom Rusije na Ukrajinu, gde se jednostavno videlo da oni nemaju nameru da se unormale i da su i dalje pod kontrolom ruske zločinačke vlasti. Od tada sam ušao u otvoreni sukob sa Vučićem i od tada otvoreno rade na tome da Srbiju što više udalje ne samo od NATO-a nego i od Evropske unije. A samim tim to rade i na onome što oni nazivaju srpski svet i u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, pa gde god stignu.

Dragan Šormaz: Beograd udaljava od integracija i BiH i Crnu Goru

Može li Srbija ostati vojno neutralna, a pritom ozbiljno govoriti o regionalnoj stabilnosti, dok je s tri strane okružena NATO-članicama i misijama?

- Ona je kompletno okružena članicama Evropske unije i NATO-a. Čak više NATO-a nego EU, jer Severna Makedonija i Crna Gora još nisu članice EU, a jesu NATO-a. Srbija može na silu da ostane vojno neutralna, ali od toga ima samo štetu, nema nekakve koristi. Prvo, to je skupo, a ne može da se ide ukorak sa okruženjem, jer jednostavno svi drugi u tehnološkom smislu, organizacionom smislu, pa i obrazovnom smislu vojske, napreduju brže i više nego Srbija. Hrvatska je kupila nekoliko Rafala za mnogo manje novca nego Srbija. Hrvatska je kupila polovne, a Srbija je kupila duplo više novih Rafala, ali taj ugovor je za Srbiju u odnosu na Hrvatsku čak i štetan. Srbija neće dobiti opremu i tehniku, to je čak i u ugovoru piše, koji će dobiti Hrvatska, jer Hrvatska je saveznik, Srbija nije. Znači, Srbija dobija one sulundare, da kažemo cevi dobija sa krilima i motorom, ali onu sofisticiranu opremu koja je po NATO-standardima, koja se nalazi u avionu kao i naoružanje, neće dobiti.

Srbija bi mogla potpuno drugačije da razvija vojsku, mogla bi da se opredeli za određene, a to isto važi i za BiH, vojne pravce, da razvija samo pešadiju ili da razvija inženjerijske jedinice..., a ne da razvija sve, jer je vojno neutralna. U okviru koalicije, u okviru NATO-a bi mogla da se opredeli za nešto, recimo specijalne jedinice, rečna flotila zbog Dunava, to bi bilo fenomenalno. Tako bismo novac trošili i kao članice NATO-a. Ovako je to manje efikasno i zbog niskog standarda profesionalni vojnici napuštaju Vojsku Srbije. To ne bi bio slučaj da smo članica NATO-a.

Može li susret s Putinom riješiti Vučićeve i Dodikove probleme zvane studenti, rušenje ustavnog poretka, izolacija...?

- Može samo da iskomplikuje. U Srbiji je stalno neka vrsta ljutnje prema EU za popustljivost prema Vučiću, ali na koga da se EU osloni kada opozicija ni u čemu nije različita u odnosu na Vučića što se tiče retorike. Gde oni pokazuju da su proevropski? Ni na jedan jedini način. Kada oni kritikuju Moskvu za napad na Ukrajinu? Nikada! Kada su rekli da treba uvesti sankcije Rusiji? Nikada! Znači, i oni koketiraju sa tim što je biračko telo i rade to što rade, tako da EU u Srbiji praktično nema na koga da se osloni. To će se sve promeniti padom Vučića, jer će neki početi malo drugačije da se ponašaju. Odlaskom Vučića u Moskvu je i ono što je nekada bio samo diplomatski rečnik sada postalo retorički vrlo jasno i oštro prema njemu i prema Srbiji.

U kojoj mjeri Parlamentarna skupština NATO-a ima stvarni uticaj na donošenje ključnih odluka unutar Saveza, posebno gledano iz perspektive zemalja poput Bosne i Hercegovine i Srbije?

- Nema uopšte. Ona je neka vrsta savetodavnog tela, pravca, pre svega, za diplomatiju NATO-a. Što se tiče samih bezbednosnih poslova NATO-a, ona nema nikakav uticaj.

Da li i koliko Moskva koristi narativ o “agresivnom NATO-u” da opravda svoje poteze, posebno u kontekstu rata u Ukrajini?

- Moskva kreira taj narativ. NATO nikada nikoga nije učlanio. To je moskovska prevara. U NATO se učlanjuje i znate kako to ide - dobrovoljno. Dobijete Membership Action Plan ili Plan za pristupanje i, ako ispunjavate sve uslove, ulazite u NATO. Ako ne ispunjavate, ne ulazite. Ta priča o proširenju NATO-a je također izmišljotina Moskve. Mogli su Amerikanci i da obećaju da neće da se širi NATO, ali kakve oni imaju veze sa tim, ako su Poljaci želeli da uđu u NATO, ako su Rumuni želeli da uđu u NATO, a želeli su. Ako su Česi i Slovaci želeli, a želeli su. Evo, kao što smo videli skoro, Švedska i Finska su bile decenijama, vekovima vojno neutralne, onda su odjednom odlučile da žele da postanu članice NATO-a. I kakve to ima veze sa bilo kojim pojedinačnim članom NATO-a? Te nacije su suvereno sa pravom odlučile da postanu članice, aplicirale su i ostale članice NATO-a su se s tim složile.

Vrijednosti Alijanse

Proširenje o kome priča Moskva je ustvari jedna u nizu ruskih laži i opravdanje za ono što oni rade - čista agresija na Ukrajinu, a spremni su da napadnu i baltičke republike, pa možda čak i neke centralnoazijske republike, dakle novu agresiju, sve u nadi da će jednog dana obnoviti ono što je nekada bio Sovjetski savez.

Koliko se današnji principi NATO-a i dalje oslanjaju na njegove izvorne temelje iz 1949. godine?

- Nikada ne može ništa da traje tako da se temelji na nečemu što je pre skoro 100 godina doneto. Istorija je nauka, istorija ima svoje zakonitosti, promene, stvari se dešavaju. NATO nije isti kao što je bio 1949, čak nema iste izazove. Pogledajmo, recimo, modernu tehnologiju, internet, što tad nije ni postojalo. Ili novi način ratovanja, što se pokazalo u ratu u Ukrajini, dronovima itd. Tehnologija je promenila čak i način ratovanja. Ocene da je sada manje bitna angažovanost pešadijskih jedinica pokazale su se netačnim, ali tenkovi imaju manju upotrebnu vrednost.

Ako govorimo o vrednostima, mislim da se ostalo na istim principima. Turska je postala članica ne zato što je baštinila vrednosti koje su baštinile ostale članice NATO-a, nego iz strateških, geopolitičkih razloga, da nikada ne dođe do sukoba između Turske i Grčke, koji je visio nad glavom Evropi. Osnovno je - gde je NATO, tu je mir. I zato nam je potreban na Zapadnom Balkanu.

Dnevnik O kanala u cjelosti pogledajte u nastavku:

-