Pogled iz Kanade: "Danas sam plak'o nad sobom i domovinom..."

Dođe do mene on, sa bocom lozovače u ruci, i reče:

- Piši prijatelju, kad ništa drugo ne možemo ni ti ni ja, već samo da kukamo i lelećemo nad sobom i domovinom. Ja ću da pijem, a ti nagni koji gutljaj, ako stigneš, između mojih riječi koje zapisuješ.

- Čemu sav ovaj uvod, upitah.

I započe priču, svoju tugu i bol da izbaci iz duše, jer više ne može govoriti, a da iz flaše ne potegne gutljaj.

- Sjedosmo danas moja tri jarana, sva tri legalno konstitutivna predstavnika svojih naroda. Zaglaviše oni, kao i ja, ovdje, u dalekoj Kanadi, evo već pune tri decenije. Pamtimo sve trojica naše djetinjstvo, našu mladost i one dane kada u tuđinu dovedosmo naše porodice. Sastajemo se mi često, porodično, pa sjedimo dugo u noć, k'o nekada u Bosni, i uvijek nam je lijepo jer o poganim stvarima ne pričamo. Neki to zovu politikom, ja to zovem poganim stvarima, jer nas je ta politika ovdje i dovela, daleko od zemlje koju voljesmo svim srcem.

A danas dođoše opet do mene njih dvojica da pogledamo na vijestima našu sramotu. Žena nam pripremi meze, da lakše lozovača klizi niz grlo. Pripremili smo se, nas trojica staraca, da pogledamo zajedno šta se to baš danas tamo u domovini dešava na tim entitetskim linijama razdvajanja, dabogda ih nikada ne bilo.

Šutimo, gledamo i ne vjerujemo sami sebi - da li je to neki ružan film ili stvarnost? Niko se ne usuđuje da komentariše. Nije to neka fudbalska utakmica, pa da k'o nekad davno komentarišemo i navijamo. Šta je nama sve ovo trebalo, braćo moja draga, recite mi da i ja znam, reče jedan od nas.

Nije nama trebalo prijatelju, doda drugi drugar, već je to njima trebalo, političarima, da nas zavade, podijele, rastjeraju i onda polako svaki od njih napuni svoje bankovne račune, na naš račun svakako. Ja ne mogu ovo više gledati, zavapi jedan od nas. Bio sam u opkoljenom Sarajevu i vidio kako ubiše čovjeka jer je branio komšiju. Odoše zajedno na onaj svijet kao što su decenijama zajedno živjeli. Komšiluk je u Bosni svetinja, zbog njega se i gine - dokazano već puno puta.

Svašta sam znao da je moguće da ću doživjeti na ovom svijetu, reče drugi prijatelj, ali ovom se nisam nadao ni u najcrnjim snovima. Pa, gdje su oni naši dani kada živjesmo u slozi? Zašto nam sada, pri kraju života naših, prave sve ovo zlo?! Ja na Dobrinji odrastao, oženio se i djecu izrodio, a pogledaj šta sada gledamo, ljudi moji, zavapi naš treći prijatelj. Stoje ovi na nekoj liniji razdvajanja ili kako ih već zovu, k'o najcrnji neprijatelji, jedni naspram drugih. Stoje tamo zbog nekog trećeg, ne zbog sebe. A roditelji im se igrali zajedno, zasigurno znam, jer tako je bilo i nikako drugačije.

Šta će na to reći onaj svijet koji to ne može da razumije, oni stranci koji to samo na TV ekranima gledaju kao jednu ružnu epizodu koja se u svijetu dešava. A onda prebace na nešto drugo što se na TV ekranima vrti, da ne gledaju jad i čemer što se dešava.

- Otišao sam u drugu sobu, reče čovjek koji mi ovo sve izdiktira, da me ne vide. Sramota me. Hvala Bogu, nisam zaplak'o godinama, ali ovog puta nisam više mogao izdržati. Morao sam, po ove stare moje dane: danas sam plak'o nad sobom i domovinom zbog onog što sam doživio da vidim svojim očima, završi svoju priču onaj koji je želio da je vama ispričam.

Pretplati se na digitalno izdanje Oslobođenja i Dječije štampe i budi uključen u svakodnevno informisanje iz BiH gdje god se nalaziš. Pristup digitalnom izdanju Oslobođenja imaš prije svih i sa bilo kojeg uređaja sa jednostavnim načinom pretplate i trenutnom aktivacijom pretplatničkog računa! PRETPLATI SE ODMAH!