Balkan nije glavno poprište između Zapada i Rusije, ali je najjeftinije - Snaga koju državi daje NATO nema cijenu!
U trenucima kada se svijet suočava sa globalnim izazovima, kolika je važnost za sve zemlje Zapadnog Balkana da budu pod sigurnosnim kišobranom NATO-a i zašto?
- Pitanje članstva u NATO-u je odluka koju nosi svaka država. Sa sadašnje distance mogu reći da smo stvarno napravili pravu stvar u zadnji trenutak. Na neki način, Severna Makedonija je želela i radila na članstvu u NATO-u još od nezavisnosti, ali zbog mnogo razloga, zbog ratova, ali pre svega i zbog grčkog veta koji je trajao više od dekade, sve je bilo odgođeno. Mislim da smo praktično uhvatili zadnji voz u tom trenutku, jer smo imali vladu u Atini koja je želela dogovor, mi smo bili spremni, a javnost je želela neki breakthrough i uspeli smo da postanemo članica pre sadašnje eskalacije - i geopolitičke i vojne. Sada dominira politika konfrontacije i uvek je lakše i sigurnije biti deo moćne Alijanse koja je pružila sigurnost svojim građanima i članicama.
Garant stabilnosti
Mi smo kao država imali svoj konflikt 2001. i ljudi su svesni koliko znači sigurnost. Ponekad je uzimamo zdravo za gotovo, ali u prvom trenutku kada sigurnost bude narušena - a to ne trebam pričati ovde u Sarajevu - shvataš da sve drugo ne važi. I zbog toga, naše članstvo u NATO-u nam je garantiralo politički i bezbednosno veću stabilnost.
NATO kao sigurnosni kišobran ne odnosi se samo na ova političko-bezbednosna pitanja. Makedonski građani su se u to uverili kad smo pre nekoliko godina imali seriju velikih šumskih požara koje sami nismo mogli savladati. Nekoliko NATO-saveznika nam je poslalo ozbiljnu pomoć (ljudstvo i opremu) u roku od 24 časa od našeg poziva. Snaga i solidarnost je ono što NATO daje svojim članicama, a to nema cenu.
Koji su najveći izazovi sa kojima se naš region suočava kada je riječ o sigurnosnim prijetnjama?
- U sadašnjom svetu se sva pitanja - pitanja sigurnosti, razvoja, demografije, međudržavnih odnosa - isprepliću i u principu utiču jedna na druga, osobito kad je negativan uticaj u pitanju. Nerešena politička pitanja nam stvaraju veće sigurnosne rizike. Svet generalno, pa i mi u regionu kažemo da je Balkan još rizičan, ali nekako smo navikli da ipak nismo naslovna strana u svetskim medijima, što je odlično. Međutim, poneki put mala vatra, mali problem, može stvoriti veći sigurnosni rizik i zbog toga je, po našem mišljenju, rešavanje bilateralnih pitanja uvek dobar način. Mi smo to uradili sa Grčkom, posle toga se otvorilo političko pitanje sa Bugarskom, ali ne treba dozvoliti da otvorena politička pitanja rezultiraju narušenom sigurnošću.
A region sada ima problema zbog toga što je ispustio korak i u delu evropskih integracija, što nosi velike rizike i to ne samo bezbednosne nego i ekonomske i demografske. Nemate jednokratnih spasonosnih rješenja kod ovih pitanja, ali definitivno kad date ljudima šansu za nekakav napredak - kao što smo to videli u Poljskoj i u Rumunjskoj - rešenje se stvara.
Vi ste se dugo bavili i pitanjem EU integracija Sjeverne Makedonije, a odigrali ste i ključnu ulogu kada je riječ o NATO putu. Kako biste ocijenili cjelokupan proces koji Vaša zemlja prolazi? Može li BiH izvući pouku iz iskustva Sjeverne Makedonije?
- Imamo dobre lekcije, ali, nažalost, imamo i one loše. Proširenje je tango i ne možete ga igrati sami. Kad jedan od partnera nije spreman - a nekad smo nespremni mi na Zapadnom Balkanu, a nekad je nespremna i EU i njen kompliciran mehanizam za glasanje - onda ne funkcioniše ni ples. U principu, ono što smo mi shvatili je da su reforme koje smo radili, a koje se tiču medija, vladavine prava, transparentnosti, demokratije, njene kvalitete, izbornih procesa, bile, pre svega, potrebne našim građanima. A bile su i deo evropskog paketa. Mi bismo radili na tim reformama i da nisu bile dio tzv. uslovne politike. I upravo je zbog toga bilo razočaravajuće te 2018. godine da vidimo da kombinacija rešenog pitanja sa Grčkom i uspešni reformski rezultati ipak nisu bili dovoljni u trenutku kada EU nije bila spremna za sledeći korak. Ipak, mi smo ti koji tražimo članstvo. Ja često javno apeliram na evropsku odgovornost u delu proširenja, ali kad smo između nas, postavljam i pitanje: "Zašto da EU bude odgovornija od nas?". Mi smo ti koji kucamo na njihova vrata i male zemlje, kao što su i Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina, treba da iskoriste trenutak kada se ta mala vrata malo otvore. Taj period ne traje dugo. Ovo jeste trenutak kada su se ta vrata malo otvorila (zbog ruske agresije na Ukrajinu), ali raspoloženje, ambicioznost i optimizam kao da ne stanuju sada na Balkanu. I to je problem. Čini se da se nekako mimoilazimo. Kad mi imamo energije i entuzijazma, EU kalkuliše i obrnuto.
Imamo i nekih pozitivnih lekcija: posle našeg konflikta mi smo stvarno uspeli da uradimo posao u delu manjinskih prava, ustavnih promena. Zato je Severna Makedonija prva posle Hrvatske postala zemlja kandidatkinja. I tada je EU, pored toga što nije bila baš previše zainteresirana za nove članice, našla način da dođe do rezultata. Pokazali smo da se rad i rezultati isplate. Nažalost, te 2018. EU je propustila tu šansu da ljudi i u BiH i u ostalim delovima kažu: "Ovaj tip ponašanja i odgovornosti se isplati". I to je potkopalo veru u te procese.
Vjerujete li da BiH može uskoro postati punopravnim dijelom NATO-a?
- Mi smo počeli na sličan način. Kad sam prvi put srela kolege iz BiH, bili smo na zajedničkim sastancima u NATO-formatu Resolute Support. I mi smo bili kontributori u Afganistanu i svesna sam da je investicija, i u delu reformi unutar odbrane i u delu kontribucija, važan deo posla. A u BiH je najvažniji deo posla domaći zadatak i to onaj da se postigne konsenzus oko cilja i oko reformi. Nažalost, to je pitanje gde NATO i najmanje može da pomogne, jer te su stvari deo našeg domaćeg zadatka. Ali, kad bi BiH pogledala prema nama, mogla bi dobiti malo veću motivaciju. U trenutku kada smo dobili pozivnicu za članstvo u NATO-u, ne mogu da opišem kakav je bio nivo entuzijazma, ne samo među građanima nego i među investitorima, i domaćim i stranim. NATO-članstvo je bio trenutak pozitivnih promena.
Kako vidite dosadašnju saradnju i odnos NATO-a i BiH? Koje benefite bi naša zemlja mogla dobili članstvom u NATO-u?
- Ne poznajem tako dobro odnose BiH i NATO-a, ali znam da imate NATO-štab u Sarajevu. Kod nas je NATO-kancelarija zaista bila veliki saveznik za naše promene i reforme u vojsci. U našem slučaju je dogovor sa Grčkom samo izgledao kao done deal za NATO. A zapravo je istina malo komplikovanija. U trenutku kad smo predali aplikaciju i nadali se brzom procesu, Sjedinjene Države nisu bile najotvorenije u vezi s novim članicama. Tada se desila ona Trumpova izjava oko Crne Gore i, u principu, puno ljudi je imalo dilemu da li će SAD podržati pridruživanje još jedne članice. Mi smo odlučili da preuzmemo odgovornost i da ne gubimo vreme ni prilike. Povećali smo budžet za odbranu, što je ustvari investicija u naše ljude, vojsku, odbranu. Nikad naša vojska nije bila tako zadovoljna kao posle tih promena. Nikad nismo imali bolju strukturu, bolje naoružanje, bolje šanse za obuku i za napredovanje. Sve to što smo uradili stvorilo je i poverenje između nas i NATO-a, ali bez ekspertskih saveta unutar NATO Headquartersa i u Kancelariji u Skoplju, bilo bi nam puno, puno teže. NATO nam je bio najbolji korektor i savetnik i sve je prošlo puno bolje nego da smo te reforme pravili sami i bez dovoljno iskustva. NATO je zaista prijatelj i saveznik, čak i pre članstva.
Možemo li se osvrnuti i na ruski utjecaj na ovim prostorima? Jesmo li svjesni tog malignog utjecaja i kako mu se oduprijeti?
- Balkan je bio poprište različitih uticaja kroz stoljeća, ali način na koji sada osećamo ruski uticaj zbog socijalnih mreža, zbog globalnih promena, zaista ima dopunsku dimenziju. Poslednji NATO-izveštaj o dezinformacijama to baš definiše na pravi način - kaže da je to uvek bila ruska taktika i nije nešto novo. Taj način ponašanja bio je deo SSSR-a, njihova uvek snažna strana - da oslabe neprijatelja pre nego što ga napadnu. Ali sada, osobito sa njihovom penetracijom u socijalne mreže i organizacijom, to je snaga koju ne trebamo potceniti. Balkan nije glavno poprište između Zapada i Rusije, ali je najjeftinije, jer sve ove operacije ne traže niti divizije niti naoružanje, a ako se dobro izvedu, mogu da pričine identičnu štetu. Nažalost, rezultate svih tih operacija i dezinformacija već vidimo.
Saradnja i otpornost
Sve zemlje Zapadnog Balkana uvidele su smanjenje podrške članstvu. Mi u Severnoj Makedoniji prošli smo puno težih perioda, ali uvek smo imali neverovatnu podršku za članstvo u NATO-u, sve do 2014. kada smo počeli da viđamo te prve elemente ruskog uticaja. I u ovom delu NATO nudi jedan Toolbox koji pomaže i razmenjujemo iskustva, ali je pre svega naša nacionalna obaveza na koji način ćemo sprečiti da taj tip dezinformacija uništava poverenje u naše demokratske institucije. Obaveza nam je i da pravimo jače institucije, a to nam, nažalost, nije bila jača strana svih ovih dekada. To znači da imamo mnogo i domaćeg posla, jer ruska kampanja poneki put stvara nove probleme, ali u biti ona iskorištava postojeće probleme, produbljuje ih i stvara međusobne konflikte. Kako su sva naša društva prilično raznolika - prostor za penetraciju i uticaj je veći. Zato mora biti veća i naša saradnja i naša otpornost. Zajedno smo jači.
