Tebi četri keca ili četri dame i gotovo. Poker je sila!: To ti je bilo k’o sad sto pedeset iljada...

Poker je sila! Slušaj mene kad ti kažem. More i drugo da se igra, igrali smo mi i rauba i remija i poklape. Džaba. Poker je sila! Tu možeš uzet para da ti ne može stat ni u džep ni u kofer. Ja sam četeres godina igr’o poker i ovdje i vani. Više vani. Da mi je sad samo nokat što sam uzeo na kartama, ja bi sad bio prvi u selu.

Čuj đe sam naučio igrati. Nema đe nisam. Ovako pored vatre. S ljudima. Evo, igramo ti, ja, Dubravko i Dragan. I Dragan ima pare. Ja ga prodam dok si zijevnuo. Tebi četri keca ili četri dame i gotovo. Poker je sila! To se namjesti. Moreš ti gledat do Ilindana. Ne moreš ti vidjet kad sam ja preklopio. Ja sam to namjestio ranije kad ti nisi ni gled’o. Tako se igra.

Znaš šta je najbolje? Kad imaš duple karte. I ti sad siječeš. I ja ove ovamo, a ove gore. To je zakon. Tako sam ja uzeo para, daj cigaru jednu ako imaš, tako sam ja uzeo para lopatom prije rata gore u Njemačkoj. Neću rakiju, pivu ću. Iz gajbe ako ima. Neću ledenu. U Njemačkoj je bilo najbolje. Tu je bilo naših milina. Ne znaju, a vole. I on rmba i kopa deset dana da pošalje svojima i ja mu sve dignem za dva sata. Šta će? Mora zajmiti ili lagati, nema mu treće.

Nisam ja nikog nagonio da igra! Je l sam sjeo? Nemoj meni to. Ja sam njih pošteno prao. Mog’o je ustat kad je god htio. Neće. Oće do kraja. Taka ti je karta. Stalno misliš da će krenut. A ne znaš da je u mene i volan i kočnice. Ja te pustim zeru da misliš da te krenulo, pa ti uzmem sve. Tako se radi. Nisam ja to izmislio.

Bilo je i toga da se karte obilježe i pakuju, ali ja ti to nisam radio. Što će mi kad sam i ovako uzimo? Im’o sam jake momke sa sobom, Crnogorce. Kod Turaka smo čudo činili. A oni su znali kako da obilježe karte. Zarežu ih odozgo po ivici kad igramo poklapu! Al nisam ja volio igrat poklapu. Samo poker. Poker je sila! More i raub, more, al najradije poker. Nije se to kod nas igralo puno, ja da ti kažem. Kod nas sedmice, tablići. Ne možeš na tome bobe uzet.

Znaš šta sam ja radio? I sad igramo nas deset. Deset more igrat. I sad ja držim keca ovdje. U ruci. Okrenem kartu. Niko ne diže i ja samo ponovim. Ja opet keca. Nema tu priče. Bilo je toga. Jesmo lovili ove naše kad dođu otuda. Sačekamo ih ovdje na dvanestome. Do dvanestoga dođu avtobusom. Poslije ili idu kući da se presvuku ili ne odu od sramote. Žena čeka pare, a ja sve uz’o. Dolaze i pitaju da im vratim bar pola. Kažu donjeće drugi put kad dođu duplo. Duplo ti donesi materi, meni ostavi moje što sam odnio.

Ja sam sa tetkom tvojim, on je pao sa mnom jednom dobro, ja sam sa tetkom tvojim kart’o gore kad smo bili. I dobro smo radili da ti ja kažem. Mi kad vidimo da ne možemo varat, onda samo čista igra i čuvamo se. Čim ja vidim da ne mogu odnjeti, poklopim se i tišina. Tu onda moraš pažljivo. I mene su oprali, ali samo jednom, možda i dva puta. Ima bitangi, pa to ti je. To je kad ne znamo jedni za druge. A znamo se uglavnom. I ti znaš sve svoje, ko šta radi i gdje. I mi smo znali. A nekad dođe neko sa strane i bude svega.

Najviše sam ti prije rata za noć od Arapa uzeo dvadeset i četiri iljade maraka. To ti je bilo ko sad stopedeset iljada. Igro sam tad u Njemačkoj puno, u Avustriji isto, a s ovim Arapima smo u Parizu igrali. Po Njemačkoj se kockalo mili bože. Po Sloveniji isto. Nisi ti igr’o. Ne znaš ti to. Evo sad da ti i ja igramo rauba, ja te operem, ti ne znaš ni ko si ni đe si. Ako imaš paru, a ti stavi. Nek ti ćaća igra u šibice! Neću u klipe igrat, nisam nikad i neću.

Jesi čuo ti za Neđu Mitrovca iz Pervana gore? On je imo naručeno da igra u Čikagu. Ja to nikad doživio nisam. A on imao dogovoreno. Mušica i ja smo, znaš Mušicu s Lauša, moraš ga znat, on je blizu tebe dolje, nas smo ti dvojica igrali sa Bregovićem u Rovinju, hotel Eden, to ti je, ja kad ti kažem, najskuplji hotel i tad bio. Sve su karte bile kod mene. Jedno petnest hiljada smo uzeli. Najmanje. Možda je bilo i preko.

Ja kad sam odo po svijetu i uzim’o, Dragan je bio dijete. Bilo je to prije rata. Im’o sam ja trideset godina. Uvatili me jednom i samo mi rekli: Nemoj više. Uvatilo me vako za ruke i samo reklo; Nemoj više. I ja otiš’o, ostavio pare na stolu i otiš’o. Bio sam sam, pa nisam smio. A nije mene tuk’o niko. Kad sam bio prejak. Ko bi me tuko? Nisam vodio nikog sa sobom, šta će mi? Bio sam ti k’o i hrast iz kamenjara, same žile po meni, ne moreš mi ništa.

Kad igram čisto, ne mogu uzet mnogo para. To ti je hoćeš uzeti iljadu ili nećeš. A najviše sam se boj’o zatvora. Sade ja imam šezdeset i osam godina. Mrve nisam bio u zatvoru. Mrve. A možda sam treb’o. A boj’o sam ga se, ne mogu ti reći kol’ko sam ga se boj’o. Vadilo me to što kocka nije bilo krivično. Pa sam mog’o. Da sam džepario - druga bi pjesma bila. A dobro je i džeparenje ko to voli. I tu se može finih para uzet.

Ja sam seljak. Moj otac je isto bio seljak. On je sve kosom i sikirom zaradio. Lakše je kartat. Kaže moj otac meni: Kako ćeš ti živit? Reko: Manje ću radit, al će biti kruva. Samo nemoj da moram mahat k’o i on cijeloga života. Zaradio sam ako nisam tri kofera para. I sve otišlo. Đavo donio, đavo odnio. Im’o sam aparate u Makedoniji. Im’o sam i u Kruševcu. To me iščupalo malo. Kasnije sam im’o dva aparata i u Gornjoj Ilovi, gore prema Prnjavoru, to pred rat.

Nismo mi puno izgubili. Više smo dobili. Ode sve. Treb’o sam fasadu bar stavit na kuću. Šta b’ ja sad? Ima za kruva i ima za pivu. Slušaj da ti kažem: ja bi i sad mog’o uzet dobrijeh para kad bi poigrali. Možemo i rauba. Ako oćete. Ti, ja, Dragan i Dubravko. Svaki po pedeset maraka. Znaš kako kažu: Džaba ti je ako ne znaš. Meni je Vuša prič’o da je jedan igr’o rauba, im’o dva u glavu i pao!.