Cenić o zakonima koje Dodik najavljuje: Ugled i čast ili imaš ili nemaš - on nema

U okviru Akademije za mlade lidere Schüler Helfen Leben, a kao predavač za modul Ekonomski razvoj, uvela sam praksu da mlade polaznike vodim i u fabrike, razne organizacije, ambasade, institucije... Sjajni mladi ljudi, koji mi, pored proizvodnog sektora, vraćaju neku nadu u ovu zemlju. Onako kao antidepresiv od ovih budalaština na političkoj sceni.

Na zapadu - ne na istoku

Elem, zadnja poseta je bila Ambasadi Rumunije i razgovor sa ambasadorom Antonom Pacuretuom. Zašto baš Rumunija? Gde su sad oni, a gde smo mi?

Nekada smo sa žaljenjem ili sa visine posmatrali šta se dešava u Rumuniji pod Čaušeskom, kada su domaćinstva struje imala po dva sata dnevno, dva sata dnevno vode, a stajali u redovima za sve živo. Stariji će se setiti i naučne dijete za stanovništvo, koju je uvela naučnica Elena Čaušesku, supruga diktatora. Desilo se šta se desilo, ne treba posebno napominjati, pa su bila previranja nakon što je svrgnut diktator, kao i unutrašnji politički sukobi, dok nisu seli i odlučili da je njihovo mesto na zapadu, a ne na istoku. I usmerili sve snage ka tome!

I gde su sada? Rumuni 2022. imaju isti standard kao Portugalija i Mađarska. Podaci su EUROSTAT-a, napominjem. Standard je od 41,5 posto proseka EU 2007., kada su postali članica Evropske unije, porastao na 77 posto 2022. godine.

Bosna i Hercegovina je 2021. godine bila druga najsiromašnija država u Evropi mereno po bruto domaćem proizvodu po stanovniku i po standardizovanoj individualnoj potrošnji po stanovniku, odnosno istim kriterijumima, pokazuju podaci EUROSTAT-a. Samo je Albanija bila iza nas. Bruto domaći proizvod po stanovniku prema standardu kupovne moći u Bosni i Hercegovini 2021. godine iznosio je tek 33 odsto proseka Evropske unije. Dok smo za Rumune nekad bili zapad i tako su nas gledali, sada su to oni za nas.

Pre pandemije ekonomski učinak Rumunije je bio impresivan. Za manje od 20 godina Rumunija je smanjila jaz u BDP-u po glavi stanovnika u odnosu na prosek OECD-a za polovinu, od blizu 70 odsto do oko 35 odsto. Rizik od siromaštva ili socijalne isključenosti pao je na 30 odsto 2020., a 13 godina pre bio je 50 odsto, što se poklapa sa godinom kada je Rumunija pristupila Evropskoj uniji.

Agencija za borbu protiv korupcije (DNA) je u periodu od dvadeset godina pred sud dovela 15.000 ljudi, uključujući 400 gradonačelnika, 160 sudija, 60 članova vlade, dva premijera i više od 1.000 policajaca.

Rumunija je danas jedno veliko gradilište, jer kapital želi sigurnost, nezavisno pravosuđe i jasnu borbu protiv korupcije. Između ostalog. I Rumunija sada uvozi radnu snagu, ali se u periodu pandemije i nakon nje 1,5 miliona ljudi vratilo u Rumuniju. Uostalom, i podatak da je sektor informacija i komunikacija 2019. iznosio 6,3 odsto BDP-a, što je iznad proseka EU, govori nešto.

Meni je najimpresivnije da se u svakom momentu na ulici može skupiti 200.000 ljudi da protestuje ako su nezadovoljni nekom odlukom ili zakonom. Ko kaže da se vlast ne boji mase?! "Hrabrost je zarazna. Kada hrabar čovek zauzme stav i kičme drugih ojačaju", reče Billy Graham.

Poređenje sa BiH nije potrebno, jer ovde ni 15 neće izaći, taman da ih tuku nogama. I dalje se čeka da neko nešto uradi, reši, donese, dovede, odluči... Samo ne onaj u čijim rukama je snaga - građanin! Nije da ne može, nego neće.

Milorad Dodik je poslednjih dana ugurao u Krivični zakon kriminalizaciju klevete i uvrede, Vlada Republike Srpske je utvrdila Nacrt zakona o posebnom registru i javnosti rada neprofitnih organizacija, a 23. marta je, gostujući u emisiji na K3TV, najavio i zakon koji će zabraniti pripadnicima LGBT da prilaze obrazovnim institucijama i vrtićima, dok je voditelj zagovarao da se to uradi za verske objekte. Ne znam kako će zaposleni ili školarci i studenti koji su pripadnici LGBT. Neće se školovati? Neće ni raditi? A ne znam kako je voditelj zamislio da se reši dokazana pedofilija u verskim objektima. Valjda po onoj da to nema kod nas ako mi tako kažemo. Kokain, metformin, preljuba, kocka, krađa, seksualno ucenjivanje i podvođenje ostaju kao naše tradicionalne porodične vrednosti, dalo bi se zaključiti sledom logike. Da ne kažem da sam se odmah zapitala je li to Ana Brnabić, premijerka Srbije, neće moći u posetu obrazovnim institucijama i u crkvu kad se nađe kod nas.

Potezi vođe

Na ovo sve su gromoglasno aplaudirali kojekakvi mazdrmani, koji se jedne sekunde nisu setili da imaju decu. Na primer.

Maksimalna kontrola i maksimalna mržnja, koju će ovi potezi doneti samom vođi. Ionako je rezultat glasanja pokazao da ga baš ne vole onako kako je mislio, pa mu ovo saterivanje dodatnog straha u kosti stanovnika neće doneti ljubav, neće doneti političke poene, neće doneti ni pare u budžet, kojih nema, pa nema. Ugled i čast ionako nisu nešto što se presađuje ili rešava kod specijaliste za plastičnu hirurgiju, a ni ne kupuje se. To imaš ili nemaš. On nema. Džaba mu.