Dr. Marina Vulović: Rusiji Balkan služi samo da skrene pažnju s Ukrajine

Dr. Marina Vulović je gostujuća naučnica na Stiftung Wissenschaft und Politik (SWP) u Berlinu i viša naučna saradnica na Univerzitetu u Potsdamu. Učestvovala je na ovogodišnjoj Sarajevskoj sigurnosnoj konferenciji, a za naš list govori o evropskim integracijama država Zapadnog Balkana, odnosu Srbije i Kosova, ali i geopolitičkim izazovima.

Kada govorimo o regionu, je li preoptimistično očekivati da zemlje Zapadnog Balkana ubrzo postanu dijelom EU i zašto?

- Svakako je preoptimistično kada govorimo o celom regionu, ali trenutno postoje dve zemlje koje prednjače u ovom procesu, a to su Crna Gora i Albanija. Brzina njihovog napretka zavisi od brzine reformi, ali i od odlučnosti EU i njene svesti da je esencijalno integrisati ove zemlje u EU zarad mira i stabilnosti. Entuzijazam i vera u brzo članstvo su sigurno prisutni u obe zemlje kandidatkinje. Takođe, trenutno dobijamo ohrabrujuće signale iz Evropske komisije, ali ostaje za videti da li će i zemlje članice, na čijem vetu uspeva ili propada članstvo u EU, potvrditi nameru Komisije.

Postepeno članstvo

Ako dođe do članstva ove dve zemlje u EU u narednih pet godina, to će najverovatnije biti neka vrsta graduelnog članstva, bez prava veta (moguće i bez članstva u Schengenu), ali sa članstvom u jedinstvenom evropskom tržištu. Čak i sa ovakvim diferenciranim pristupom, Crna Gora i Albanija mogu imati ogromne finansijske benefite, što je obema zemljama neophodno. Puna politička participacija u EU institucijama i politikama može doći kasnije.

Bosna i Hercegovina kaska za regionom. To vidimo i na osnovu Plana rasta. Tek nedavno smo uspjeli usvojiti Reformsku agendu. Da li nas to kašnjenje dovodi u još veću opasnost, uzevši u obzir trenutne geopolitičke turbulencije?

- Svakako da nije dobro gubiti vreme. Što više vremena protiče bez napretka, to je veća opasnost od reverzibilnosti procesa. Sada kada je predsednik Republike Srpske napustio tu funkciju, ostaje da se vidi kako će partijske kockice tu pasti. Od toga će zavisiti i jedinstvo u odlučivanju o reformama na evropskom putu BiH.

Dr. Vulović: Ekonomski ne možemo živjeti bez EU

Kako i da li odnosi Srbije i Kosova utječu na cijeli region?

- Utiču destabilizujuće na region. Republika Srpska (a samim tim i BiH) pratila je politiku nepriznavanja Kosova koju Srbija čini, što neminovno vodi do porasta tenzija zbog nedostatka kooperacije i priznanja u mnogim političkim oblastima. Što se tiče samih odnosa Srbije i Kosova, ne očekujem značajne promene dok se institucionalne krize i u Srbiji i na Kosovu ne prevaziđu, što se verovatno neće desiti pre 2027. Normalizacija odnosa između Beograda i Prištine je glavna okosnica stabilnosti regiona. Kada bi se normalizacija postigla, to bi verovatno imalo i domino-efekat na druge bilateralne konflikte u regionu. Ali nam je za to potrebna drugačija politika i u Beogradu i u Prištini, manje antagonizma kod svih strana, kao i ulaganje mnogo većeg političkog kapitala EU u ovaj proces. Dijalog je već nekoliko godina u zastoju i pitanje je da li i pod kojim uslovima EU može da ga oživi bez nekih drastičnih političkih promena, pre svega u Beogradu, ali i u Prištini, kada je u pitanju njihov odnos prema severu Kosova.

Kako gledate na odnos službenog Beograda i Banje Luke, odnosno Aleksandra Vučića i Milorada Dodika? Kako se to odražava na odnos dvije države?

- Odnos Dodika i Vučića se generalno opisuje kao dobar, ali je oduvek imao svoje granice. Taj dobar odnos sa Vučićem (takođe i Viktorom Orbánom) Dodiku nije došao u pomoć kada mu je izrečena presuda. Dodik je imao antagonistički i separatistički pristup institucijama BiH, što se, naravno, odrazilo i na odnos BiH prema Srbiji. Pogotovo je koketiranje oba lidera nacionalističkim idejama iz 1990-ih doprinelo lošim odnosima. Ostaje da se vidi kako će Beograd reagovati na novo vođstvo u Republici Srpskoj i šta će se desiti sa SNSD-om koji pati od internih fragmentacija.

Mogu li ekonomije Zapadnog Balkana preživjeti bez EU? Šta nam je činiti?

- Sve brojke ukazuju na to da nije moguće preživeti ekonomski bez EU. Region je toliko integrisan sa EU po pitanju trgovine, direktnih investicija i grantova da je nezamislivo da bilo koji drugi akter, čak ni Kina, parira EU u svim tim domenima. Od izuzetnog značaja je provesti reforme koje se tiču integracije u jedinstveno evropsko tržište, a koje se pre svega odnose na kompetitivnost i zelenu agendu. Region ima veliki potencijal da obnovljivim izvorima energije doprinese energetskom tržištu EU, kao i osigura sopstvenu energetsku nezavisnost od fosilnih izvora energije.

Trajni mir

Ali, za taj ekonomski napredak neophodno je i provođenje vladavine prava. Jedinstveno evropsko tržište funkcioniše baš na tim principima i bez vladavine prava nema integracije u EU i njeno tržište, kao ni održivog rasta.

Kako se sva geopolitička rivalstva i previranja odražavaju na Zapadni Balkan? Jesmo li u opasnosti?

- Ne bih rekla da smo u iminentnoj opasnosti. Za Rusiju je, recimo, Zapadni Balkan uvek bio od marginalne važnosti, nikada onoliko važan kao nekadašnje države sovjetske unije. Najveću opasnost vidim u nacionalističkim težnjama lokalnih političara koji traže podršku od autoritarnih aktera kao što su Kina ili Rusija. Za Rusiju je trenutno sve u interesu što Evropskoj uniji može skrenuti pažnju sa Ukrajine, Moldavije ili Gruzije, te joj dobro dođe ta saradnja sa lokalnim liderima, uz minimalna politička ili finansijska ulaganja. Jedini način kako se može osigurati trajan mir na Zapadnom Balkanu je demokratizacija kroz članstvo u EU. Sa sve rastućim rivalstvom između EU i autoritarnih sila kao što su Rusija i Kina, zemlje Zapadnog Balkana se moraju opredeliti kuda žele da idu. Sedenje na više stolica je možda bila dobra taktika u miru, ali ne i u ratu i porastu rivalstva.